Rusija i Ukrajina: Hoće li psihijatri u Rusiji morati da dostavljaju podatke o klijentima u jeku rata

Vlasti u Rusiji razmatraju uvođenje zakona o psihološkoj pomoći, a stručnjaci upozoravaju da bi, ukoliko se to desi, ideologija mogla da postane obavezan deo odnosa klijenta i psihoterapeuta.
Psihologičeskaя pomoщь
Getty Images

Ruske vlasti planiraju da se pozabave tržištem psihoterapijskih usluga, a predlog zakona koji bi to regulisao mogao bi da se nađe u Dumi do kraja godine.

Ukoliko bude prihvaćen u obliku u kojem se trenutno o njemu diskutuje, to može dovesti do pojave stroge kontrole u domenu psihologije i primorati psihoterapeute da otkrivaju „psihološke tajne" klijenata širokom krugu bezbednosnih snaga.

„Društvo iščekuje zakon, [u kontekstu mobilizacije], ljudima je svojstvena osećajnost koja može da se ispolji na raznorazne načine, a naš zadatak je da predupredimo takva raspoloženja u društvu", rekla je Nina Ostanjina, poslanica Komunističke partije u Dumi i koautorka ideje o potpunoj zabrani „gej-propagande", započinjući raspravu o predlogu Zakona o psihološkoj pomoći.

Nezavisni psiholozi alarmiraju na uzbunu i kažu da ova inicijativa može dovesti do ideologizacije privatne psihoterapije, koja je tek počela da se razvija u Rusiji, kao i da je stavi pod isključivu kontrolu vlasti.

BBC na ruskom objašnjava ko stoji iza ovog zloglasnog predloga zakona, kako su s njim povezane sestre Šojgu i kako takav zakon može biti opasan.

Na konsultacijama s propagandistom

„Psiholozi ne rade samo za lične interese, već i za interese Rusije", glasi tačka za koju je je Sergej Kandibovič, član Saveta za ljudska prava predsednika Vladimira Putina i potpredsednik Ruskog psihološkog društva, tražio da bude uneta u predlog zakona.

Prema njegovom mišljenju, delatnost psihologa ne sme da bude „usmerena na formiranje ili ohrabrivanje protestnih raspoloženja protiv trenutne vlasti, predsednika i vlade".

Ala Šaboltas, dekan Psihološkog fakulteta Univerziteta u Sankt Peterburgu i koautorka predloga, ističe da je dokument u skladu sa Ustavom Ruske Federacije.

„Patriotskih" odredbi u njemu zbilja ima.

Na primer, autori predlažu da se „monitoring društvenih napetosti i negativnih psiholoških tendencija u društvu" podvede pod ovlašćenja državnih organa koji bi se bavili domenom psihologije.

Takođe, predlažu da se utvrdi u kojim situacijama su stručnjaci obavezni da podele „psihološku tajnu" klijenata, koje autori teksta uporno nazivaju stanovništvom, a ne građanima.

Psihologičeskaя pomoщь
Getty Images
Autori predloga klijente psihologa uporno nazivaju „stanovništvom", a ne „građanima"

Spisak tih situacija je zastrašujuće dugačak.

Navodi se da je otkrivanje tajni klijenata obavezno na zahtev istražnih organa tokom istrage i sudskog postupka, ali i zahtev Federalne kazneno-popravne službe radi „provođenja kontrole nad ponašanjem lica koje je na izdržavanju zatvorske ili uslovne kazne".

Kritičari ovog predloga zakona predlažu da se taj spisak skrati na sudske zahteve i situacije u kojima je ugrožen život klijenta ili njegovog okruženja.

„Ujedno je i strašno i smešno - jedna je stvar dizati zastavu i pevati himnu tokom jutarnjeg postrojavanja, a sasvim druga prevaspitavati klijente - psiholog ne sme biti vaspitač", objašnjava Boris Šapiro, upravnik Katedre za praktičnu psihologiju Više škole socijalnih i ekonomskih nauka Šaninka u Moskvi.

Kako smatra, psiholog je dužan da otkrije informaciju o izvršenom ili zločinu u pripremi i u drugim zemljama, gde je ta delatnost regulisana.

Ali, kriterijumi u Rusiji bi mogli da budu drugačiji.

„Zakon je prvi korak, a sledeći može biti komisija [jedan od organa uprave sferom psihologije koji predlaže pravljenje predloga zakona] prima slučaj povezan sa nekim ko drugačije razmišlja i odlučuje da psiholog, pod pretnjom administrativne ili krivične odgovornosti, mora da izvesti ako njegov klijent ne deli ideološke ili društveno-psihološke vrednosti propisane od strane vlasti", iznosi Šapiro scenario koji smatra „veoma realističnim, s obzirom na celokupnu situaciju".

Ideološka pitanja se nisu slučajno pojavila u predlogu zakona, kaže sagovornik BBC-ja koji je učestvovao u njegovoj izradi.

Kako dodaje, nema konkretnog zahteva za takvim formulacijama ili zakonom.

Ali autori dokumenta lepo razumeju „na koju stranu vetar duva" i hoće da ugode kako bi povisili šanse predloga zakona da bude prihvaćen.

O interesovanjima Sergeja Kirijenka, prvog zamenika predsedničke administracije, za domen psihologije za BBC govore dvoje sagovornika iz te sfere i relevantnog instituta Ruske akademije nauka (RAN).

Prema rečima jednog od njih, od početka rata predsednička administracija i druge institucije su više puta tražile sprovođenje istraživanja povezanih sa psihologijom.

Zvaničnike je interesovalo raspoloženje u društvu.

Zaposleni u institutu se ustručavaju da pominju rezultate tih istraživanja u medijima, jer je bilo slučajeva negativne reakcije od strane predsedničke administracije, kaže jedan od njih.

„Naš zadatak je da pokušamo da prenesemo da svet i društvo nisu crno-beli, da je sve daleko složenije.

„Jedan od razloga zbog koji se sve ovo dešava je što su organi uprave prestali da uviđaju ovu složenost. Dokle god možemo, mi ćemo pokušavati da to prenesemo [makar kroz istraživanja]", kaže sagovornik sa Instituta Ruske akademije nauka (RAN).

Još jedan Šojgu i „mali Putin"

Uvođenje ideologije u domen psihoterapije nije glavni cilj predloga zakona, s različitim stepenom ubeđenosti tvrde svi sagovornici BBC-ja.

To što je privatna psihoterapija u Rusiji praktično neregulisana predstavlja problem, saglasni su i autori i kritičari predloga zakona.

Klijentu može biti teško da razlikuje psihologa sa neophodnom obukom od šarlatana - pravna razlika među njima nije precizirana.

Pokušaji da se to razreši pomoću zakonodavstva preduzimaju se više od 10 godina.

Tokom godina su ih inicirali, na primer, članovi Moskovske psihološke službe i sanktpeterburški psiholozi.

Ali svi pokušaji su propali.

Ovog puta iza pokušaja stoji Jurij Zinčenko, najuticajniji funkcioner u sferi psihologije u Rusiji.

Od polovine 2000-ih on je postepeno obezbedio pozicije dekana Psihološkog fakulteta i prorektora Moskovskog državnog univerziteta (potonju od njih je držao do 2003. godine), direktora Ruskog psihološkog društva, te direktora Ruske akademije obrazovanja.

Tu je bio sve dok ga sa tog mesta nije istisnula bivša ministarka obrazovanja Olga Vasiljeva.

Sagovornici BBC-ja koji poznaju i Zinčenka i Vasiljevu objašnjavaju da su oni u lošem odnosu.

Pritom oba sagovornika su ubeđena da Zinčenko, uopšte uzev, ima „odlične" veze sa vlašću.

BBC je pokušao da stupi u kontakt sa Zinčenkom putem telefona i pošte, ali do objavljivanja ovog članka nije dobio odgovor.

Dok je obavljao funkciju Ruske akademije obrazovanja, Zinčenko je bio, po rečima njegovih poznanika i kolega, istaknuto lojalan vlasti i uspeo je da poradi na izmenama ustava. 15. januara 2020.

Putin se obratio parlamentu sa objavom o izmenama i sledećeg dana se grupa, prethodno primivši poziv iz predsedničke administracije, „već susrela s Vladimirom Vladimirovičem", objašnjava Zinčenko.

„Mnogo ljudi iščekuje paradu, to će biti glavna proslava nakon pandemije, a takođe će i glasanje dati mogućnost da se oseti jedinstvo svih i svi će demokratski učestvovati", ushićeno je objašnjavao on o glasanju koje je bilo u pripremi i koje je omogućilo Vladimiru Putinu da anulira predsedničke mandate i ponovo bude izabran.

Da je Zinčenko glavni pokretač datog predloga zakona, smatra nekoliko sagovornika BBC-ja, kojima je poznat njegov način razmišljanja.

Zinčenko je i glavni pobornik inicijative na državnim medijima.

Sagovornici BBC-ja nazivaju Zinčenka kao autoritativnog čoveka sa „neverovatnim ambicijama".

„On je neka vrsta malog Putina u psihološkoj zajednici", ironično kaže jedan od sagovornika.

Svi smatraju Zinčenka efektivnim članom partije s pristupom potrebnim kabinetima i prijateljskim odnosima s članovima Dume i vlasti.

Na pitanje, šta će Zinčenku zakon, četvoro njegovih poznanika iz psihološke sfere, sagovornika BBC-ja, nedvosmisleno odgovaraju da su to želja za moći i lična ambicija.

Zinčenko je 2017. godine osnovao radnu grupu unutar Ruskog psihološkog društva koja je trebalo da napiše tekst dokumenta.

Sagovornici BBC-ja smatraju da je, na inicijativu Zinčenka, vođa ove grupe postala osoba sa još većim značajem unutar državnog aparata - Julija Šojgu.

O Juliji, za razliku od njene sestre Ksenije, malo je poznato.

Čak je i državna agencija RIA Novosti, objavivši članak o psihološkom zakonu, pomešalo sestre.

„Nisam prisutna ni na jednoj društvenoj mreži.

„Ne želim da pričam o tome šta sam danas doručkovala, koliko sam pretrčala, gde sam bila.

„Sa većinom ljudi s kojima hoću da razgovaram i koji su mi zanimljivi, imam mogućnosti da to činim lično", citirao je Juliju Šojgu magazin Tatler 2019. godine, kada je neočekivano objavio laskavi profil ćerke ministra odbrane.

Julija Šojgu je završila psihologiju na Moskovskom državnom univerzitetu (MGU).

Tri godine kasnije, postala je upravnica Centra za hitnu psihološku pomoć pri Ministarstvu za vanredne situacije.

Tada je imala 25 godina, a ministarstvom je upravljao njen otac.

Po svemu sudeći, dolazak Julije na tu poziciju se poklopio sa reorganizacijom.

Psihološka služba u Ministarstvu za vanredne situacije je nastala 1999. godine, no tada je to bio samo odeljak Ruskog centra za urgentnu medicinu Nikiforov.

Kao zasebna organizacija postoji tek od 2003. godine, odmah nakon što je upravnik postala Šojgu, koja je i danas na toj poziciji.

Poslednjih šest godina ona je takođe upravljala Katedrom za ekstremnu psihologiju na MGU.

U tome joj je pomogao Zinčenko, koji je tada već 10 godina bio dekan fakulteta, uveravaju dva sagovornika BBC-ja koji ga poznaju.

Budući iskusnim funkcionerom, on je razumeo da dobri odnosi sa njom ne mogu da škode, smatraju oboje. Šojgu nije odgovorila na upit BBC-ja.

Tri izvora BBC-ja iz zajednice psihologa opisuju Juliju Šojgu kao „prilično kompetentnog stručnjaka".


Mobilizacija u Rusiji: Šta da radim tamo, ni ne umem da pucam"


Zagonetni dokument

Da se o predlogu zakona više ne diskutuje unutar ruskog psihološkog društva, već na državnom nivou, Boris Šapiro iz Šaninke je saznao 2019. godine, i to sasvim slučajno.

Nakon predavanja na magistarskim studijama prišla mu je jedna od studentkinja.

Ispostavilo se da radi u Analitičkom centru pri vladi i nadgleda raspravu o dokumentu.

„Sakupili smo veoma jaku grupu sposobnih profesionalaca od osam ljudi, do sada se kod nas čuva ogromna količina sakupljenog materijala", objašnjava Šapiro.

„Nekoliko puta smo išli u vladu, imali sastanke, predlagali izmene", kaže još jedan član te grupe.

Prema njegovim rečima, „sve je bilo jako dobro".

Ali zatim je, prema sećanjima nekoliko učesnika, sve to bilo „nekako raspušteno" - desio se kovid, savetovanja su prestala, a službenica koja je pozvala Šapira je otišla iz Rusije.

„Posle toga kao da smo prestali da postojimo", sumira on.

Članovi te grupe su bili iznenađeni 2022. godine kada su saznali da predlog zakona ne samo da nije nestao, već je bio pred primanjem u Dumu.

Profesionalnoj zajednici je dato dve nedelje da prodiskutuje o predlogu zakona, izjavio je za Psihološke novine jedan od učesnika diskusije u vladinom komitetu.

On je i predao tekst dokumenta i na njega se BBC oslanja kada govori o ovom predlogu zakona.

Psihologičeskaя pomoщь
Getty Images
Načina za pružanje pomoći ima jako mnogo i nemoguće je propisati samo jedan, ističu stručnjaci

„To je vrlo kratak rok, ali mi smo bili dobro pripremljeni, sačuvali smo sav sakupljeni materijal", kaže Šapiro.

Podrobne ispravke koje su potpisale stotine stručnjaka bile su pripremljene i objavljene u roku od nekoliko dana.

Da li su ove ispravke i stigle do pokretača dokumenata, niko od autora izmena s kojima je BBC razgovarao ne zna.

„Glavni urednik Psiholoških novina izjavila je da je predala naše predloge inicijatorima zakona. Sada nemamo direktnu komunikaciju sa njima", objašnjava koautor ispravki, upravnik laboratorije za konsultativnu psihologiju i psihoterapiju onlajn-škole Psihodemija Natalija Kiseljnikova.

Ona je takođe neko vreme radila kao zamenik Zinčenkova na jednom od instituta Ruske akademije nauka.

Ni Šapiro, koji je napisao uvodni deo ispravki, ne zna ništa o njihovoj sudbini.

Nije bilo sasvim jasno šta se dešava sa predlogom zakona i osobom koja nadgleda rad nad tim, Julijom Šojgu.

Već posle ispravki stručne zajednice, na sledećoj raspravi, ovog puta u u državnoj ustanovi, izjavila je: „Nemam nikakvo mišljenje o tekstu o kome se raspravlja, juče sam ga videla prvi put, na mnogim tačkama bi trebalo da se poradi."

Na svim sastancima do ovog radilo se o konkretnom predlogu zakona.

Sada se pokazalo da konkretnog predloga nema, već će se njegov konačni tekst pojaviti tek u novembru, izjavila je za Forbs Ostanjina iz dumskog komiteta za porodicu.

Trenutno postoji „četiri ili pet verzija predloga zakona", te treba raspraviti „principijelne pristupe, a ne neke tekstove", uverava Zinčenko.

Istina, sve ove verzije „se poklapaju 95%", dok su preostalih 5% „nijanse", kaže za Komersant rukovodilac radne grupe za pitanja porodice, žena i dece pri Dumi Aleksej Bogačev.

Sudeći po objavama u Komersantu i Forbsu, u ovih 5% potpada i pitanje o tome kakvo treba da bude obrazovanje psihologa - da li je dovoljna profesionalna obuka i magistratura, ili je potrebna i specijalizacija ili diploma osnovnih studija.

Među tačke na kojima „treba poraditi" Šojgu nije ubrojala većinu aspekata koje uznemirava stručnu zajednicu.

Ali se o obrazovanju izjasnila, i o „standardu" pomoći koji predlog zakona treba da uvede.

I ona i drugi sagovornici BBC-ja smatraju ga nerealnim: načina za pružanje pomoći ima jako mnogo i nemoguće je propisati samo jedan.

„Naravno, zna se ko", objašnjava jedan član radne grupe za predlog zakona pod rukovodstvom Julije Šojgu.

Ali, po njegovom mišljenju, njena uloga ne svodi se samo na „pokretač unutar državnog aparata": „Ona je normalni psiholog i dobar zvaničnik."

On pominje da Šojgu nije bila na svim zasedanjima grupe, ali kada je prisustvovala predlagala je „razumne stvari", objašnjavala šta treba ukloniti zato što bi neka institucija bila protiv nečega, zato što stvari „tako ne funkcionišu".


Ovo nije naš rat" - Rusi koji beže od regrutacije


Kako će biti uređeno „ministarstvo psihologije"

Čini se da je možda glavna kritika na predlog zakona da pristupa problemu razlikovanja psihologa i šarlatana na specifično ruski način - načinivši sistem državnih instituta koji, u suštini, dobijaju monopol na upravljanje sferom psihologije.

Na vrhu te piramide treba da bude „komisija za psihološku podršku", koju imenuje „ovlašćeni federalni organ", sudeći po svemu, jedno od ministarstava.

Ideja je da ta komisija određuje standard pishološke podrške i istovremeno razmatra „pitanja državne politike" u toj sferi.

Na sledećem stupnju bi se nalazile „ruska stručna organizacija" i „centralna sertifikaciona komisija".

Prva treba da održava registar psihologa, a druga da sprovodi ispite i izdaje sertifikate.

Neće biti moguće raditi kao psiholog bez njih, premda kazne za kršenje zakona nisu propisane.

U predlogu zakona se ne pominje kako će se članovi ovih organa birati.

Tri sagovornika BBC-ja, koja su upoznata s tokom rada na predlogu zakona predviđaju da će poziciju predsednika te komisije da zauzme Zinčenko.

A Rusko psihološko društvo kojim on predsedava će postati nadležno za teritoriju cele države.

Psihologičeskaя pomoщь
Getty Images

Oni takođe smatraju da je jedan od kandidata za upravnika „sertifikacione komisije" Viktor Makarov.

Upravo je on preneo Psihološkim novinama predlog zakona o kojem već dva meseca zajednica burno raspravlja.

Makarov je mnogo godina radio kao psihoterapeut i ima medicinsko obrazovanje.

Ali je daleko od toga da se svi njegovi pristupi mogu smatrati standardnim, iako upravo na standardizaciju predloga zakona i poziva.

Na primer, Makarov praktikuje „metod kristalizacije problema i kristalizacije rešenja". Sve što se o tom pristupu može naći u javnosti potiče iz pera samog Makarova (on je odbio da odgovori na pitanja BBC-ja).

Psiholozi koji su predložili ispravke zakona su uvereni da će upraviteljska vertikala, ko god bude stajao na njenom vrhu, dati državi „potpunu vlast nad regulisanjem rada psihologa" i otvori „potencijal za korupciju i preteranu kontrolu".

Stvoriti jedinstveni organ je nesrećna ideja i po tome što u psihologiji, psihoterapiji i drugim oblicima psihološke prakse postoje desetine pristupa koje je priznala svetska zajednica, koji se nazivaju modalitetima.

Niko se ne specijalizuje odjednom za sve pristupe.

Stoga u evropskoj praksi delatnost psihologa kontrolišu organizovane asocijacije: specijalisti se sami organizuju u takva udruženja i sprovode sertifikaciju, objašnjava Natalija Kiseljnjikova.

Članstvo u takvim organizacijama je i garant kvaliteta za klijente.

U Rusiji po tom principu, kroz članstva u samoregulisanim organizacijama, reguliše se rad blagajnika i mikrofinansijera koji izdaju „zajmove do plate".

Taj mehanizam je isprva bio propisan i u ruskom predlogu zakona o psihološkoj pomoći, objašnjavaju za BBC dva učesnika rasprave o njemu.

Veliko rusko Udruženje praktičnih psihologa, koje već broji stotine članova, osnovano je upravo sa ciljem da se u budućnosti regulišu aktivnosti, objašnjava Šapiro, koji je bio jedan od suosnivača.

Međutim, iz trenutne verzije predloga zakona ta organizacija je nestala, a dokument predlaže da se potpuna kontrola preda jednoj organizaciji.

Pomoć ministra Šojgu

„Moramo da dođemo do sporazuma, to naše stanovništvo čeka", uveravavao je Zinčenko učesnike rasprave o predlogu zakona u Dumi.

Iščekivanje su povezivali, između ostalog, i sa tim što se u Rusiji pojavila neka vrsta „sivog tržišta" psihoterapijskih usluga.

Krajem prošle godine Julija Šojgu je pronašla skoro osam miliona ljudi koji se time bave, „ali nije jasno da su stručnjaci".

U državnim ustanovama radi oko 50.000 ljudi, ali je „početkom 2021. godine sa tagom „ja-psiholog" bilo moguće naći sedam miliona zapisa, a krajem avgusta 2021. 8,4 miliona", izjavila je Šojgu koja je nedavno izjavila za Tatler da ne koristi društvene mreže.

Gde je tačno na internetu ona tražila lažne psihologe nije poznato.

BBC je na Instagramu pronašao manje od 50.000 objava s takvim heštegom, a na VKontakte oko 4.000.

No bez obzira na to, tržište psiholoških usluga u Rusiji raste kolosalnim tempom.

Najjasniji način da se to odredi je posetiti neku od platformi za pronalaženje takvih usluga, kao što je, na primer, Zigmund.Online, Alter, Jasno i drugi.

Broj registrovanih klijenata i psihologa poslednjih godina je porastao oko deset puta.

Nakon što je počeo rat, broj upita upućenih psiholozima putem takvih platformi se prvo umanjio, a zatim uvećao.

Prema podacima stranice Alter, za tri nedelje nakon objave mobilizacije, broj zahteva za pomoć je porastao 74 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine, kome je, inače, prethodio pandemijski porast.

Od januara 2020. do januara 2022. godine u Moskvi se broj specijalističkih psiholoških organizacija povećao za 62 odsto, a u drugim milionskim gradovima za oko 40 odsto.

Nedavno su se na tom tržištu pojavile i sestre Šojgu.

Biznis imperija mlađe sestre, Ksenije, zadire u desetine sfera, od triatlona do eksploatacije uglja, „logistike na dalekom Severu" i restauracije Kronštata (svojevremeno su taj biznis detaljno opisivali Otvoreni medij").

U novembru se kod nje pojavila i psihologija.

Njena kompanija Kepital Perform je postala je suosnivač kompanije Centar za psihološke konsultacije, koji je, pak, u januaru 2022. registrovao domen Granь.rf.

Granь.rf je platforma za onlajn konsultacije s psiholozima koja podseća na popularne platforme Zigmund, YouTalk, Jasno.

S poslednjom od njih Granь (Ivica) može čak i da se pomeša - iste su boje, a sličnog dizajna i sa sličnim logotipima.

„Mi smo, naravno, istražili Яsno i druge servise, oni imaju izuzetan dizajn", kaže generalni direktor Ivice Arsalan Sambujev.

On objašnjava da dok ne izađe poslednja verzija sajta, raznim korisnicima se pokazuju različite opcije kako bi se odabrao najuspešniji, što je, na kraju krajeva, ustaljena praksa kod startapova.

„Jasno, Zigmund.Online, to su veliki projekti, a mi imamo samo dvomesečno dete."

Nekoliko meseci posle osnivanja Ivice, u martu 2022. godine, Šojgu je prodala svoj udeo u matičnoj kompaniji Kepital perform Kirilu Demčenku, koji je od samog početka bio suvlasnik kompanije.

Međutim, psihološki projekat je nastavio da održava veze sa porodicom ministra odbrane.

Na sajtu Ivice je objavljeno da na projektu rade psiholozi s „višegodišnjim radnim iskustvom u psihološkoj službi Ministarstva za vanredne situacije" (kojom je skoro sve vreme njenog postojanja upravljala Julija Šojgu).

Oni čak učestvuju i u „sačinjavanju materijala" za telegram-kanal projekta.

Šojgu je lično, premda u velikoj meri ličnost koja se ne pojavljuje javno, nedavno dala intervju Sambujevu za Jutjub kanal projekta.

Screeshot
BBC

„Ideja je bila da se na neki način razlikujemo od ostalih kompanija na tržištu. Odlučili smo da im nedostaje krizne, ekstremne psihologije - naročito danas.

Obratili smo se Katedri za ektremnu psihologiju na MGU. Ispostavilo se da njome upravlja Julija Šojgu. Zašto smo upravo mi došli do sporazuma? Pa ja i ne znam da li je iko drugi to pokušao?", opisuje nastanak Ivice Sambujev, njen generalni direktor.

„Mi" - to su on i suosnivač kompanije Marija Bokareva, koju on naziva mladom preduzetnicom i psihologom po obrazovanju.

Deo novca je ona sama uložila, deo su privukli iz fonda jedne kompanije: „to nisu javne ličnosti koje su dugo u oblasti preduzetničkog poslovanja".

Na molbu BBC-ja Sambujev precizira da se radi o kompaniji Kepital perform.

S njenom bivšom vlasnicom Ksenijom Šojgu on se „jednom susreo" jako davno i ne povodom Grani.

Sada je fond „dopunska konstrukcija koja nije prisutna svakodnevno".

Sambujev smatra da je preimućstvo Ivice to što tamo neće biti pseudopsihologa.

Strogi sistem sertifikovanja za platformu razradili su u Centru za urgentnu pomoć Ministarstva za vanredne situacije kojim je upravljao Šojgu.

Oni su postali prvi konsultanti, zatim su odlučili da im zadaju teške krizne slučajeve, a ostale „običnim" stručnjacima.

Oni, povrh specijalističkog obrazovanja, pomažu i sa polaganjem ispita koji je za Ivicu razradila Julija Šojgu.

Screeshot
BBC

Na pitanje da li to smatra slučajnošću to što je kompanija jedne ćerke ministra odbrane investirala u projekat, a druga je predstavlja, Sambujev je odgovorio: „Možda pitate pogrešnog čoveka".

Posavetovao nas je da se obratimo porodici Šojgu.

„Ranije sam se nečemu nadala, aktivno sam učestvovala u radu na predlogu zakona. Verovala sam da je on zbilja potreban", objašnjava psiholog Natalija Kiseljnjikova.

„A sada gledam sve to i mislim: možda bi nam bilo bolje bez ikakvog zakona".


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije BBC - BBC