Da se hip hop, verovatno najpopularnija vrsta muzike trenutno, prvo pojavio na američkim ulicama i odatle širio svetom, opšte je poznato, ali da je u nastanak ove industrije prste umešao jedan Jugosloven, malo se zna.
Mladen Mladenović, poznatiji kao Milton Malden, prema vlastitom svedočenju diplomata, partizan i ljubitelj konjičkih trka, krajem 1970-ih otisnuo se u preduzetničke vode u Americi i sa bračnim parom Džoom i Silvijom Robinson formirao Šugar hil rekords (Sugar hill records).
Ova izdavačka kuća, u godini osnivanja - 1979, objavljuje Rapper's delight, hit singl grupe Sugarhill Gang, jednu od prvih snimljenih hip hop pesama, nenadano pokrenuvši talas koji „ne može da stane i neće da stane“, sve do danas.
„Preko Miltona Maldena smo bili u igri od prvog dana hip hop industrije i snimanja ploča", govori Filip Ivelja, novinar i di-džej iz Zagreba, poznatiji kao Phat Phillie (Fet Fili), za BBC na srpskom.
„Neko od naših je od početka bio tamo, što nam daje za pravo da se ne osećamo kao gosti u kući hip hopa već da smo, kako to volim da kažem, domaćini, bar u određenom segmentu", smatra rep hroničar.
Milton Malden je u Šugar hilu bio zadužen za finansije i administraciju, ali se o njegovom životu, pre i posle angažovanja u muzičkoj industriji, ne zna mnogo.
Tajanstveni preduzetnik je, prema navodima njegove porodice, rođen septembra 1928. u Rači kod Kragujevca.
Preminuo je 2014. godine u Beogradu, kaže njegova rodbina.
Potomci su retko govorili javno, na internetu postoji neznatan broj njegovih fotografija i svega nekoliko poznatih intervjua i novinskih tekstova - u jednom se pominje kao navodni „Titov spasitelj od atentata" u Njujorku 1963.
„Bio je avangarda", smatra Goran Varađanin, sin Miltonove rođene sestre.
„Od partizana i mladog buntovnika, preko vozača trka oko Kalemegdana, do diplomatije, galerije i muzike - jedan turbulentan, interesantan i zabavan život“, kaže 75-godišnji penzioner, za BBC na srpskom.
U jednom od retkih intervjua, Milton Malden je rekao da je u diplomatiji bio više od 29 godina, „služeći kao predstavnik i diplomata".
Takođe je, kako kaže, proveo i četiri godine u jugoslovenskom konzulatu u Njujorku.
„Tokom Drugog svetskog rata sam se borio kao partizan protiv nacista i mnogo puta radio sa predsednikom Titom dok je bio živ", rekao je Milton Malden za časopis Record world, avgusta 1981.
Navodno je doživotnom jugoslovenskom predsedniku spasio život usled „pokušaja atentata" prilikom zvanične posete Josipa Broza Tita Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) oktobra 1963. godine.
O ovom ncidentu nema zvanične beleške.
Jugoslovenski lider se tada susreo sa američkim predsednikom Džonom Kenedijem, koji je mesec dana kasnije ubijen, i održao govor u Ujedinjenim nacijama, sa sedištem u Njujorku, kao počasni gost.
Incident se navodno dogodio u hotelu gde je Tito odseo, a ispred koga su, prema pisanju medija, organizovani protesti četničke emigracije.
Prema rečima Anžira Bidla Djuka, tadašnjeg šefa državnog protokola, ministar spoljnih poslova Koča Popović je pozvao državnog sekretara i rekao da su dvojica demonstranata došla do sprata gde je bio Tito, te da mu je sigurnost ugrožena.
Postoji više nezvaničnih verzija o tome šta se dogodilo tada u Njujorku i ko su bili napadači.
U jednoj, o kojoj je govorio Mladenov sin, Vladimir Mladenović, ograđujući se da nema „pouzdane dokaze“, njegov tata je izleteo pred napadače sa pištoljem u ruci i rekao: „Dogovorite se koji će prvi“.
Sa druge strane, Goran Varađanin kaže da se njegov ujak sukobio sa „naoružanim ustašama" u hodniku goloruk, zaradivši tom prilikom rane od noža po grudima.
„Za uspehe u službi od Tita je dobio dva zlatna sata, jedan zato što mu je spasio život", tvrdi sestrić.
Jugoslovenska vojska u otadžbini, odnosno, četnici predvođeni Dragoljubom Mihailovićem, bili su srpska vojna formacija koja je tokom Drugog svetskog rata sarađivala sa okupatorom, dok su ustaše bile fašistički pokret.
Ustaše predvođene Antom Pavelićem, upravljale su kvinsliškom Nezavisnom Državom Hrvatskom (NDH) od 1941. do 1945.
Uoči Drugog svetskog rata mnogi pripadnici kolaboracionističkih pokreta u Jugoslaviji, protivnici novog državnog vrha i uređenja, prebegli su u inostranstvo, između ostalih i u Ameriku, odakle su pojedini nastavili politički angažman i protestovali prilikom Titovih poseta.
Novinar BBC-ja na srpskom pokušao je da dobije više informacija od srpskog konzulata u Njujorku, ali su ga uputili na Ministarstvo spoljnih poslova.
Do objavljivanja teksta nisu stigli odgovori na pitanja o navodnoj ulozi Mladena Mladenovića u incidentu i o njegovoj diplomatskoj karijeri.
Tokom Titove posete Americi, Mladenović je napravio više fotografija koje je njegov sin odneo Jovanki Broz, Titovoj supruzi, u bolnicu oktobra 2013. uoči njene smrti.
Službu je napustio 1972. godine, uz „veliko razočarenje nadređenih", navodno zato što porodica nije želela da se vrati u Jugoslaviju i napusti „posao, kuću, prijatelje".
Ime Mladena Mladenovića uglavnom nije poznato stručnoj javnosti, budući da je verovatno bio na nekim nižim pozicijama u diplomatiji, kao i u jugoslovenskom konzulatu u Njujorku.
Uobičajena praksa je da nižerangirani činovnici na potpisuju depeše, već ih nose šefovima na odobrenje i parafiranje, zbog čega su „ti ljudi često izgubljeni, osim ako ne napišu memoare“, objašnjava Tvrtko Jakovina, hrvatski istoričar.
„U konzulatima su često radili i oni koji nisu bili diplomate u najužem smislu, već su brinuli o sigurnosti, pa je tako mogao biti povezan i sa službama“, govori profesor Filozofskog fakulteta u Zagrebu, za BBC na srpskom.
Pošto je napustio diplomatiju, Mladenović je, prema navodima prijatelja i porodice, radio na građevini i vozio hladnjaču, da bi potom otvorio galeriju gde je prodavao dela jugoslovenskih slikara, poput Radovana Miće Trnavca.
Verovatno je baveći se ovim poslom upoznao i Morisa Levog, kontroverznog američkog biznismena jevrejskog porekla, vlasnika brojnih izdavačkih kuća i muzičkih radnji, osuđenog za iznudu nekoliko meseci pre smrti 1990.
„Moris Levi je postavio Miltona Maldena tamo da pazi na novac", rekao je Dag Vibliš, basista i član ritam sekcije studijskog benda Šugar hila.
Malden je govorio da „preko njega ide celokupna administracija - dokumenti, etikete, ugovori, isporuka i distribucija" izdavačke kuće, osnovane u Inglvudu, u Nju Džerziju.
„Radim sa drugim ljudima, ali kontrolišem celokupnu situaciju", rekao je 1981. proćelavi potpredsednik Šugar hil rekordsa, sa karakterističnim naočarama za vid i tananim brčićima.
Vodio je knjige, bavio se papirima, plaćao izvođače i promociju, ali je znao i da „provede noć u studiju" i podrži mlade bendove, objašnjava Filip Ivelja.
Na njihovoj etiketi su, pored grupe Sugarhill Gang, bili i Grandmaster Flash and the Furious Five čija je legendarna pesma The Message odjeknula širom sveta, zatim The Sequence, jedna od prvih ženskih hip hop grupa, Funky Four Plus One i drugi.
„Milton je zaslužan što su se u Jugoslaviji na etiketi Diskos, 1981. pojavila prva hip hop izdanja, maksi singlovi: Grandmaster Flash and the Furious Five - Freedom, The Sequence - Funk You Up i Sugarhill Gang - 8th Wonder“, tvrdi Ivelja.
Šugar hil je tada dobro poslovao, pa je već 1981. dostigao vrednost na tržištu između 35 i 50 miliona dolara.
U LA Tajmsa iz 1986. navedeno je da je Milton imao 10 odsto udela u zajedničkom vlasništvu nad kućom, dok su Džo i Silvija Robinson imali po 45.
„Bili su dobra kombinacija - Silvija je imala osećaj za talente, Džo ih je dovodio u red, a Mlađa finansijski sređivao", objašnjava Varađanin.
Tihomir Pop Asanović je upoznao Miltona Maldena u jednom njujorškom restoranu u kojem su se okupljali Jugosloveni.
„Bio mi je kao otac, družili smo se svakodnevno, a posebno vikendom kada sam odlazio kod njega na farmu, šezdesetak kilometara od Njujorka", govori proslavljeni jugoslovenski i hrvatski klavijaturista i kompozitor za BBC na srpskom.
Pamti i jednu anegdotu sa konjskih trka, kada je Asanovićeva supruga pogodila tri prva mesta u nizu, u šta Milton nije prethodno verovao da će se desiti, a i blago se podsmevao.
„Rekao mi je: 'Pope, pa mi ispadosmo konji'. I to se pričalo posle po Njujorku, Milton i ja, najveći konji u gradu", priseća se Asanović.
Brojne dogodovštine sa ujkom pamti i Goran Varađanin, posebno partiju pokera sa društvom u kome je bio i Tihomir Pop Asanović i nekadašnji fudbaler splitskog Hajduka Ivan Buljan koji je karijeru završio upravo u Njujork kosmosu.
Usred igre, usledio je poslovni poziv pa se Mladenović izgubio, ostavivši sestrića da ga zameni za stolom.
„Posle dva i po sata se vratio, a ovi skočili na njega: 'Sram te bilo, izmislio si poslovni sastanak, a doveo profesionalca da nas odere i uzme nam sve pare'", prepričava Varađanin sa osmehom.
Boraveći kod ujaka na poslu, upoznao je brojne ljude iz sveta muzike, poput Debore Debi Hari, pevačice njujorškog sastava Blondi.
„Dolazili su mu muzičari i obraćali kao da im je otac, pomagao je svima i rešavao, od ljubavnih do finansijskih problema", kaže Varađanin.
Rep duo Miloš Grubor (Bigru) i Pavle Janković (Paja Kratak) iz Beograda saznao je za Miltona Maldena od starijeg kolege Nikole Jelića (Mikri Maus) iz grupe Prti Bee Gee pre petnaestak godina.
„On nam je približio koliko je njegov značaj veliki za hip hop kulturu", kaže Grubor za BBC na srpskom.
Ogromna je čast imati „čoveka sa naših prostora" na samom početku tako „velikog muzičkog pravca i celokupne ideologije" koja je preplavila svet, dodaje.
„Pitanje je da li bi do neverovatnih uspeha koje rep ostvaruje došlo i da li bi razvojni put bio baš ovakav da Milton Malden nije dao priliku da izađe prva ploča grupe Sugarhill Gang za koji svi smatramo da je početak onoga čime se bavimo i kultura koju živimo."
Iako je on „uvek aktuelna tema među ljudim koji za njega znaju", smatra da bi ga „svakako trebalo češće pominjati i edukovati publiku".
„S obzirom na to da je svojevrsni začetnik repa, sigurno je da mi produžavamo stazu, delo i misao koju je započeo", zaključuje Grubor.
Šugar hil rekords je neslavno završio, zatvoren je 1986.
Prethodno je protiv izdavačke kuće pokretnut postupak zaplene imovine zbog neplaćenog poreza na zarade, a onda i istraga pošto su njeni poslovi dovođeni u vezu sa organizovanim kriminalom, pisao je Los Anđeles tajms.
O životu tajanstvenog Mladena Mladenovića po zatvaranju firme, ne zna se mnogo.
Tihomir Pop Asanović ga je poslednji put sreo u Zagrebu, glavnom gradu Hrvatske, početkom 1990-ih, kada su se obojica vratili u domovinu.
Ostatak života je proveo u Beogradu, a poslednje dane, kaže Goran Varađanin, u staračkom domu.
„U istom domu za stare bila je i njegova bivša supruga, nisu se poznavali, oboje su bolovali od Alchajmera", tvrdi njegov sestrić.
O Miltonu Maldenu se malo govorilo u Jugoslaviji i njegovo ime je doskora bila čista nepoznanica - sve dok Filip Ivelja nije oživeo sećanje na njega.
Za Miltona je saznao 1984. kada je od komšije Tihomira Popa Asanovića dobio časopis Record world iz Amerike, ali je činjenicu da je jedan Jugosloven bio važan šraf u nastajanju hip hop industrije, osvestio znatno kasnije.
„Kada sam razgovarao sa Rahimom iz grupe Furious Five, rekao mi je da su bendovi više voleli Miltona od Džoa i Silvije, bio je pošten, isplaćivao honorare i pričao im o Jugoslaviji, Titu i partizanima", prepričava Ivelja, tvorac kultne zagrebačke rep radio emisije Blackout.
Razmišljao je i da napiše knjigu o Maldenu, kao podlogu za scenario za dokumentarac ili dugometražni film.
„Bili smo tamo kad se sve to stvaralo i zato nam je Milton Malden u nasleđe ostavio da smo deo hip hop familije", zaključuje.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar