Ove nedelje putujem u Holivud na sopstvenu 20. dodelu nagrade Oskar. Da budem sasvim neskroman, sada zaostajem sa samo jednim Oskarom za Meril Strip.
Džoni Karson, koji je pet puta vodio ceremoniju dodele, savršeno je opisao nagradu Filmske akademije kao „dva sata vrcave zabave razvučeno na četiri sata emisije".
Ima mnogo istine u tome, ali Oskar je i dalje dva koplja iznad bilo koje druge dodele nagrada - jedina na koju svi dođu.
Čak i Eminem.
Na kraju.
Iako ga nije bilo 2003. godine kad je „Lose Yourself" osvojila nagradu za najbolju originalnu pesmu (čuvao je ćerku i prespavao čitav događaj), ipak je došao 2020. godina da nenajavljeno izvede svoju himnu „8 Mile" za prilično nategnutu sedamnaestogodišnjicu pobede.
Koliko god kul ili kontrakulturna neka ličnost bila, na kraju svi žele da idu.
Deo lepote izveštavanja sa Oskara je vremenska razlika.
Britanska publika se budi u ponedeljak ujutro, dok je u Los Anđelesu još uvek nedelja uveče, a pobednici odlaze na žurku Veniti fera na koju su pozvane samo vrhunske zvezde, držeći osvojene Oskare u rukama.
Tokom godina, javljao sam se u program dok je Deni Bojl plesao od radosti sa glumačkom postavom Milionera sa ulice, čestitao Kejt Vinslet što više nije „Kolin Montgomeri Oskara" pošto je osvojila nagradu za Čitača posle pet poraza zaredom, a 2011. sam prisustvovao istinski jedinstvenom susretu novinarke GMTV-a i Toma Henksa.
Bila je na pola intervjua sa njim, uživo na televiziji, kad je pored nje prošao Kolin Firt, razmahujući se Oskarom za Kraljev govor.
Njena odluka?
Prosto da odgura Toma Henksa u pola rečenice i prigrabi Firta.
Henksova reakcija bila je veličanstvena.
Proveo je čitav Firtov intervju hodajući tamo-amo, u kadru direktno iza njega, dižući ruke u lažnom besu, dok je bezglasno odglumljeno negodovao u kameru.
Potom je 2017. godine zavladalo veliko uzbuđenje tokom javljanja uživo Radiju 5, tačno u trenutku (05:08) kad je La La Lend pogrešno proglašen dobitnikom nagrade za najbolji film.
Slušajući ponovo, neverovatno mi je da je bilo potrebno 2 minuta i 27 sekundi da se ispravi greška.
Mislio sam da to nikada neće biti nadmašeno kao najveća priča sa Oskara o kojoj ću izveštavati, ali sam pogrešio.
Baš kao što je bila pogrešna Dži-Aj Džejn šala o Džejdi Pinket Smit.
Ona je nagnala Vila Smita da udari Krisa Roka na sceni na prošlogodišnjoj ceremoniji, „šamarom koji je odjeknuo u čitavom svetu".
Komentarisao sam za Radio 5 uživo dok je Smit pristizao na Veniti Fer, pozirajući pred fotografima sa porodicom, punih pet minuta.
Dok sam bio u programu, nazvao sam incident „Ljudi u modrom", ime koje potpuno nije uspelo da se primi.
Smitu je trenutno zabranjeno da prisustvuje dodeli Oskara sve do 2033. godine, kada će Klint Istvud napuniti 102 godine.
Te godine bi mogao da bude moj trideseti Oskar. Malo je verovatno.
I zato ovo izgleda kao najbolja prilika da se obelodani pet nominacija za moju sveže izmišljenu kategoriju: najbolja priča o Oskaru.
Drugog marta 2014. godine, ruski predsednik Vladimir Putin dobio je jednoglasno odobrenje parlamenta svoje zemlje da pošalje trupe na Krim.
Narednog dana sam ja, a ne taj događaj, bio tema uredničkog komentara u Dejli telegrafu.
Razlog?
Povikao sam „Bono" mnogo puta, uživo na Radiju 4.
Upravo sam to ponovo poslušao, sa štopericom u ruci.
Reč „Bono" izgovorena je sedam puta za osamnaest sekundi.
Frontmen grupe U2 bio je nominovan za najbolju originalnu pesmu za biografski film o Nelsonu Mandeli Dug put do slobode.
Radio voditelj Džim Noti povezao se sa mnom uživo u Los Anđelesu, gde se na crvenom tepihu nalazio buljuk filmskih zvezda.
Upravo sam započeo analizu o tome kako je Gravitacija osvojila većinu nagrada, ali je zato 12 godina robovanja osvojio Oskara za najbolji film, kad je pristigao Bono.
I ja sam pokušao da ga dozovem. Iznova i iznova.
„Čak i 24 sata kasnije, nožni palčevi mnogih slušalaca i dalje su uporno zgrčeni od blama", započinjao je urednički komentar Dejli telegrafa.
U nastavku je objašnjeno kako moje „izvikivanje reči 'Bono!'" „nije postiglo ništa više nego što je Alan Partridž postigao uporno dozivajući izmišljenog prijatelja Dena", i poentirao, prilično tačno, da postoji „pravilo da je šest puta ili više dovoljno da otvori kapije sveta ludila."
Ono što ljudi zaboravljaju je da mi je Bono zaista odgovorio.
Nažalost, sve što je rekao bilo je: „Ne želim da govorim o tome šta mi je značio Nelson Mandela."
Odgovor nije bio vredan sedam izvikivanja bilo čijeg imena.
Tokom mnogih godina mog izveštavanja sa Oskara, noć pred ceremoniju najvažnije su Zlatne maline.
Njihova nagrada „odaje počast" najgorim filmovima iz protekle godine i dodeljuje se tokom ceremonije uživo, koju su svi „dobitnici" izbegavali.
Sandra Bulok je 2010. godine postigla ono što nikom pre nje nije uspelo; da dan za danom osvoji glumačku Zlatnu malinu i Oskara.
Bio sam prisutan u lokalnom bioskopu u Los Anđelesu, gledajući kako se filmski štreberi smeju dok je proglašavaju najgorom glumicom za Sve o Stivu, navodno romantičnu komediju, u kojoj ona igra autorku ukrštenica koja nosi disko čizme, opsednuta je lokalnim televizijskim reporterom (kog igra Bredli Kuper pre nego što se proslavio) i sa kojim završava zatočena u rudniku.
Gore je nego što zvuči.
Ogromno iznenađenje bilo je da se ona pojavila lično da preuzme svoju Zlatnu malinu, dobivši ovacije od ljudi koji su glasali za tu njenu grozotu.
Govor Sandre Bulok prilikom preuzimanja nagrade bio je urnebesan: „Rekli su da niko nije išao da pogleda ovaj film, ali ja znam da ovde ima više od 700 članova. A ako sam ja dobila nagradu, to znači da je većina glasala za njega, što znači da ga je pogledalo 352 ljudi."
Bulok je potom dogurala kolica puna DVD-jeva sa Sve o Stivu i najavila da će pokloniti po jedan primerak svakome u publici.
„Hvala!", povikao je neko iz publike.
„To kažeš sada…", odgovorila je sa savršenim osećajem za komičarski tajming, što je tragično izostalo iz samog filma.
Naredne noći dobila je nagradu za najbolju glumicu za Nevidljivu stranu.
Kad sam razgovarao sa njom posle, želeo sam da pomenem tu jedinstvenu duplu krunu a da ne budem bezobrazan, pa sam se odlučio za: „I koliko blizu ćete držati svog Oskara uz Zlatnu malinu?"
Njen odgovor bio je prvoklasan: „Jedno pored drugog. Sve je u ravnoteži."
Izveštavao sam sa svog prvog Oskara za jutarnji program Kanala 4 daleke 2001. godine, kad je najboljim filmom proglašen Gladijator.
Voditeljka Melani Sajks bila je poslata na žurku Veniti fera, gde je završila u svađi sa Džulijom Roberts, nakon što je dodirnula njenog Oskara za najbolju glavnu žensku ulogu za Erin Brokovič.
Moj zadatak bio je da odem na oskarovsku žurku slavnog kuvara Volfganfa Paka.
Spisak gostiju nije baš bio vrhunski, tako da je vrlo malo mojih sagovornika završilo u programu.
Jedan koji jeste emitovan bio je zvezda osamdesetih Stiv Gutenberg.
Kad je stigao, pitao sam ga gde je gledao ceremoniju.
„Bio sam prisutan u teatru Šrajn", odgovorio je on.
Ne uspevši da sakrijem iznenađenje, pitao sam: „Kako ste nabavili kartu?"
„Ja sam član Akademije", objasnio je.
Moj refleksni odgovor: „Koje? Policijske akademije?"
I dan-danas mi je neprijatno kad pomislim na to i nisam mu to pominjao kad sam ga sledeći put intervjuisao 2008. godine, kad je igrao Pepeljuginog oca barona Hardapa u Bromlijevoj pantomimi.
Imam jednostavno pravilo kad idem na poslovni put - ne jedem školjke.
Godine 2012. prekršio sam to pravilo i neću više nikad.
Dan pre Oskara, jednom od mojih kolega bio je jubilarni rođendan i da bismo ga proslavili, otišli smo u slavni holivudski restoran koji su posećivali Čarli Čaplin, Merilin Monro i Hemfri Bogart.
Na moj užas, neverovatno ljubazni kamerman Trevis naručio je za početak proslave ogroman tanjir ostriga.
Jedan po jedan, svi su ih odbili i osetio sam kako u meni raste panika.
Bukvalno sam se žrtvovao i počeo da ih jedem. Bile su izvrsne. Ono što se desilo 24 časa kasnije, nije bilo.
Stajao sam na crvenom tepihu žurke Veniti fere, kad sam počeo da osećam da nešto jako, jako nije u redu.
Da se izrazim pristojno, Veniti fer postao je Vomiti fer (Vašar povraćke).
Crveni tepih poprimio je sve dugine boje.
To je jedini put da sam video džoger na dodeli Oskara.
Crni klanovac Spajka Lija iz 2019. godine bio je nominovan za najbolji film.
Kad je stigla vest da je Zelena knjiga proglašena pobednikom, veliki režiser je okrenuo leđa i iz protesta napustio auditorijum.
Devedesetak minuta kasnije, stigao je na žurku Veniti fera i pokušali smo da razjasnimo šta se dogodilo.
„Zelena knjiga veoma liči na Vozeći gospođicu Dejzi. Samo su zamenjene šoferske uloge", bilo je onoliko daleko koliko je bio spreman da ide, pre nego što sam još jednom pokušao.
„Da li vas nešto vređa u vezi sa Zelenom knjigom?" pitao sam.
„Vređa?", odgovorio je on, a oči su mu odjednom zasjale, znajući da je smislio nešto dobro.
„Jeste li vi Britanac?", pitao je BBC-jevog Dena Džonsona koji je stajao pored mene.
Potvrdili smo da smo obojica zaista Britanci.
„Onda mi dopustite da vam dam britanski odgovor", dodao je. „Nije bio moja šolja čaja."
Li je potom ispustio jedan od divnijih kikota i počeo da skače u krug od sreće, vrativši se našim mikrofonima da još jednom ponovi: „Nije moja šolja čaja!" vrteći prstom, pre nego što je odskakutao za stalno, obavljenog posla.
Narednog dana su se u prodaji našle majice sa njegovim citatom, a Trevor Neš je to proglasio njegovim omiljenim Zen trenutkom u Dejli šouu.
Oskar nije svačija šolja čaja, ali u ponedeljak, zašto ne biste skuvali jednu, zavalili se i uživali u haosu.
Kolin Paterson će se u ponedeljak 13. marta javljati uživo sa crvenog tepiha oskarovske žurke Veniti fera za BBC. I vikaće. Mnogo.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar