Ukrajina je optužila Rusiju za korišćenje „kamikaza" dronova na civilne ciljeve u Kijevu.
Dronovi nose eksplozive koji se detoniraju pri udaru, kada se uništi i sama mašina.
Stručnjaci smatraju da Rusija koristi iranske Šahid-136 dronove u ratu u Ukrajini od sredine septembra.
Rusi ih zovu i Geranijum-2. Ovi dronovi nose eksploziv u bojevim glavama na prednjem delu i programirani su da kruže nad ciljem sve dok ne dobije naredbu za napad.
Šahid-136 ima raspon krila od oko dva i po metra i teško ga je otkriti radarom.
„Lete nisko i mogu da se lansiraju u talasima. Ova jata dronova je mnogo teže presretnuti protivvazdušnom odbranom", rekao je Džastin Kramp, vojni stručnjak, za BBC.
Ukrajinska protivvazdušna odbrana oko Kijeva koristi protivvazdušne rekete da bi oborila ove dronove.
Početkom oktobra, ukrajinske oružane snage saopštile su da presretnu čak 60 odsto svih dolazećih Šahid 136 dronova.
Ovi dronovi su relativno jeftini i koštaju oko 20.000 evra.
Nije poznato koliko ih Rusija ima, ali Vašington tvrdi da Iran namerava da pošalje stotine u Rusiju.
Iran je demantovao te izveštaje.
Poslednjih nedelja su zabeleženi napadi na rusku vojnu bazu u Sakiju, u zapadnom delu Krima, na aviobazu blizu Sevastopolja, kao i na ruske brodove u ovoj luci.
„Ako posmatrate eksplozije u napadima, videćete da su vrlo male", kaže doktorka Marina Miron, istraživačica na studijama odbrane na londonskom Kings koledžu.
„Pretpostavljam da se radi o kamikaza dronovima kućne proizvodnje, na koje je privezan eksploziv."
Koje dronove poseduju Ukrajina i Rusija?
Ukrajina koristi vojne dronove Bajraktar TB2 turske proizvodnje. Dronovi su veličine malog aviona, nose kamere i mogu da budu naoružani laserski navođenim bombama.
Na početku rata, Ukrajina je posedovala flotu od „manje od 50" ovih dronova, kaže dr Džek Vatling sa Kraljevskog instituta zajedničkih oružanih snaga.
Rusija takođe koristi i „manje, jednostvnije" dronove Orlan-10, koji takođe poseduju kamere i mogu da nose manje bombe.
Za obe strane, i Rusiju i Ukrajinu, dronovi su izuzetno korisni za lociranje neprijateljskih ciljeva i navođenje artiljerije ka njima.
„Ruske snage mogu da dopreme oružje do neprijateljskih ciljeva samo tri do pet minuta pošto dron Orlan-10 utvrdi metu", kaže dr Votling.
Sam napad inače može da traje između 20 i 30 minuta.
Dr Marina Miron kaže da su dronovi omogućili Ukrajini da raširi napade njenih ograničenih vojnih snaga.
„U prošlosti, ako biste želeli da utvrdite položaj neprijatelja, morali biste da pošaljete specijalne jedinice... I možda biste izgubili neke od njih", kaže ona.
„Sada samo rizikujete gubitak drona."
Tokom prvih nedelja rata, ukrajinski Bajraktar dronovi su bili izuzetno hvaljeni.
„Prikazivani su kako napadaju ciljeve poput stovarišta municije, i imali su značajnu ulogu u potapanju (ratnog broda) Moskva", kaže dr Miron.
Međutim, Bajraktar je veliki i sporo se kreće, i Rusija je mogla efikasno da ga obori i zaustavi sistemima protivvazdušne odbrane.
Vojne dronove je teško nadomestiti - jedan Bajraktar TB2 košta oko dva miliona dolara.
Zato obe strane, posebno Ukrajina, koriste i male komercijalne modele poput DJI Mavik 3, koji košta oko 2.000 evra.
Ovi komercijalni dronovi mogu da budu opremljni malim bombama. Uglavnom se koriste da utvrde položaj neprijateljskih trupa i za navođenje napada.
„Ukrajina nema toliko municije kao Rusija", kaže dr Miron.
„Posedovanje 'očiju u vazduhu' za utvrđivanje meta i upravljanje artiljerijskim napadima znači da mogu bolje da iskoriste to što imaju."
Međutim, komercijalni dronovi su slabijih karakteristika od vojnih.
Na primer, DJI Mavik može da leti ukupno 30 kilometara i najduže 46 minuta.
Rusija koristi elektronske naprave umesto komercijalnih, kaže dr Miron.
„Ruske snage poseduju pušku Stupor, koja ispaljuje elektromagnetne talase", kaže.
Njima se onesposobljava korišćenje navigacionih sistema poput GPS-a na komercijalnim dronovima.
Ruske snage takođe koriste i onlajn sisteme poput Aeroskopa, da otkriju i prekinu komunikaciju između komercijalnih dronova i operatera napravama.
Ovi sistemi mogu da izazovu rušenje drona ili povratak u bazu, kao i da zaustave protok informacija.
U proseku, ukrajinski dron jedva da izdrži nedelju dana rada, procenjuju istraživači Kraljevskog instituta zajedničkih oružanih snaga.
Pogledajte video
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar