Autor: Džonatan Markus, bivši BBC dopisnik, a sada počasni profesor u Centru za strategiju i bezbednost na Univerzitetu u Ekseteru
Godinama se pisalo o kontroverzama oko naprednih ruskih sistema protivvazdušne odbrane koji se šalju za Iran.
Ali sada je promet oružja u velikoj meri usmeren u drugom pravcu, piše Džonatan Markus sa Instituta za strategiju i bezbednost univerziteta Ekseter.
Bespilotne letelice koje je isporučio Iran, Moskva koristi za terorisanje ukrajinskih civila i za napad na energetska postrojenja širom Ukrajine.
Problemi ruskih snaga u Ukrajini naveli su Moskvu da se obrati Teheranu za pomoć u zalihama oružja sa preciznim navođenjem.
Bilo je nekoliko slučajeva u kojima su Rusi koristili rakete za protivvazdušnu odbranu za napad na kopnene ciljeve u Ukrajini, za šta one nisu najprikladnije.
Nadgledani su transportni letovi od Irana do Rusije.
Izveštaji iz američkih izvora sugerišu da su tehničari iz Korpusa iranske revolucionarne garde (IRGC) raspoređeni u bazu na poluostrvu Krim, koji je Rusija anektirala 2014, kako bi naučili rusko vojnike kako da upravljaju tim sistemima.
Analizirane su olupine oborenih dronova, kao i bespilotne letelice kamikaze.
Nema sumnje da Teheran, uprkos poricanjima, nadoknađuje značajan nedostatak u ruskom arsenalu.
Ovo očigledno nije dobra vest za Ukrajinu.
Iako je značajan broj bespilotnih letelica koje je isporučio Iran oboren, situacija bi mogla da bude još gora.
Iran u arsenalu ima i balističke rakete, koje bi uskoro moglo da bude na putu ka Rusiji.
One nose mnogo veće bojeve glave od bespilotnih letelica, a ukrajinska odbrana od balističkih projektila je ograničena.
Ovo bi moglo dodati novi nivo složenosti naporima Zapada da ojača ukrajinsku protivvazdušnu i protivraketnu odbranu.
Ali šta je sa širim posledicama ovog produbljivanja odnosa Moskve i Teherana?
Nuklearni sporazum međunarodne zajednice i Teherana bi mogao imati uticaj na budućnost.
Štaviše, delikatan odnos snaga u Siriji mogao bi da se promeni sa značajnim posledicama po Izrael.
Jasno je da su i Rusiji i Iranu potrebni saveznici, jer su obe države izolovane u sukobu.
Rusija se suočava sa ekonomskim sankcijama zbog agresije na Ukrajinu.
Iranski režim je takođe pod sankcijama zbog nuklearnog programa i suočava se sa ogromnim nezadovoljstvom građana.
I Rusija i Iran su deo malog „kluba" autoritarnih nacija, zajedno sa Kinom, koje ne žele samo da slede regionalne strateške ciljeve, već i šire gledano da uzvrate udarac onome što vide kao globalni poredak kojim dominiraju SAD.
Iranske mere bezbednosti već su izazvale dodatne ekonomske sankcije sa Zapada.
Velika Britanija i Francuska vide isporučivanje oružja Rusiji kao kršenje rezolucije 2231 Saveta bezbednosti UN koja je doneta posle nuklearnog sporazuma iz 2015.
Ovo bi potencijalno moglo dovesti do obnavljanja sankcija koje se odnose na nuklearno oružje.
Nove napetosti dodatno će potkopati napore da se vrati JCPOA, međunarodni sporazum osmišljen da ograniči iranske nuklearne aktivnosti, koji je administracija bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa napustila u maju 2018.
Napori da se obnovi dogovor su propali do američkih izbora za Kongres 8. novembra.
Iranski nuklearni dosije je senka koja se nazire Zapadu jer je njegova pažnja čvrsto fiksiran na Ukrajinu.
Rusija, jedna od ključnih strana u prvobitnom dogovoru, teško da će vršiti pritisak na novog dobavljača oružja da popusti.
Bez obzira na to, odnos Moskve i Teherana vođen je okolnostima, a ne bilo kakvim dubokim ideološkim vezama.
Odnos Rusije sa Iranom dugo je bio ambivalentan; dobar primer su njihove različite ambicije u Siriji.
Ruska vojna intervencija spasila je režim Bašara al-Asada.
Oružje i policija su takođe bili ključni za njegov opstanak.
Ali, Rusija, koja je i dalje prisutna u Siriji, nije bila oduševljena regionalnim ambicijama Teherana.
Može li nova dinamika u rusko-iranskim odnosima ovo da promeni?
Iako su neke ruske protivvazdušne odbrane i trupe povučene iz Sirije, Moskva još ima kapacitet da se meša u izraelske operacije.
Ovo je bila jedna od vodećih briga koje su uticale na probnu podršku Izraela Ukrajini.
Ali šta je sa budućnošću?
Pretpostavimo da je Rusija na primer odlučila da Iranu dopremi još naprednije oružje u zamenu za pomoć.
Šta onda?
Da li bi ovo moglo da izazove promenu u stavu Izraela prema Kijevu?
To se za sada, s obzirom da predstoje izraelski izbori, čini malo verovatnim.
Ali novi odnosi Rusije i Irana imaju potencijal da utiču na globalna događanja, dalje od rata u Ukrajini.
Pogledajte dramatičan snimak - pešak na mostu u Kijevu za dlaku izbegao ruski projektil
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 7
Обсервер
E pa
aleksandar
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar