Odmah pošto sam počela da radim na ovom tekstu, imala sam vrlo prikladan san.
Bila sam domaćica zabave u hotelskom apartmanu, a gosti su bili iz Sjedinjenih Država (SAD), Pakistana i drugih zemalja.
Većina gostiju je ćaskala na engleskom, a jedno ili dvoje su koristili nemački, moj maternji jezik.
U jednom trenutku nisam mogla da nađem sina i uspaničila sam se.
Kada sam ga ugledala, uzdahnula sam sa olakšanjem: „Ach, da bist du ja!" (Aa, tu si!"), na nemačkom - i zagrlila sam ga.
Ako govorite više od jednog jezika, možda ste imali slična iskustva da su vam se mešali u snovima.
U mojim snovima često se čuje engleski, koji govorim u svakodnevnom životu ovde u Londonu, kao i nemački, jezik mog detinjstva.
Kako i zašto naš mozak stvara ove višejezične snove i da li oni mogu da utiču na naše jezičke veštine u stvarnom životu?
Na prvi pogled možda nije čudo da mnoge poliglote koji koriste različite jezike tokom dana, pa čak i ljudi koji tek počinju da uče strani jezik, na tim jezicima i sanjaju.
Na kraju krajeva, jezik kojim govorimo tokom dana uglavnom se prenosi u naš noćni 'režim'.
Istraživanje o gluvim i ljudima sa oštećenjem sluha ustanovilo je da oni u snovima koriste znakovni jezik, kao i dok su budni.
Međutim, detaljnija analiza višejezičnih snova otkriva da je slika složenija.
Za početak, umesto da nasumično reprodukuje odlomke razgovora tokom dana, čini se da ih naš mozak meša sa svim vrstama briga, sećanja i problema.
Može čak da 'ispiše' čitave dijaloge na nepoznatom, izmišljenom jeziku, ili na onom koji je osoba koja sanja čula tog dana, ali ga ne govori (u snovima ponekad vodim dinamične razgovore na japanskom, koji sam učila, ali ga nikad nisam zaista naučila).
Čini se da mnogi od nas svrstavaju jezike koji im se javljaju u snovima na određene načine - prema osobi, mestu ili životnom periodu.
Na primer, ljudi u snu mogu da govore jezike koje bi govorili i u stvarnom životu, dok snovi o detinjstvu obično budu na jeziku iz detinjstva - iako oprezno treba pristupiti pretpostavci da postoji zajednički obrazac, jer je sprovedeno svega nekoliko manjih istraživanja o snovima na više jezika.
Pored toga, jezici u snovima mogu imati i kulturnu i nacionalnu dimenziju.
Primer je Amerikanka sa Tajlanda koja je sanjala kako kupuje haljinu za pokojnu sestru, a o izboru je sa njenim sestričinama razgovarala na tajlandskom i engleskom.
Postoje i snovi u kojima se javlja anksioznost uzrokovana jezikom - osoba govori na stranom jeziku i pokušava da bude razumljiva drugima, mora da stigne na voz ili avion iz jednog u drugo jezičko okruženje, ili traži reči u rečniku snova.
Učesnica istraživanja iz Poljske rekla je da je sanjala englesku reč koju nije razumela - „haphazard" (neorganizovan) - a kada se probudila potražila je u rečniku.
Učesnik iz Hrvatske je sanjao da pokušava i ne uspeva da se sporazume sa strancem na italijanskom, nemačkom i engleskom pre nego što shvata da obojica govore poljski, i tada je osetio olakšanje i nasmejao se.
Istraživači kažu da je teško ustanoviti tačan mehanizam i funkciju takvih snova, delom i zato što su snovi još prilično misteriozan fenomen.
Ono što se mnogo bolje razume je kako i zašto naš mozak obrađuje jezike, pa čak i uči nove reči dok spavamo.
To bar malo pojašnjava zagonetku sanjanja na više jezika.
Da bismo razumeli vezu između spavanja i jezika, počnimo od jednog: vašeg maternjeg.
Možda mislite da ste davno savladali vaš maternji jezik, ali zapravo ga i dalje stalno dopunjavate.
Čak i odrasli uče novu reč njihovog maternjeg jezika svaka dva dana.
„Dok rastemo, učimo mnogo novih reči, posebno tokom prvih 10 godina.
„Ali mi to radimo stalno, a jednostavno ne primećujemo", kaže Geret Gaskel, profesor psihologije koji vodi laboratoriju za proučavanje sna, jezika i pamćenja na Univerzitetu u Jorku, u Engleskoj.
Kada naučimo novu reč, stalno dopunjujemo naše znanje o njoj sve dok u potpunosti ne razumemo njenu upotrebu, kaže Gaskel.
Kao primer navodi „breakfast" (doručak), reč koju većina nas samouvereno koristi.
Ali kada se pojavi nova reč koja zvuči slično, može ponovo da izazove nesigurnost oko te već postojeće reči.
„U poslednjih pet godina, sigurno ste čuli reč „Brexit" [Bregzit - izlazak Ujedinjenog Kraljevstva iz Evropske unije], koja zvuči slično kao „breakfast" (brekfast)", kaže on.
Kada je nova reč „Bregzit" bila često u upotrebi uz postojeću reč „brekfast", to bi zbunjivalo ljude.
Da bismo novu reč koristili pravilno i razlikovali je od drugih reči koje zvuči slično, potrebno je da je povežemo sa našim postojećim znanjem, kaže Gaskel.
„A da biste to uradili, morate malo da odspavate".
Integracija starog i novog znanja se dešava upravo tokom sna.
Tokom dana, naš hipokampus (glavni deo mozga), koji je zadužen za brzo primanje informacija, upija nove reči.
Noću te nove informacije prenosi u druge delove mozga, gde mogu da se uskladište i povežu sa drugim odgovarajućim informacijama.
To nam pomaže da u svakoj situaciji izaberemo pravu reč, a potisnemo druge slične reči.
Ovaj proces je u suštini isti bez obzira da li je u pitanju reč na maternjem ili stranom jeziku, kaže Gaskel.
Kod ljudi koji govore više jezika, tuđice (strane reči) se takođe čuvaju na ogromnom mentalnom spisku i na sličan način se biraju ili potiskuju.
„Zamislite da imate neku vrstu sistema obeležavanja u vašem sećanju", kaže Gaskel.
„Dakle, ako imate u umu rečnik za nemački i engleski, svaka reč koju znate je označena pod određenim jezikom, i kada govorite, vi potiskujete polovinu tih reči i usredsredite se na drugu polovinu koja vam je potrebna".
Da li sam to uradila kada sam se u snu sinu obratila na nemačkom u hotelskom apartmanu gde su bili ljudi koji govore engleski i nemački, birajući reči u mojoj 'prodavnici jezika' i dajući im smisleno značenje?
Bilo bi to lepo objašnjenje, ali nažalost, proces integracije i konsolidacije se dešava tokom faze poznate kao duboki san ili san sporog talasa.
Složeni snovi, kao što je moj san u hotelu, obično se dešavaju tokom faze poznate kao faza brzog kretanja očiju (REM).
„Neki ljudi tvrde da REM faza ima ulogu u celom ovom procesu konsolidacije, a to je da sve sredi, a možda i izvrši neke popravke", kaže Gaskel.
Komentarišući moj san, tokom kog sam u jednom trenutku pobegla sa zabave da bih prisustvovala onlajn sastanku BBC tima, Gaskel kaže: „To je zaista klasična situacija u kojoj su neka od Vaših nedavnih sećanja povezana sa mnogo dugoročnijim znanjima".
„To se zaista lepo uklapa u tu priču [da snovi pomažu da se konsoliduju sećanja]. Ali trenutno, to je samo na nivou pretpostavke".
Ono što znamo je da osim što obrađuje dnevne informacije, naš mozak takođe može da nauči nove reči dok spavamo.
Mark Sust je vođa istraživačke grupe u Univerzitetskoj bolnici za psihijatriju i psihoterapiju starijih u švajcarskom gradu Bernu, koji je specijalizovan za neuronauku o starenju, spavanju i pamćenju.
On i njegovi saradnici izmislili su pseudo-reči, poput „tofer", i uparili svaku sa nemačkom rečju kao što je „Baum" (baum - drvo).
Svakom učesniku su saopštili drugačije značenje da bi uparivanje bilo nasumično i bez ikakvih slučajnih zvučnih asocijacija.
Zatim su učesnicima puštali parove reči dok su spavali.
Sledećeg jutra su ih pitali da li bi „tofer" stao u kutiju za cipele.
Ovo pitanje izokola je potvrdilo poznato ograničenje učenja novih informacija tokom sna: generalno ne možemo da koristimo te informacije na svestan, precizan način kada smo budni.
„Učesnici nisu mogli svesno da reprodukuju to znanje i kažu, 'tofer jasno znači drvo'", kaže Sust.
„To je više bila njihova intuicija da je reč o velikom ili malom predmetu".
Oko 60 odsto učesnika je dalo tačan odgovor da „tofer" ne bi stao u kutiju za cipele.
Ključno je da su obe reči - „tofer" i nemačka reč - morale da se puštaju učesnicima tokom sna sporog talasa, posebno tokom vrhunca sporih moždanih talasa.
Kada su istraživači propustili taj vrhunac, uparivanje nije naučeno.
Metju Koroma, istraživač na postdoktorskim studijama na Univerzitetu u Liježu, u Belgiji, koji specijalizira san i spoznaju, je koautor brojnih istraživanja koje pojašnjavaju ovo složeno pitanje o tome kako i kada se jezici javljaju u snu.
„U suštini, poruka je da možete da naučite [reči na drugim] jezicima tokom spavanja, čak i nove jezike koje nikada ranije niste čuli, ali to radite na sasvim drugačiji način nego kada ste budni", kaže on.
On i njegov tim su otkrili da tokom sna možemo da razlikujemo lažan od pravog jezika.
Učesnicima su tokom sna istovremeno puštana dva snimka - pravog govora na njihovom maternjem jeziku na jedno uvo i besmislenog, pseudogovora na drugo uvo.
Za to vreme istraživači su snimali njihovu moždanu aktivnost metodom elektroencefalografije (EEG).
Rezultati EEG-a su pokazali da se mozak učesnika tokom sna usredsredio na pravi govor, ali ne i na lažni.
Međutim, tokom REM faze intenzivnog sna, učesnici su uglavnom blokirali ili potiskivali dolazni govor.
Koroma ukazuje da je mogući razlog taj što se mozak usredsredio na unutrašnje procese: „Kada smo u dubokoj fazi sna, blokiramo stvari koje mogu da nam naruše snove".
U drugom istraživanju koje je sproveo isti tim, učesnicima su u snu puštane reči na japanskom jeziku uporedo sa zvucima koji su nagoveštavali njihovo značenje.
Na primer, reč 'inu' (pas) puštana je zajedno sa zvukom laveža, a reč 'kane' (zvono) pratio je zvuk zvona.
Različite reči su puštane tokom dve različite faze sna: laganog i REM faze intenzivnog sna.
I u ovom slučaju, istraživači su snimali aktivnost mozga učesnika metodom EEG.
Kada su bili budni, učesnici su mogli ispravno da povežu reči koje su čuli tokom faze laganog sna sa odgovarajućim slikama.
Na primer, preciznost uparivanja „inu" sa slikom psa bila je veća od verovatnoće slučajnog ishoda.
Međutim, u pogledu reči koje su učesnicima puštane tokom REM faze, ishod je bio drugačiji.
„Kad god smo istraživali REM san, dakle fazu u kojoj imamo najintenzivniji san, nismo uspeli da pronađemo čvrste dokaze da se desio proces učenja", kaže Koroma.
Pojašnjava da to ne znači da ne možemo da učimo tokom te faze, već da je potrebno više istraživanja da bismo razumeli da li je to moguće.
Da li sve ovo znači da bez napora možemo da naučimo japanski jezik u snu ako lekcije slušamo cele noći da bismo sigurno uhvatili pravu fazu sna?
Ne nužno. To bi zapravo moglo da bude kontraproduktivno jer može da ometa odmor, kaže Koroma.
Ističe da su tokom istraživanja učesnici učili reči mnogo brže kada su bili budni nego dok su spavali.
„Učenje je mnogo učinkovitije kada ste budni".
I mogli su reči da koriste mnogo sigurnije, jer su ih naučili svesno.
„Budnost je dobra za učenje, a spavanje je više za ponavljanje, a ne za usvajanje novog jezika", objašnjava Koroma.
„To je interaktivan proces koji se međusobno dopunjuje, što znači da tokom dana učite, a dok spavate razvrstavate te informacije, konsolidujete neka vaša sećanja i pokušavate da ih stavite u nove kontekste".
Postoje li drugi načini na koje možemo da koristimo san za učenje jezika?
„Verovatno najbolji način je da učite novi jezik pre spavanja, a dok spavate puštate neke reči koje ste upravo čuli", kaže Koroma.
„Najbolji rezultati se postižu ako se puštaju dovoljno tiho, jer će to povećati vaše sposobnosti učenja.
„Ali, ako ih puštate preglasno, to će vam zapravo smanjiti sposobnost učenja. Dakle, potrebno je fino podešavanje".
Sust sa Univerziteta u Bernu savetuje da se nove reči uče tokom dana, a da se noću odmara.
„Tako će mozak da uradi ono što treba da radi".
Pogledajte video: Zašto imamo noćne more
Istraživači su oprezni po pitanju moguće uloge višejezičnih snova u procesu učenja u snu.
„Veoma, veoma je teško odrediti kako bi snovi na više jezika mogli da se uklope u to", kaže Sust.
Delimično i zato što je šira kognitivna svrha snova još nejasna.
Jedna od mogućnosti je da je to više nusproizvod „aktivnosti mozga i razvrstavanja delića sećanja", kaže Sust.
To ne znači da snovi nisu uopšte povezani sa procesom učenja jezika, samo da su oni verovatno posledica, a ne glavni događaj.
„Sasvim je moguće da tokom sna na više jezika mozak pokušava da poveže ta dva jezika", kaže Sust.
Ali zbog haotične, individualne priroda snova i različitih maternjih jezika, teško je reći bilo što konkretnije.
Koroma ističe da je REM faza povezana sa rešavanjem problema i regulacijom osećanja.
Na sličan način, snovi mogu da nam omoguće da upotrebimo nove reči ili fraze u različitim situacijama, ili da istražimo osećanja na jezicima koje govorimo, objašnjava on.
Do sličnog zaključka je došla Danuta Gabris-Barker, profesorka psiholingvistike na Silesija univerzitetu u Poljskoj, u analizi snova poliglota.
Ukazuje da takvi snovi mogu da izraze „strahove i želje" u pogledu učenja stranog jezika, između ostalog i želju da se taj jezik govori potpuno ispravno, kao maternji.
Ta ideja bi se lepo uklopila u istraživanja koja ukazuju da rvanje sa rečima ili zadacima u našim snovima može biti od pomoći u stvarnom životu, na primer, za igru rečima, rešavanje problema ili suočavanje sa emocijama.
Ali, kako naglašavaju Koroma i ostali, to je mogućnost, a ne dokazana činjenica.
Dakle, moji snovi na više jezika su u tom slučaju pomalo misterija, barem u pogledu njihove praktične funkcije.
Međutim, saznanje o akrobacijama mog mozga tokom noći mi je ulilo skoro strahopoštovanje prema skrivenom naporu koji je potreban da se nauči čak i jedna jedina reč.
A dok sam pisala ovaj članak, naučila sam novu stranu reč, doduše ne dok sam sanjala.
To je hypnopédie (hipnopedi), francuska reč za učenje u snu.
Naučila sam je od Korome, istraživača u Belgiji, koji je koristi u jednom od njegovih članaka.
Prošlo je nekoliko noći od kada sam za nju saznala.
Pitam se kako je tu reč moj noćni mozak označio i sa čim je povezao - francuski, belgijski, san, i rok za dostavu teksta, možda?
Hm, mogao bi to da bude početak nekog novog zanimljivog sna.
Pogledajte video: On govori deset jezika, i jedan unazad
*Sofi Hardah je autorka knjige Jezici su dobri za nas (Languages Are Good For Us), koja govori o čudnim i divnim načinima na koje su ljudi koristili jezike kroz istoriju.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar