Počela sam da budem sumnjičava tek kad sam treći put napunila 40 godina.
Prvi put sam bila malo preopterećena i nepripremljena za egzistencijalni teret koji sa sobom nosi ovaj rođendan međaš - naročito budući da sam mislila da imam svega 38.
Ponovo sam napunila 40 godina nekoliko meseci kasnije.
Pa šta, ionako mi matematika nikad nije bila jača strana.
Ali, onda sam nekoliko puta napunila 41 godinu, pa 40 još jednom.
Ne, vreme je definitivno bilo iščašeno.
Ispostavlja se da mnoge kulture nemaju nikakav problem sa prolaskom kroz više različitih godina - ili godišta - istovremeno.
U ovom trenutku svuda u svetu tek što je počela 2023. godina.
Ali ako dođete u Mjanmar, tu je takođe i 1384, dok će vas na Tajlandu prebaciti napred u 2566.
Marokanci se mole u 1444. ali zemlju obrađuju u 2972, dok se Etiopljani probijaju kroz 2015, koja za njih ima 13 meseci.
Za to vreme u Južnoj Koreji, gde ja živim, Nova godina je istovremeno i svačiji rođendan.
To objašnjava kako sam ja triput uspela da napunim 40 godina.
Južnokoreanci rađaju se sa jednom godinom i od tog trenutka nadalje u svakom momentu imaju dve ili tri zvanične godine starosti: domaću, međunarodnu (koja se broji od nule), plus bonus godinu kad čitava zemlja ostari zajedno 1. januara.
(Simbolično, to takođe može da se desi i za lunarnu Novu godinu.)
Štaviše, Korejci mogu da odaberu da li će slaviti lične rođendane po gregorijanskom ili tradicionalnom lunarnom kalendaru.
Tehnički, mogla sam da iskoristim ovaj sistem za šest rođendana, ali ko još želi da dočeka četrdesetu?
Ovaj neobavezni pluralitet bio je nešto novo za mene, zalutalu Amerikanku.
Mislila sam da je vreme jedna od nekoliko stvari oko koje se svi kao vrsta slažemo.
Jeste, ljudi su u prošlosti drugačije računali vreme, ali nisam navikla na to da neke druge kalendare smatram savremenim.
Svakako ne i paralelnim.
Uglavnom, nisam uopšte dovodila u pitanje vlastiti doživljaj vremena.
Spori put do sadašnjosti
Datumi su pozadina naših života i jedna od onih stvari koje izgledaju kao da postoje same od sebe.
Ali, naravno, svaki datum (1. januar 2023, na primer) konstrukt je specifičnog sistema računanja vremena, u ovom slučaju gregorijanskog kalendara.
Kao kalendar globalnog standarda koji je odobrio ISO i koristi se u svim međunarodnim sektorima od avijacija do politike, čovek bi pretpostavio da je gregorijanski kalendar superlativno tačan i efikasan.
Zapravo, nije.
Do njegovog uspona došlo je uglavnom zato što se našao na pravom mestu, u pravo vreme, u pravoj imperijalističkoj kulturi.
Proizvod verske doktrine i renesansne nauke, gregorijanski kalendar je nastao da bi korigovao jaz između katoličke liturgijske godine (tada zasnovane na julijanskom kalendaru) i prave solarne godine.
Julijanski kalendar je kasnio samo 11 minuta i 14 sekundi - impresivno matematičko dostignuće za 45. godinu p.n.e, ali ovaj raskorak će se tokom vekova neizbežno samo gomilati.
U vreme kad je papa Grgur XIII naložio reformu krajem 16. veka, kalendarska godina je bila otprilike 10 dana u raskoraku sa godišnjim dobima.
Gregorijanski kalendar je uspeo da smanji to kašnjenje na 26 sekundi.
A opet je njegovo uvođenje 1582. godine naišlo na momentalni otpor: ni protestanti ni pravoslavni hrišćani nisu želeli da promene koncept vremena na osnovu papskog dekreta.
I tako su samo katolički delovi Evrope usvojili novi kalendar na vreme da dočekaju novu 1600. godinu.
Prolaskom vekova, lagano su se pridruživale i druge oblasti: protestantske Nemačka i Holandija za 1700. godinu, Engleska i njene kolonije do 1800. godine.
Od 1900, toliko udaljena, nehrišćanska mesta kao što su Japan i Egipat uvrstili su ga u svoje metode računanja vremena, a opet su pravoslavne zemlje poput Rumunije, Rusije i Grčke istrajale dobrano kroz 20. vek.
Tek je 2000. godine Evropa 1. januara jedinstveno dočekala novi vek po gregorijanskom kalendaru.
Međutim, većina velikih carskih sila bile su već na gregorijanskom računanju vremena pre sredine 19. veka, kada je period kolonizacije stavio više od 80 odsto planete pod evropsku vlast.
To se poklopilo sa pokretom u evro-američkim naučnim i poslovnim krugovima za univerzalni Svetski kalendar kako bi se pospešila trgovina.
Gotovo po pravilu, tu ulogu bi dobijao gregorijanski kalendar.
U oblastima koje Evropa nije pokorila, ovaj kalendar širio se drugim sredstvima.
U knjizi Globalna transformacija vremena, istoričarka Vanesa Ogl tvrdi da su kapitalizam, evangelizam i želja nauke za uniformnošću uradili više po pitanju standardizacije vremena od bilo kakve carske politike.
Kolonijalizam čak nije bio ni ključni faktor.
Bejrut je bio pod Otomanskim carstvom kad su se gregorijanski datumi prvi put pojavili u njegovim almanasima krajem 19. veka.
Japan nikad nije bio ni kolonizovan, a opet je usvojio gregorijanski kalendar 1872. godine.
Ovo prihvatanje moglo je biti olakšano svešću o tome da taj odnos neće biti monogaman.
Upotreba različitih kalendara istovremeno postojala je milenijumima pre nego što je stigao gregorijanski kalendar.
Drevni Egipćani i Maje koristili su po dva kalendara, jedan verski i drugi administrativni.
Korejski kralj Sedžong izričito je tražio dva sistema za svoju reformu kalendara iz 1430-tih - jedan adaptiran iz kineskog kalendara, drugi iz arapskog.
U Bejrutu 1880-tih, gregorijanski je bio samo jedan od četiri kalendara u svakodnevnoj upotrebi.
Čak i Japan, koji se tobože u potpunosti prebacio na gregorijansko računanje vremena, zadržao je sistem carskog datiranja, kalendar Rokujo za dane crvenog slova, kalendar 24 Seki za promene godišnjih doba - od kojih se svi koriste i dan-danas.
Socijalna antropološkinja Kler Oksbi, koja je proučavala upotrebu kalendara u Sahelu i Sahari, skovala je izraz „kalendarski pluralizam" da bi opisala koegzistenciju više sistema računanja vremena, baš kao što pravni pluralizam opisuje društva sa više različitih pravosudnih sistema.
To može da zvuči kao žonglerska tačka, ali u praksi različiti kalendari imaju različite funkcije.
U severnoj Africi, Imazigeni, Tuarezi i druge berberske zajednice mogu da koriste istovremeno i tri do četiri različita sistema: zvezdani kalendari obeležavaju poljoprivredna godišnja doba; islamski lunarni kalendar usmerava versku praksu; gregorijanski diktira interakcije sa vladom.
Život u više različitih vremenskih tokova može da bude praktičan način da se ujedine različite vremenske potrebe.
Ovo nije nepoznat koncept u Evropi i Severnoj Americi: ljudi imaju školske godine i fiskalne godine, na primer.
Na mnogo načina, to je samo pitanje gde ćete početi da brojite.
„Verovatno je paralelna upotreba različitih kalendara mnogo prisutnija u našem savremenom svetu nego što smo mislili", kaže Oksbi.
Ali dok je pluralizam istorijska konstanta, sami kalendari se sve vreme menjaju.
Oni koji su u upotrebi danas mogli bi da izgledaju drugačije čak i samo nekoliko decenija u budućnosti.
„Mogli biste da ih imate više i mogli biste da imate različite. Ljudska kultura se sve vreme razvija."
Jedna neprekidna kulturološka promena je naše širenje u digitalni svet.
Fiber optički kablovi su zamenili stare trgovačke rute, odvevši gregorijanski kalendar do mesta na koje kolonijalizam nije mogao da dopre.
I na trenutak, makar, konektivnost je stvorila novu vrstu kalendarskog pluralizma.
Nepal je jedna od nekoliko država na Zemlji u kojima gregorijanski nije nacionalni kalendar - zvanična godina je ili 2079. (Bikram Sambat) ili 1143. (Nevari Nepal Sambat) ili oba.
Sveukupno gledano, među različitim etničkim grupama koriste se najmanje četiri kalendara, sa raznovrsnim novim godinama.
Nepal je čak 15 minuta neusaglašen sa standardnim vremenskim zonama.
To je zemlja koja vodi vlastitu vremensku politiku.
Uprkos tome, ne postoji razlog da nepalski pojedinci kao što su Sandživ Dahal koriste više kalendara.
„Koristim samo kalendar Bikram Sambat", kaže Dahal.
„Nikad u svom životu nisam koristio Nepal Sambat."
Ne radi se baš o monotemporalizmu - Bikram Sambat sadrži nekoliko slojeva kulturološkog i verskog računanja vremena u okviru svoje solarne godine, 12 lunarnih meseci i šest godišnjih doba - ali za hindusa koji živi u Katmanduu ovaj sistem pokriva sve aspekte svakodnevnog života od dana posta do plate.
Međutim, dok mu treba samo jedan kalendar u Nepalu, Dahal je i doktorant na daljinu na Bostonskom koledžu, gde studira nepalsku dijasporu.
To znači da je neodvojivo povezan sa kalendarom druge kulture: digitalna kultura, koja je, poput imperijalističke Evrope iz 19. veka, gotovo isključivo gregorijanska.
„Egzistiram u dva prostora i vremena", kaže Dahal, koji premošćuje ovu tehnološku zavrzlamu tehnološkim rešenjem.
Njegov laptop je namešten na 2023. godinu a pametni telefon na 2079.
Aplikacija mu pomaže da se u hodu prebacuje sa jedne na druge.
Dahal primećuje generacijski jaz u upotrebi kalendara: njegovi roditelji nemaju nikakve koristi od gregorijanskog.
Ali među njegovim prijateljima postoji i funkcionalni jaz, gde se gregorijanski koristi za posao a Bikram Sambat za društvene i porodične događaje.
I dok zapadnjački kalendar dominira društvenim mrežama (i stoga mu tada ljudi čestitaju rođendan), on je beskoristan za važne aspekte nepalske kulture kao što su određivanje dana sa crvenim slovom i praćenje lunarnih ciklusa.
Iz tog razloga, Dahal ne vidi da će gregorijanski kalendar u skorije vreme postati zvaničan.
Istorija se možda zaista ponavlja.
Kao u slučaju pokreta Svetskog kalendara s kraja 19. veka, 21. vek je dočekao inicijativu za ostvarivanje kalendarske jednakosti iz ekonomskih razloga.
Saudijska Arabija je 2016. godine prebacila termin isplate vladinih službenika sa islamskog na gregorijanski kalendar u nečemu što je naširoko doživljeno kao mera za smanjenje troškova.
U decembru, Južna Koreja je usvojila predlog zakona koji ukida tradicionalno godište građana sa objašnjenjem da je sistem više godišta ekonomski neisplativ.
Zakon će stupiti na snagu ove godine, što znači da ću sledeći rođendan slaviti svega dvaput ili možda čak samo jednom.
Ali šta može da se dobije ili izgubi konsolidacijom oko jednog kalendara - naročito napravljenog tako da se uklopi u neko drugo vreme i mesto?
„Vlade mogu da uspostave kontrolu nametanjem centralizovanih kalendara", kaže Oksbi, koja je pisala o ravnoteži moći u upotrebi kalendara.
„Zemlja može da izgubi kulturološku istoriju i diverzitet. Ljudi mogu dosta toga da izgube. Ako su deo manjinske regionalne kulture, možda mogu da se osećaju necenjeno na nacionalnom nivou."
S druge strane, 150 godina globalizacije nije iskorenilo pluralizam.
Kalendari dolaze i odlaze; češće se menjaju. A ako su ljudi dobri u jednoj stvari, onda je to promena.
A sada me izvinite, počinje 2023. - moram da idem na rođendansku zabavu.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
.jpg "Novi Sad rešava pitanje rugla u centru grada posle tri decenije")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar