Azil u Srbiji: Da li će presuda iz Strazbura promeniti život izbeglica

Za Kamerunca Salioua Salioua, Srbija je postala domovina iz koje ne može da ode.

I to ne zato što ne želi.

„Svi na poslu pričaju o odmoru, neko ide u Crnu Goru, neko u Grčku.

„Pitaju me 'Gde ti ideš?'. Šta da kažem? Samo ćutim, odgovaram - videćemo", priča Saliou, koji je u Srbiju došao 2018. godine.

Saliou deli sudbinu sa ostalim izbeglicama koji u Srbiji žive na osnovu azila, a koji nemaju nikakve putne isprave.

• Tražioci azila, migranti ili izbeglice: Ko je ko
• Mitovi i zablude o migrantima u Srbiji
• Do Beograda bez vize, za EU sa krijumčarima: Kako izbeglice i migranti iz Burundija, Tunisa i Indije stižu do Evrope

Nadu Kameruncu i ljudima sa istim problemom budi nedavna presuda Evropskog suda za ljudska prava koja bi mogla da promeni njihov status i položaj.

Ovom presudom utvrđeno je da je Srbija povredila pravo na slobodu kretanja izbeglice iz Sirije koji od 2016. nije mogao da dobije putnu ispravu.

„To je prva presuda u Strazburu koja se tiče položaja izbeglica u Srbiji i može se ubuduće koristiti kako bi se položaj izbeglica popravio", kaže za BBC advokatkinja Senka Škero Koprivica, koja je u ime Beogradskog centra za ljudska prava zastupala izbeglicu iz Sirije.

Ona objašnjava da iako su njen klijent, kao i Saliou, stekli pravo na azil, nikada nisu dobili putnu ispravu za izbeglice koja bi im omogućila da na legalan način izađe iz zemlje.

Od 2008. godine, kada je donet prvi zakon o azilu, Ministarstvo unutrašnjih poslova nije donelo podzakonska akta koja bi bliže odredila izgled i način dobijanja putnih isprava za izbeglice.

Do objavljivanja teksta, MUP nije odgovorio na pitanja BBC-ja na srpskom.

Koliko je tačno osoba koje se nalaze u poziciji kao Saliou, nije poznato.

Prema podacima Beogradskog centra za ljudska prava, do sada je oko 220 ljudi dobilo pravo na azil, ali nisu svi ostali u Srbiji.

Prema sadašnjim propisima u Srbiji, ljudi kojima je odobren azil ne mogu da postanu srpski državljani.

Ovo bi moglo da se promeni ako budu usvojene izmene Zakona o državljanstvu koje se nalaze u skupštinskoj proceduri.

Uz ove izmene, zajedno sa nedavno usvojenim izmenama Zakona o strancima, ljudi koji su stekle pravo na azil bi mogli da apliciraju za državljanstvo posle šest godina.

Košarkaš u kolicima koji se nada putovanjima

Saliou živi u Krnjači, radi u robnoj kući nameštaja Ikea, i igra košarku u kolicima u srpskoj ligi.

Prvi put je došao u Srbiju na atletsko takmičenje 2018. godine i zatražio je azil, koji mu je odobren u vidu supsidijarne zaštite.

Supsidijarna zaštita se odobrava ako postoji mogućnost da se osoba posle povratka u državu porekla ili boravišta „suoči sa stvarnim rizikom od trpljenja ozbiljne nepravde".

„Ozbiljnom nepravdom smatra se pretnja smrtnom kaznom ili pogubljenjem, mučenjem, nečovečnim ili ponižavajućim postupanjem ili kažnjavanjem, kao i ozbiljna i individualna pretnja po život", navodi se u Zakonu o azilu i privremenoj zaštiti.

Ovaj zakon predviđa i dobijanje azila u vidu utočišta, koje se odobrava na pet godina.

Saliou kaže da je za osobu koja koristi kolica život u Kamerunu veoma težak.

„Dok mi je mama bila živa, imao sam pomoć.

„Kada je ona umrla, ostao sam sam. Nisam mogao da radim, nisam mogao nigde da idem", kaže on.

Saliou priča da nije mogao da uđe u autobus, a da taksisti često odbijaju da voze ljude koji koriste kolica.

„Kaže ti - nemam vremena da ti pomognem, žurim, i neće ni da te vozi."

Uz to, pratili su ga komentari da kao „osoba u kolicima samo troši pare, a ništa ne zarađuje".

Kaže da je sve više tonuo u depresiju.

„Došao sam ovde i video sam kako su ljudi dobri, imaju dobro srce, i kako pomažu", navodi on.

Saliou svakoga dana putuje 25 kilometara na posao, koristeći javni prevoz.

Kaže i da su mu kolege sa posla kupile kolica i da su svi spremni da pomognu.

Jedino što želi jeste da dobije šansu da putuje da bi mogao da ide sa timom na utakmice.

„Kada su mi rekli da ne mogu da idem u Crnu Goru, bilo mi je teško.

„Zašto ja ne mogu da putujem kad imam azil?", pitanje je na koje nije dobio odgovor.

Šta je odlučio sud u Strazburu?

Pre sedam godina Sirijac, kome je odobren azil u Srbiji, podneo je predstavku Evropskom sudu za ljudska prava posle više neuspelih pokušaja da dobije putnu ispravu.

Ti pokušaji su podrazumevali više obraćanja MUP-u, ali i Ustavnom sudu.

Sud u Strazburu zaključio je da je Srbija povredila pravo na slobodu kretanje, koje između ostalog podrazumeva da osoba slobodno može da napusti bilo koju zemlju.

Bez putnih isprava, koje azilanti ne dobijaju, to pravo je ugroženo.

U presudi se navodi da Srbija duže vreme nije uspela da primeni sopstveni zakon koji bi omogućio da se izdaju putne isprave izbeglicama i osobama koje imaju pravo na supsidijarnu zaštitu.

Senka Škero Koprivica objašnjava da sud ne može da obaveže Srbiju ni na šta, ali može dodatno da skrene pažnju na nepoštovanje određenih prava.

„Sud je naložio Komitetu ministara da nadzire šta će Srbija preduzeti po ovom pitanju, odnosno da prati sve buduće pojedinačne i opšte mere", kaže advokatkinja.

Objavljena presuda sugeriše da je država Srbija u odbrani, između ostalog, navela da putne isprave nisu mogle da budu izdate zbog „tehničkih" razloga.

Pred sudom je navedeno da je za izradu putnih isprava trebalo pronaći tehničko i softversko rešenje, što je zahtevalo određena finansijska sredstva.

Vlada je takođe navela i da je izbeglica iz Sirije mogao da zatraži izdavanje sirijskog pasoša sa kojim bi napustio zemlju, ali i srpskog pasoša, s obzirom na to da se u međuvremenu oženio srpskom državljankom.

Sud nije uvažio ove argumente.

Senka Škero Koprivica navodi da je u ovom slučaju obraćanje ambasadi porekla radi dobijanja pasoša u suprotnosti sa činjenicom da se radi o izbeglici.

„Priznajući utočište, naša država je utvrdila da on ima strah od progona od vlasti zemlje porekla.

„Nije normalno očekivati da se obraća ambasadi zemlje koja je vršila neki progon nad njim", navodi Škero Koprivica.

Njen klijent kako kaže nije mogao da dobije ni srpski pasoš.

„Da bi aplicirao za boravak u Srbiji na osnovu braka, morao bi da izađe iz zemlje i aplicira za tu vrstu vize i boravka van naše države.

„On, međutim, nije mogao da izađe iz zemlje na legalan način", kaže advokatica.

Ona najavljuje da će se posle ove presude Beogradski centar za ljudska prava ponovo obratiti MUP-u.

Ako ponovo ne bude reakcije, dodaje, postoji pravni put koji već dobro poznaju.

Za malo više od mesec dana, Saliouov tim će putovati u Rumuniju, a on u ovom trenutku ne veruje da će moći da ide sa njima.

„Niko ko ima azil nema pasoš, iako su neki ovde i po deset godina", kaže on.

Presuda Evropskog suda ipak ga ohrabruje.

Šta se menja u zakonu?

Pored presude iz Strazbura, situacija bi mogla da se popravi za izbeglice i zbog izmena zakona.

Izmene Zakona o strancima omogućavaju da osoba koja je dobila azil posle tri godine neprekidnog boravka u Srbiji dobije stalno nastanjenje.

Pošto dobije stalno prebivalište, potrebno je da prođu još tri godine da bi moglo da se zatraži srpsko državljanstvo, predviđeno je između ostalog izmenama Zakona o državljanstvu.

To znači da bi, ako izmene zakona budu usvojene, izbeglice mogle da zatraže srpski pasoš šest godina po dobijanju azila.

Predstavnici civilnog sektora pozdravljaju ove izmene kao „određeni pomak".

„Ljudi koji su ostvarili pravo na azil do sada uopšte nisu mogli da dobiju državljanstvo, a ni putne isprave Srbije kao lica kojima je država dala azil", kaže Radoš Đurović, izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

U izjavi za BBC na srpskom, dodaje da će izbeglicama pomoći ako izmene zakona budu usvojene, ali da će i pored toga „put do državljanstva ostati dug i komplikovan".

Senka Škero Koprivica ističe da bi, bez ovih izmena, osobe koje su dobile azil suštinski ostale „zauvek izbeglice".

„U određenim državama izbeglice imaju povlašćenu poziciju u odnosu na druge strance i mogu brže da apliciraju za državljanstvo.

„Postoje i države gde to nije slučaj. Ja verujem da bi svakako trebalo da budu u nešto povlašćenijem položaju jer moraju da grade život od nule na novom mestu", kaže Škero Koprivica.

Radoš Đurović ističe da „Srbija u izbeglicama ne vidi priliku".

„Ne prepoznaje se koliki doprinos mogu da daju društvu ako bi uspeli da se integrišu.

„Umesto toga, Srbija se odnosi restriktivno prema onima koji dolaze bežeći od rata i drugih nesreća", navodi Đurović.

Kamerunac Saliou Saliou kaže da, kada bi mogao, želeo bi da ima srpski pasoš.

„Srbija je sada moja zemlja i ne idem nigde.

„Ja svima kažem da sam sad Srbin, nisam iz Kameruna", kaže Saliou za BBC.

Državljanstvo posle godinu dana

BBC na srpskom ranije je pisao da najkrupnija izmena Zakona o državljanstvu predviđa skraćivanje perioda koji stranac mora da provede u Srbiji pre nego što stekne pravo da aplicira za državljanstvo.

Umesto dosadašnjih pet godina privremenog boravka, stranci će u zemlji morati da provedi najmanje 12 meseci, odnosno godinu dana.

Privremeni boravak je dozvola strancima da u Srbiji budu duže od 90 dana zbog zaposlenja, školovanja ili drugog razloga.

Osim najmanje 12 meseci privremenog boravka u Srbiji, stranci će morati da ispune još tri uslova:

• da su završili srednje ili više obrazovanje u Srbiji, odnosno da su nostrifikovali diplome stranih škola i fakulteta;
• da su zaposleni ili samozaposleni u kompaniji koja ima sedište u Srbiji
• da izjave da Srbiju smatraju svojom državom.

Tokom 2022. godine u Srbije je radilo više od 34,000 stranih državljana od kojih je većina došla iz Kine, Rusije, Ukrajine i Turske, pokazuju podaci Ministarstvo rada.

Srbija sada za prijem u državljanstvo stranaca koji nemaju vezu po poreklu sada koristi proceduru koja je često primenjivana u slučajevima poznatih glumaca ili sportista, a koji su srpski pasoš dobijali posebnim ukazom.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk