BBC novinar Rušdi Abuluf, koji je decenijama izveštavao iz Pojasa Gaze, sa porodicom je 20. novembra napustio teritoriju radi njihove bezbednosti.
Prošlo je šest nedelja od napada Hamasa na južni Izrael koji su doveli do višenedeljnog izraelskog bombardovanja Pojasa Gaze.
Rušdi je sada je u Istanbulu, u Turskoj.
Za BBC opisuje kako je bilo napustiti dom i posmatrati Gazu spolja.
Moja porodica i ja smo odrasli u Gazi, rođeni smo u Gazi.
Zaista sam tužan što sam morao da odem na ovaj način.
U glavi su mi svaki kutak moje kuće, svaki ugao mog komšiluka.
Ostatak porodice moje supruge - njen otac, majka i brat - još su tamo, a i moj otac, braća i sestre su takođe ostali u Gazi.
Da budem iskren, teže mi je da posmatram Gazu spolja, jer kada sam bio tamo, unutar enklave, okupirale su me mnoge druge stvari tako da nisam ni imao vremena da razmišljam o situaciji u Pojasu.
Sada kada sam izvan teritorije, imam više vremena za razmišljanje.
I mnogo mi je teško da zamislim da više neću videti moju kuću ili da spavam u mom krevetu, i da više neću videti komšije.
Pošto smo otišli u Istanbul, rekli su nam da je naš dom uništen.
Cela zgrada, celo naše naselje je uništeno.
Neke od mojih kolega iz BBC na arapskom su još tamo.
Pre nego što sam sa porodicom napustio Pojas Gaze, sve sam ih sreo jedne noći.
Baš te večeri, usledio je iznenadni poziv i poruka: 'Spremi se, odlaziš'.
Rekao sam im da ću učiniti sve što mogu da ih izvučem.
„Budite jaki i radite zajedno, BBC je veoma ponosan na vas, BBC će učiniti sve da vas zaštiti i pokušati da vas izvuče", rekao sam im.
Otkako sam napustio Gazu, zovem ih svakog dana.
Uvek sam uz njih, savetujem ih, pomažem im da reše svaki problem sa kojim se suočavaju i nadam se da će uskoro otići.
Moja porodica je imala priliku da ode odmah na početku.
Kada je Hamas napao južni Izrael 7. oktobra, prvo sam pozvao BBC da im kažem šta se dogodilo.
Drugi poziv je bio mojoj ženi.
Rekao sam joj: „Molim te, pripremi stvari, moraš sada da napustiš Gazu".
Očekivao sam veliku odmazdu Izraela, a prelaz Rafa ka Egiptu je prvih nekoliko dana posle napada Hamasa još bio otvoren.
Moja žena u početku nije shvatala težinu i opasnost situacije.
Ja sam morao da ostanem i radim, a pošto nije želela da se rastajemo, odbila je i rekla: „Ostaćemo zajedno, živećemo zajedno".
Trećeg dana smo izgubili ovu šansu - prelaz Rafa je bombardovan i zatvoren.
A onda moraš da izađeš na kraj sa mnogo toga.
Moraš da razmisliš šta ćeš sa starim ocem koji živi daleko.
Moraš da naučiš kako da se brineš o porodici, a istovremeno da misliš na posao i radiš.
Moraš da izveštavaš, a sve vreme su ti u glavi otac, žena, deca, mesto u kojem živiš - kad god bi odjeknula eksplozija, pomisliš: da li je ovo blizu moje kuće?
Nakon što smo bili primorani da napustimo grad Gazu, prvo smo stigli u Kan Junis, u južnom delu Pojasa, i ostali tamo nekoliko dana.
Zatim je usledilo upozorenje da će ta kuća biti bombardovana.
Morali smo da odemo, a ni sami nismo znali gde ćemo.
Odlučio sam da postavim šator u blizini radnog prostora u blizini bolnice u Kan Junisu.
Moja porodica je tamo ostala oko nedelju dana.
Našao sam kuću u blizini bolnice da mi budu blizu, pa ako se nešto desi da požurim kod njih.
Moj stan u Gazi bio je 170 kvadratnih metara, ali sada su svi živeli u maloj, skučenoj prostoriji.
Bili su zabrinuti što nisam stalno sa njima, a nije bilo ni dovoljno hrane.
Kada je pokušala da dođe da me vidi, moja žena je tog dana ranjena.
Deca su plakala, tražila su da vide tatu i preselili su se u bolnicu.
Kada su stigli, pogođena je jedna zgrada - tog dana su umalo poginuli.
Sada kada smo izvan Pojasa Gazeu, znam da ću se sigurno vratiti.
Kao novinar, uvek kažem da je Gaza savršeno mesto jer ćete na svakom ćošku naći priču.
Ali za mene lično, moja porodica je mnogo dugo patila.
Kada smo napustili Gazu, kada smo prošli kroz kapiju, rekao sam supruzi: „Neću ti dozvoliti da se vratiš ni pod kakvim okolnostima".
„Dakle, morate da počnete da gradite život negde drugde."
Moja deca su sada srećna što su van Pojasa Gaze, što su se vratila normalnom životu, iako im i dalje sve nedostaje.
Ali ja sam novinar, i čim mi situacija dozvoli vratiću se u Gazu, jer sam vezan za to područje i smatram da tih 2,3 miliona ljudi u Pojasu zaslužuje da ima nekoga ko će ispričati njihovu priču.
Pogledajte video:
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar