Zabrana škola u Avganistanu: Šta se desilo ženama koje su se pobunile protiv talibana

Nakon što su talibani ponovo preuzeli vlast, uveli su široke zabrane za žene kojima im se ograničavaju mogućnosti školovanja i prihodovanja kao i pristup javnim mestima. Razgovaramo sa tri žene koje su učestvovale u javnim protestima u Avganistanu zbog čega su pretrpele posledice.
avganistan, žene, talibani
BBC
Parvana Ebrahimkel Nadžarabi je zatvorena zbog učešća u demonstracijama protiv talibana

Nakon što su talibani ženama u Avganistanu ograničili mogućnosti da rade, uče i izlaze na javna mesta, neke žene su u početku prkosile ovim novim pravilima protestujući na ulicama.

Međutim, one koje su se okupile u glavnom gradu Kabulu i drugim većim gradovima da zahtevaju „hranu, posao, slobodu" ubrzo su dobile snažan odgovor talibana.

Demonstrantkinje kažu za BBC da su ih tukli, zlostavljali, zatvarali, i da su im čak pretili smrću kamenovanjem.

Razgovaramo sa tri žene koje su se usprotivile talibanskoj vladi zbog ograničavanja sloboda žena nakon što su talibani ponovo preuzeli vlast 15. avgusta 2021. godine.

U petak, 14. juna navršava se hiljadu dana od kada su talibani doneli ukaz kojim se devojčicama brani školovanje posle šestog razreda osnovne škole.

Protestne šetnje Kabulom

Kada su talibanski militanti zauzeli Kabul 15. avgusta 2021, Zakijin život je počeo da se urušava.

Bila je jedina hraniteljka njene porodice, ali je posao izgubila ubrzo po povratku talibana na vlast.

avganistanke
Getty Images

Više od godinu dana kasnije, Zakija (koja koristi pseudonim) se pridružila protestu u decembru 2022. godine, što je bila njena prva prilika da izrazi bes zbog gubitka prava na rad i obrazovanje.

Demonstrantkinje su se uputile ka Univerzitetu u Kabulu, koji je izabran zbog njegovog „simboličkog značaja", ali su zaustavljene pre nego što su stigli do odredišta.

Zakija je glasno uzvikivala slogane kada je talibanska naoružana policija okončala njen kratkotrajni bunt.

„Jedan od njih je uperio pušku pravo u moja usta i zapretio da će me ubiti ako ne ućutim", priseća se ona.

Zakija je videla kako druge demonstrantkinje guraju u vozilo.

„Opirala sam se. Uvrtali su mi ruke", kaže ona.

„Vukli su me talibani koji su pokušavali da me uguruaj u njihovo vozilo i druge demonstrantkinje koje su pokušavale da me oslobode".

Zakija je na kraju uspela da pobegne, ali ono što je videla tog dana ju je zastrašilo za buduće akcije.

„Nasilje se više nije dešavalo iza zatvorenih vrata, već na ulicama glavnog grada Kabula, pred očima svih", kaže ona.


BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.


Uhapšene i maltretirane

Merjem (nije njeno pravo ime) i 23-godišnja studentkinja Parvana Ebrahimkel Nadžarabi bile su među mnogim demonstrantkinjama koje su privedene nakon što su talibani ponovo preuzeli vlast.

Otišla je na protest u decembru 2022. godine.

Kada je videla da hapse druge demonstrantkinje, pokušala je da pobegne, ali bezuspešno.

„Izvukli su me iz taksija, pretražili mi torbu i pronašli moj telefon", priseća se ona.

Kada je odbila da talibanskim službenicima otkrije pristupnu šifru za telefon i da ju je jedan od njih udario toliko jako da je mislila da joj je pukla bubna opna.

Zatim su pregledali video snimke i fotografije u njenom telefonu.

„Pobesneli su i čupali su me za kosu", kaže ona.

„Uhvatili su me za ruke i noge i ubacili me u zadnji deo njihovog džipa".

„Bili su veoma nasilni i stalno su me nazivali kurvom", dodaje Merjem.

„Stavili su mi lisice na ruke i crnu vreću preko glave, nisam mogla da dišem".

Mesec dana kasnije, i Parvana je odlučila da se pobuni protiv talibana zajedno sa grupom studentkinja i organizovale su nekoliko protestnih šetnji.

Ali osveta je ubrzo stigla.

„Počeli su da me muče od trenutka kada su me uhapsili", kaže Parvana.

Pokušali su da je smeste između dvojice naoružanih stražara.

„Kada sam odbila tamo da sednem, pomerili su me napred, stavili mi ćebe preko glave, uperili pištolj u mene i rekli da se ne pomeram".

Među toliko teško naoružanih ljudi Parvana je počela da se oseća „slabo i kao hodajući leš".

„Lice mi je utrnulo od tolikih šamara koje sam dobila.

„Bila sam toliko uplašena da mi je celo telo drhtalo".

Vreme u zatvoru

Merjem, Parvana i Zakija bile su potpuno svesne mogućih posledica njihovog protesta u javnosti.

Parvana kaže da nije ni očekivala da će se talibani „prema njoj odnositi kao prema ljudskom biću", ali da je i ipak bila zapanjena koliko su je ponižavali.

Kada je u zatvoru dobila prvi obrok, bila je zabezeknuta.

„Osetila sam da mi neka oštra stvar grebe nepce", kaže ona.

„Kada sam ispljunula, to je bio ekser".

U narednim obrocima pronašla je kosu i kamenje.

Parvana kaže da su joj pretili da će je kamenovati do smrti, a ona bi u suzama zaspala i sanjala da ima kacigu na glavi dok je kamenuju.

Ova 23-godišnjakinja je bila optužena za promovisanje nemorala, prostitucije i širenje zapadne kulture.

U zatvoru je bila oko mesec dana.

Merjem je nekoliko dana bila u pritvoru gde su joj tokom ispitivanja stavljali crnu vreću na glavu.

„Mogla sam da čujem nekoliko ljudi, jedan bi me šutirao i pitao ko mi je platio da organizujem protest", priseća se ona.

„Drugi bi me udarao u lice i pitao: 'Za koga radiš'?".

Govorila im je da je udovica kojoj je potreban posao da prehrani njeno dvoje dece, ali kaže da bi posle njenih odgovora usledilo još jače nasilje.


Pogledajte video: Protest Avganistanki zbog ukidanja prava da se obrazuju na fakultetima


Priznanje i puštanje na slobodu

Parvana i Merjem su odvojeno puštene na slobodu posle intervencije organizacija za ljudska prava i lokalnih starešina i sada ne žive u Avganistanu.

Obe kažu da su bile primorane da potpišu izjave kojima su priznale krivicu i obećale su da neće učestvovati ni u kakvim protestima protiv talibana.

Njihovi muški rođaci su takođe potpisali zvanične izjave kojima su se obavezali da žene više neće učestvovati u protestima.

Komentar o ovim tvrdnjama tražili smo od Zabihulaha Mudžahida, višeg portparola talibanske vlade, koji je potvrdio da su žene uhapšene, ali je porekao da se prema njima loše postupalo.

„Neke od uhapšenih žena bile su umešane u aktivnosti koje su protiv vlade i javne bezbednosti", rekao je on.

On osporava tvrdnje žena i negira da su mučene: „Nema batina ni u jednom zatvoru Islamskog Emirata, a hranu koja im se daje odobravaju naši medicinski timovi".

Bez osnovnih uslova za život

Razgovori koje je međunarodna nevladina organizacija Hjuman rajts voč (Human Rights Watch) obavila sa nekim demonstrantkinjama nakon što su puštene iz zatvora, potkrepljuju tvrdnje koje su iznete BBC-ju.

„Talibani primenjuju sve vrste mučenja i čak se zbog tih protesta svete i njihovim porodicama, a ponekad ih zatvaraju sa njihovom decom u objekte sa užasnim uslovima", rekao je Feristah Abasi iz Hjuman rajts voča (HRV).

Istraživač svetske organizacije za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešnel (Amnesty International) Zaman Soltani, koji je razgovarao sa nekoliko demonstrantkinja nakon što su puštene iz zatvora, rekao je da u zatvorima ne postoje osnovni uslovi za život.

„Zimi nema grejanja, zatvorenici ne dobijaju dobru ili dovoljno hrane, a pitanja zdravlja i bezbednosti se uopšte ne uzimaju u obzir", rekao je Soltani.

Čežnja za normalnim životom

Otprilike u vreme kada su preuzeli vlast, talibani su rekli da žene mogu da nastave da rade i idu u školu, uz upozorenje da to jedino može u skladu sa avganistanskom kulturom i šerijatskim zakonom.

Oni i dalje tvrde da je zabrana školovanja devojčica posle niže osnovne škole samo privremena, ali nisu dali čvrsto obećanje da će ponovo otvoriti srednje škole za devojčice.

U međuvremenu, Zakija je pokušala još nešto - pokrenula je centar za školovanje devojčica kod kuće.

Međutim, i to je propalo.

„Ugrožavala ih je grupa mladih žena koje se redovno okupljaju na nekom mestu", kaže ona tužnim glasom.

„Talibani su uspeli da urade ono što su želeli. Ja sam zatvorenik u sopstvenom domu".

Ona se i dalje sastaje sa njenim aktivistkinjama, ali ne planiraju nikakve proteste.

Povremeno postavljaju objave na društvenim mrežama koristeći pseudonime.

Kada smo je upitali šta bi želela za Avganistan, rasplakala se.

„Ništa ne mogu da učinim. Više ne postojimo, žene su uklonjene iz javnog života.

„Devojčice starije od 12 godina i dalje ne mogu da se školuju.

„Sve što smo želele su osnovna prava, da li je to previše?".


Pogledajte video: Avganistanke koje muzikom prkose talibanima


Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

  • Jezaaa

    14.06.2024 14:33
    Strah
    Dok sam čitala ovaj tekst, ne znam zašto sam se setila teksta sa izveštajem o izborima u Severnoj Koreji koji sam čitala 2015. godine i mislila kako je sve to tamo negde daleko, tužno i nemoguće... 2015.g ...i evo prođe 9 godina...

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije BBC - BBC

Šta raditi sa jatom nasukanih kitova: Ukopavanje ili vraćanje trupala u more

Jato 77 kitova pilota dugih peraja uginulo je nakon što ih je voda izbacila na obalu Škotske, što bi moglo biti najveće masovno nasukavanje u poslednjih nekoliko decenija. Kada se jato nasukalo na obalu, živo je bilo samo 12 jedinki. Međutim, posle neuspelih pokušaja da se vrate u vodu, odlučeno je da budu uspavani. U jatu su bili mužjaci kitova dužine do sedam metara, ženke i mladunci.