Životna sredina i Afrika: Naftni projekat kojeg starosedeoci zovu grehom

Dok političari razmatraju kako da smanje emisiju ugljenika, potomci prvih stanovnika južne Afrike zabrinuti su zbog projekta istraživanja nafte i gasa.

Verski lideri su se takođe oglasili, a jedan je projekat nazvao grehom i pozvao delegate klimatskog samita u Egiptu, COP27, da smanje aktivnosti kompanija za fosilna goriva.

U južnoafričkoj zemlji Bocvani nalazi se jedna od najvećih unutrašnjih delti na svetu, pejzaž koji su Ujedinjene nacije nazvale „izuzetnim" i „retko lepim".

• Lideri zemalja pogođenih klimatskim promenama: Vreme je da se plate klimatski dugovi
• Ekološke katastrofe koje smo skoro rešili i šta smo naučili
• Zašto je zelena boja simbol borbe za životnu sredinu

Delta Okavango je oaza u srcu pustinje Kalahari.

Vodeni tokovi i poplavne ravnice su dom nekih od najugroženijih vrsta velikih sisara na svetu, poput crnih nosoroga.

Biljke, ptice, ribe i životinje koje ovde žive čine posebno delikatan ekosistem.

Toliko je dragocena da je proglašena za svetsku baštinu.

Ali postoji bojazan da je ugrožena zbog fosilnih goriva.

Kanadska kompanija Reconnaissance Energy Africa (ReconAfrica) veruje da bi pod zemljom na severu Bocvane i susednoj Namibiji moglo biti bogatstvo nafte i gasa.

Poseduje dozvole za istraživanje područja od 34.325 kvadratnih kilometara koje se prostire granicom dveju zemalje.

U Namibiji su već izbušene tri probne bušotine.

„Projekat je greh, i to ozbiljan", kaže mi nedavno penzionisani bivši anglikanski biskup Namibije.

Luk Pato je proveo poslednje mesece svog vremena u Namibiji u kampanji protiv projekta sa grupom drugih verskih vođa.

Dok sedimo u bašti njegove kuće u Johanesburgu, on mi govori zašto.

„Isus je rekao: 'Ja dođoh da život imaju i da ga imaju u izobilju'." Nikada ne bi bio na strani bilo čega što ima potencijal da uništi život, da uništi sredinu u kojoj ljudi žive.

„Ne sumnjam da bi Isus našao način da zaustavi one koji još žele da se bave istraživanjem fosilnih goriva.

„Voleo bih da se bušenje zaustavi, da ova kompanija pokupi mašine i ode."

Biskup Pato je zabrinut zbog efekta koji bušenje u Namibiji može da ostavi na podzemne rezervoare vode koji se povezuju sa rekom Okavango.

Reka teče duž granice Namibije severno od lokacija za bušenje, noseći vodu do delte u susednoj Bocvani.

ReconaAfrica kaže da njeno istraživanje ne predstavlja rizik od zagađenja.

Mvanjengva Šapvanale, direktorka komunikacija za namibijsku filijalu ReconaAfrica, kaže da kompanija radi sa vladom Namibije „kako bi se uverila da ne samo da smo u skladu sa onim što se od nas očekuje da zaštitimo životnu sredinu, posebno vodu, već i da budemo sigurni da nastavljamo dalje."

Ali biskup Pato je zabrinut zbog još nečeg: on misli da istraživanje kanadske kompanije afričkih prirodnih resursa predstavlja „novi talas kolonijalizma".

On želi da delegati na COP27 u Egiptu iznesu „rezoluciju koja bi rekla kompanijama koje buše van svojih zemalja da to ne rade".

Vlada Namibije odbacila je njegove kritike, rekavši za BBC da ima odgovornost da razvija prirodna bogatstva zemlje u korist sopstvenog naroda.

„Odricanje od te odgovornosti bilo bi nepromišljeno, stoga će Namibija, kao suverena demokratska zemlja, održivo istraživati i razvijati prirodne resurse", navodi se u saopštenju.

Istaknuto je da su emisije gasova staklene bašte u Namibiji „beznačajne u poređenju sa razvijenim zemljama".

Afrika kao celina je odgovorna za manje od četiri odsto svetskih emisija staklene bašte.

Pitanje da li afričke zemlje treba da nastave da eksploatišu fosilna goriva pojavljuje se kao tačka podele na ovogodišnjem COP-u.

Mnogi kažu da bi trebalo da budu slobodni da eksploatišu nalazišta nafte i gasa, kako bi razvili privredu i okončali energetsko siromaštvo.

Ali biskupa Pata nisu ubedili.

„Kada postoje potencijalno čistiji izvori energije, zašto napraviti korak nazad ka fosilnim gorivima?", zapitao se.

Pogledajte video:

U Bocvani tu zabrinutost izražavaju potomci prvih stanovnika južne Afrike: narod San.

Milenijumima su Sanske zajednice naseljavale sadašnju južnu Afriku, živeći lovačko-sakupljačkim načinom života.

Sada se smatra da ih je ostalo oko 90.000, koncentrisanih u Bocvani, Namibiji, Južnoj Africi i Zambiji.

Ključ njihove kulture i sistema verovanja je život u harmoniji sa prirodom.

Sanska duhovnost je neraskidivo povezana sa njihovim odnosom prema zemlji, biljkama i životinjama.

„Ne želimo da se ovaj projekat desi", kaže Difetogo Anita Legova, aktivistkinja San zajednice iz Bocvane koja prisustvuje COP27 u Egiptu kao borac za prava domorodačkih naroda.

„Zabrinuti smo za životnu sredinu i zaštitu naših prirodnih resursa, jer kada bušenje počne doći će do velikih promena.

„Životinje će migrirati, a mi se bojimo da ćemo izgubiti naše autohtone biljke."

Vlada Bocvane je odbila nekoliko zahteva za intervju, ali je ministar mineralnih resursa, Lefoko Moagi, ranije izjavio da „uslovi licence zahtevaju da ReconaAfrica očuva koliko je to moguće prirodno okruženje i minimizira… štetu prirodnih i bioloških resursa".

Vlada je takođe podvukla da trenutno nije planirano bušenje u Bocvani - istraživanje će se vršiti neinvazivnim sredstvima.

Ali Difetogo Anita Legova strahuje da će, ako se potvrdi prisustvo nafte ili gasa, na kraju doći do bušenja.

Slično kao i biskup Pato, ona je zabrinuta šta bi to moglo doneti.

Ona je iz naroda reke San, koji veruju da su reku koja hrani deltu Okavango dobili od bogova, jer nikada ne presušuje.

Odrastajući u selu Kvai na ivici delte, poštovanje koje su njeni stariji imali prema reci bilo je utkano u tkivo njihovih života, kaže ona.

„Naši roditelji bi išli na reku da plešu, povezujući se sa bogovima, zahvaljujući bogovima.

„Naša kultura, naš način života, naš duh se povezuje sa rekom."

Ako bi reka i Delta bili povređeni, kaže Anita, to bi „emotivno uništilo ljude".

„Zašto je naša vlada zainteresovana za naftu kada postoje druge stvari koje mogu da se urade i koje mogu da donesu prihod?".

Pogledajte video:

Planine bogova

Sa druge strane delte, na severozapadu Bocvane, nalazi se još jedno mesto svetske baštine - niz velikih stenskih formacija koje su toliko svete za narod Sana da su poznate kao „planine bogova".

Brda Codilo su mesto za koje narod Sana veruje da borave duhovi predaka, i preko njih se povezuju sa najvišim bićem.

Brda sadrže više od 4.500 slika na stenama, od kojih se za neke smatra da su stare više od 20.000 godina, sa detaljima o istoriji naroda Sana.

San aktivista Gakemoto Valikan Satau, koji živi u gradu Šakave, severno od brda, kaže mi da su za narod Sana brda „slična Meki za muslimanski narod".

Istraživanje nije dozvoljeno unutar tampon zone od 20 kilometara oko brda, ali ovo je malo umanjilo strahove Gakemota Valikana Sataua.

„Kako da se ne brinem?", kaže on.

Posebno se plaši „potresa ili zemljotresa" koji bi mogli dovesti do uništenja slika.

Širom južne Afrike postoje ljudi Sana koji tvrde da je njihovim zajednicama oduzeta njihova zemlje.

„Već smo marginalizovani, siromašni smo, izgubili smo zemlju, a sada dolaze Kanađani", kaže Gakemoto Valikan Satau.

Šapvanale iz ReconaAfrica naglašava da je projekat u Bocvani u ranoj fazi i da kompanija želi da čuje mišljenja pogođenih zajednica.

„Kontinuirano ćemo slušati zajednicu Sana, stalno ćemo ulagati napore i ići više od toga kako bismo bili sigurni da budu konsultovani."

„Slušamo ih. I čujemo, i dobijamo savete o tome koji je pravi način da se stvari rade."

Ali, kaže ona, drugim nacijama je povereno da istražuju naftu i gas, i to im je pomoglo da razviju njihove privrede.

„Ako nas pozovu vlade Namibije i Bocvane, mislim da je jedino pošteno da se ovim dvema nacijama takođe dozvoli da istražuju prirodne resurse za dobrobit ljudi, među kojima i zajednica Sana."

Dodatno izveštavanje: Džesika Furst

Možda će vas zanimati i ovaj video:

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk