Posle višemesečnih povremenih tvrdih pregovora između zaraćenih strana i posrednika, došlo je vreme za teške odluke.
Hamas je pristao na nacrt sporazuma o primirju, koji je „daleko od ispunjavanja izraelskih zahteva", prema izraelskom premijeru Benjaminu Netanjahuu.
On je ipak smatrao neophodnim da pošalje delegaciju da raspravlja o njemu.
Izrael je krajem aprila pristao na ponudu za primirje.
Američki državni sekretar Entoni Blinken rekao je da je ona „izuzetno velikodušna".
Veliki izazov za pregovarače u Kairu je premošćavanje jaza između izraelske verzije i one koju je prihvatio Hamas.
Diplomatski izvori u Kataru, koji su deo posredničkih napora sa Egiptom i Sjedinjenim Američkim Državama, rekli su mi da je „ona okvirno ista kao izraelski predlog. Samo treba da se promene omanje formulacije i detalji."
Izrael bi mogao da odluči da te razlike nisu omanje.
Jedna krupna tačka razdora je što Hamas želi da primirje bude trajno, a ne privremeno, i da ga sledi izraelsko povlačenje iz Gaze.
Ako američka delegacija, predvođena šefom CIA-e Vilijamom Bernsom, veruje da je taj jaz moguće premostiti, Netanjahu bi mogao da očekuje pritisak Vašingtona da pristane na predlog.
Sve do ponedeljka uveče, izraelska radna pretpostavka je bila da Hamas neće prihvatiti predlog o primirju.
Benjamin Netanjahu i njegova vlada, baš kao i većina stranih posmatrača, bili su zatečeni kad je Hamas saopštio svoju odluku.
Postoje dva načina da se posmatra Hamasov potez.
On može da se doživi kao očajnički korak organizacije koja je teško ranjena i maltene slomljena dugom izraelskom ofanzivom.
Ili je to vešt politički potez, koji je vratio pritisak nazad na Netanjahua.
To objašnjenje je uverljivije, jer su najednom izraelski planovi i pretpostavke okrenute naglavačke ponudom.
Mi znamo da je Izrael poteze u sledećoj fazi rata zasnivao na pretpostavci da Jahja Sinvar, šef Hamasa u Gazi koji se krije od 7. oktobra, nikad ne bi prihvatio primirje.
Izrael je koristio odsustvo ponude Hamasa o primirju kao objašnjenje za odluku da pokrene vojnu operaciju u Gazi.
SAD su nedvosmislene u stavu da se protive bilo kakvoj kopnenoj operaciji u Rafi koja bi mogla da ugrozi živote još palestinskih civila.
Kad je Izrael upozorio oko 100.000 Palestinaca da napuste domove na prve znake dnevnog svetla u ponedeljak, njegov ministar odbrane Joav Galant je rekao američkom kolegi da napad na Rafu nema alternativu.
To je, rekao je on, zato što je Hamas odbio svaki predlog za privremeno primirje i oslobađanje talaca.
Svega nekoliko sati kasnije, Hamas je izdao saopštenje, prozrevši blef Izraela.
Netanjahu je u političkom škripcu.
Njegov stil vladavine više od 16 godina kao izraelskog vođe karakterisao je običaj da odlaže donošenje teških odluka koliko može.
Ali on se sada nalazi pod teškim pritiskom, sa svih strana, i koliko god osećao izazov da odugovlači, ovo je trenutak za odluke.
Najžešći pritisak dolazi od dvojice ultranacionalnističkih jevrejskih ekstremista iz njegovog vlastitog kabineta - ministra finansija Bezalela Smotriča i Itamara Bena Gvira, ministra za nacionalnu bezbednost.
Netanjahuu su potrebni njihovi glasovi da bi održao koaliciju na vlasti.
Oni žele da Izrael okupira Rafu i zapretili su da će srušiti vladu ako on to ne sprovede u delo.
Za njih je primirje isto što i predaja.
Istovremeno, porodice i pristalice izraelskih talaca demonstriraju, blokirajući velike saobraćajnice i zahtevajući da Izrael sklopi sporazum da ih vrati kući.
Porodice talaca imaju podršku u ratnom kabinetu od Benija Ganca i Gadija Ajzenkota, dvojice opozicionih lidera koji su se pridružili kabinetu posle napada od 7. oktobra.
Oni bi mogli da napuste vladu ako, u odsustvu primirja, taoci ostanu tamo gde su.
Amerikanci takođe žele sporazum.
Podrška predsednika Bajdena Izraelu, uprkos tome što je njegova vojska ubila ogroman broj palestinskih civila, košta ga političke podrške.
Ako Bajden odluči da postoji prihvatljiva verzija sporazuma, on će izvršiti pritisak na Benjamina Netanjahua da ga podrži.
Izraelski lider će morati da bira između opstanka njegove vlade i ključne podrške koju mu je američki predsednik pružao poslednjih meseci.
U Izraelu se naširoko veruje da Netanjahu želi da produži rat kako bi odložio trenutak svođenja računa zbog njegovih vlastitih grešaka koje su omogućile Hamasu da 7. oktobra ubije oko 1.2000 ljudi, uglavnom Izraelaca, i odvede 240 talaca u Gazu.
Primirje bi takođe značilo da Benjamin Netanjahu nije ostvario „potpunu pobedu" nad Hamasom - jedan od dva njegova deklarisanja ratna cilja.
Drugi je oslobađanje talaca, što takođe nije postigao.
Ovaj rat pokazuje, još jednom, koliko je teško moćnim zemljama kao što je Izrael da poraze mnogo slabije organizacije kao što je Hamas.
Za Hamas, opstanak znači pobedu, a Benjamin Netanjahu je svestan da bi za njega to značilo poraz.
Pogledajte i ovu priču:
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar