Plavi kitovi - najveće životinje na Zemlji - prave sebi dom u delu Indijskog okeana gde su pre nekoliko decenija zbrisani kitolovom.
Istraživači i filmadžije snimili su kitove 2020. i 2021. na Sejšelima, što je potom prikazano u filmu Plavi kitovi 3D.
Godinu dana kasnije, podvodnim audio snimanjem otkriveno je da kitovi i dalje provode vreme u toj oblasti, što znači bi tamo mogli da se razmnožavaju, kažu naučnici.
Istraživači to otkriće opisuju kao „pobedu u očuvanju prirode", nakon što je sovjetska kitolovska flota 1960-ih desetkovala populaciju.
„Ispostavilo se da ako prestanete da masovno ubijate životinje i date im šansu da se oporave, one mogu da se oporave", kaže Kejt Staford, jedna od vodećih istraživačica na projektu.
Komercijalni kitolov je ostavio trajan uticaj, zbog čega broj plavih kitova na svetu još uvek je mali i Međunarodna unija za očuvanje prirode ih i dalje smatra ugroženom vrstom.
Više od 300.000 ih je ubijeno samo na južnoj hemisferi, gde ih love savremenim kitolovcima.
„Ovo je najveća životinja koja je ikada postojala na planeti", navodi Staford.
„Želimo da znamo gde se vraćaju, a saznanje da postoji populacija oko Sejšela je uzbudljiva."
Otkriće je objavljeno u „Žurnalu za istraživanje ugroženih vrsta" (Journal of Endangered Species Research), a rezultat je postavljanja „zvučne zamke" na morsko dno u blizini male ostrvske države.
Opremljena podvodnim mikrofonima, baterijama i uređajima za snimanje, zamka je na morskom dnu bila godinu dana, snimajući 15 minuta svakog sata, svakog dana.
Tokom jednomesečne istraživačke ekspedicije, Staford je takođe nekoliko sati svakog dana provodila u vodi sa podvodnim mikrofonom.
„Čuli smo izvanredne stvari - zvukove ulješura (vrsta kitova) i delfina, ali nažalost ne i plave kitove", kaže za BBC Kris Votson, snimatelj zvuka divljih životinja na putovanju.
Međutim, kada su naučnici izvukli zvučnu zamku, analiza snimka je otkrila da su plavi kitovi ipak bili tamo.
Njihova pesma, veoma niskofrekventna, mogla se čuti prvenstveno tokom marta i aprila.
„To znači da bi Sejšeli mogli biti zaista važni za plave kitove", kaže Staford.
„Oni pevaju tokom sezone parenja i mislimo da su verovatno mužjaci ti koji pevaju, na osnovu onoga što znamo o drugim kitovima.
„Dakle, postoji potencijal da su Sejšeli područje za njihovo razmnožavanje."
Naučnici su čak mogli da razaznaju kojoj populaciji plavih kitova pripadaju.
„Možete ih razlikovati po zvukovima koje ispuštaju", navodi Staford.
„Na Sejšelima smo čuli onu koja se generalno povezuje sa severnim Indijskim okeanom."
Pesma ili osnovna frekvencija plavog kita je toliko duboka i tako niska da je izvan dometa ljudskog sluha.
Votson, koji je prethodno snimio plave kitove u Kalifornijskom zalivu, između SAD i Meksika, navodi da se u tim situacija zapravo čuje visoka frekvencija koja „zvoni" kada plavi kit peva, što opisuje kao „dubok puls".
„To je bilo ono što je kod Meksika odjekivalo u mojim slušalicama", navodi.
Staford to opisuje kao „najglasniji zvuk u životinjskom carstvu".
„[Njihov poziv traje] 15 do 20 sekundi na oko 188 decibela, što je ekvivalent mlaznom motoru u vazduhu", ističe.
Zvuk putuje mnogo brže i dalje u vodi, omogućavajući plavim kitovima da komuniciraju na udaljenostima od stotina, pa čak i hiljada kilometara.
Naučnici koji se bave zaštitom prirode sada žele da shvate koliko su Sejšeli zapravo važni za plave kitove.
Područje oko ostrva zvanično je zaštićeno, ali su zabrinuti zbog potencijalnog zagađenja bukom, koja podjednako efikasno putuje kroz vodu.
„Na Sejšelima nema ogromne količine brodskog saobraćaja, tako da bismo možda mogli da ih zamislimo kao lepo, tiho, bezbedno mesto za plave kitove", navodi Staford.
Pogledajte video: Gde se hrane kitovi - pametni divovi se snašli
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar