Izrael i Palestinci: Izraelski tenkovi u centru Rafe, Palestinu priznala i Irska

Dva dana posle izraelskog napada na izbeglički kamp u Rafi, u kojem je poginulo najmanje 46 ljudi, izraelski tenkovi preuzeli su kontrolu nad kružnim tokom Al Avda u centru grada, koji je na samo 500 metara od granice sa Egiptom, prenose lokalni mediji.

Zapadni deo grada Rafa je pod teškim bombardovanjem, najintenzivnijim od početka vojne operacije početkom maja.

Izraelska odbrambena vojska (IDF) potvrdila je da je rasporedila trupe duž Filadelfijskog koridora, tanke tampon zone, koja razdvaja Gazu i Egipat, u noći ponedeljak na utorak.

Dodaju i da „pojačavaju" operacije u centralnom pojasu Gaze, kao i da izvode napade u severnom delu Pojasa.

Lokalni zvaničnici tvrde da je najmanje 16 ljudi ubijeno tokom noći, ali još nema potvrde iz Ministarstva zdravlja u Gazi koje kontroliše Hamas.

Posle eksplozije u kampu, Benjamin Netanjahu, izraelski premijer, rekao je da reč o „tragediji, a Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija sazvao je hitnu sednicu za utorak 28. maja kako bi se razgovaralo o najnovijem napadau u Rafi.

U međuvremenu, Norveška, Španija i Irska su priznale nezavisnu palestinsku državu, a kakve su posledice priznavanja pročitajte ovde.

• Raste broj žrtava izraelskog napada na Rafu, Netanjahu kaže da se radi o 'tragičnoj nesreći'
• Kakve su posledice priznavanja palestinske države
• Rat u Gazi: Zašto pregovori o primirju traju toliko dugo

Vazdušni napadi primorali su stotine porodica da pobegnu u obližnju bolnicu, a spasilački timovi se bore da pristupe mestima eksplozije.

Iako je Izrael proglasio Rafu sigurnom zonom za raseljene ljude iz drugih delova Gaze, mnogima je sada naređeno da je napuste ili beže.

„Čuju se eksplozije, deca su mi uplašena, a moj bolesni otac onemogućava nam da pobegnemo iz mraka.

„Trebalo bi da budemo u bezbednoj zoni prema standardima izraelske vojske, ali nismo dobili naređenja za evakuaciju poput onih u istočnom regionu, plašimo se za živote ako niko ne uđe da nas zaštiti", rekao je Kaled Mahmud, stanovnik Tal al-Sultana u zapadnom delu Rafe.

Izraelska vojska nastavlja sa upadom u grad, za koji tvrdi da je jedno od poslednjih preostalih Hamasovih uporišta u palestinskoj enklavi.

Sem Rouz, direktor za planiranje Agencije Ujedinjenih nacija za palestinske izbeglice (UNRVA), upozorava da je situacija u Gazi svakog dana dostiže „nove dubine užasa, krvoprolića i brutalnosti".

„Ne možemo posmatrati kao običnu nesreću. Žene i deca su ubijeni u najgroznijim, najbrutalnijim okolnostima. „Ako ovo nije poziv za buđenje za međunarodnu zajednicu, teško je videti šta će dalje biti", dodao je u razgovoru za BBC Tudej.

Prema podacima agencije oko milion ljudi pobeglo je iz Rafe u poslednje tri nedelje.

„Usred bombardovanja, nedostatka hrane i vode, gomile otpada i neprikladnih uslova za život.

„Iz dana u dan pružanje pomoći i zaštite postaje gotovo nemoguće", upozoravaju iz agencije.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Šta je Filadefijski koridor?

U noći ponedeljak na utorak, izraelska vojska rasporedila je trupe duž Filadefijskog koridora.

To je uski pojas dugačak oko 14 kilometara koji se proteže duž granice Gaze sa Egiptom, što uključuje i prelaz Rafa, koji Izrael kontroliše od 7. maja.

Koridor je deo šire, demilitarizovane zone o kojoj su se dogovorili Izrael i Egipat kada je Izrael povukao trupe i naseljenike iz Gaze 2005.

Kao deo sporazuma, Egiptu je bilo dozvoljeno da rasporedi mali broj graničnih stražara na sopstvenoj strani kako bi zaustavio krijumčarenje oružja i infiltracije.

Koje zemlje su priznale Palestinu kao nezavisnu državu?

Irska je poslednja država koja je zvanično priznala palestinsku državu.

Prethodno su to učinile Norveška i Španija.

„Vlada priznaje Palestinu kao suverenu i nezavisnu državu i pristala je da uspostavi pune diplomatske odnose između Dablina i Ramale", navodi se u saopštenju ove ostrvske zemlje.

Irski premijer Sajmon Haris rekao je da je rešenje dve države „jedini način da Izrael i Palestina žive jedni pored drugih u miru i bezbednosti".

Priznanje palestinske države u Norveškoj su nazvali „posebnim danom", a ministar spoljnih poslova Espen Bart Ajd je rekao da je njegova zemlja „jedna od najvatrenijih branilaca palestinske države više od 30 godina".

Palestinu je zvanično priznala i Španija

Pilar Alegrija, portparolka vlada je dodala da je vlada „usvojila važnu odluku o priznavanju palestinske države sa jednim ciljem: da pomogne Izraelcima i Palestincima da postignu mir".

„Priznavanje Države Palestine nije samo pitanje istorijske pravde...ali je to i suštinski uslov ako želimo da svi postignemo mir".

„Taj potez nije protiv bilo koga, a najmanje protiv Izraela", poručio je Pedro Sančez, španski premijer.

Raketni napad u nedelju 26. maja dolazi pre daljih pregovora o prekidu vatre između Izraela i Hamasa, koji treba da se nastave sledeće nedelje.

Izrael je započeo dugo očekivani napad na Rafu pre tri nedelje, zaričući se da će uništiti ono što je ostalo od Hamasa u ovom području.

Veruje i da se izraelski taoci nalaze u Rafi.

Više od 800.000 Palestinaca pobeglo je iz Rafe od kada je napad počeo, podaci su UN.

Oko 1,5 miliona ljudi ovde je našlo sklonište od borbi u drugim delovima Gaze.

Izraelska vojna akcija počela je u Gazi posle Hamasovog napada na Izrael 7. oktobra, kada je ubijeno 1.200 ljudi dok je 252 uzeto za taoce.

Skoro 36.000 Palestinaca ubijeno je od tada, podaci su Ministarstva zdravlja u Gazi, kojim upravlja Hamas.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk