Pala holandska vlada: Sastanak koalicionih partnera trajao je minut

Posle manje od godinu dana, pala je vlada u Holandiji nakon što se iz nje povukla desničarska stranka Gerta Vildersa.

Slom vlade, izazvan sporom oko imigracije, sada će verovatno dovesti do vanrednih izbora.

Premijer Dik Shof je u poslednjem trenutku uputio apel liderima koalicionih stranaka 3. juna ujutro, ali je sastanak trajao samo minut pre nego što je Vilders napustio salu, praktično označivši kraj vlade.

Vilders je tražio 10 dodatnih mera, između ostalih zamrzavanje zahteva za azil, obustavljanje izgradnje prihvatnih centara i ograničavanje spajanja migrantskih porodica.

Vilders je izrazio razočaranje što se „presporo sprovodi najstroža imigraciona politika u istoriji" koju je dogovorio sa koalicionim partnerima posle njegove iznenadne izborne pobede u novembru 2023. godine.

„Nema potpisa na našim planovima za azil... Slobodarska partija (PVV) napušta koaliciju", napisao je Vilders na društvenoj mreži Iks.

Prošle nedelje, Vilders je od koalicionih partnera zatražio da hitno podrže njegove predloge o obustavljanju prijema izbeglica svih, povratku sirijskih izbeglica u njihovu domovinu i zatvaranju izbegličkih centara.

Koalicioni partneri nisu podržali ove ideje i napomenuli su da je ministar za migracije iz Vildersove stranke trebalo da pripremi konkretne predloge.

Među političkim liderima vlada šok i bes posle odluke Vildersa.

Mnogi su rekli da je nekoliko Vildersovih zahteva slično politikama koje su već u koalicionom sporazumu i da neće stajati na putu njegovoj stranci da ih sprovede.

Mnogi dodatni predlozi koje je Vilders izneo odbačeni su tokom koalicionih pregovora zbog pravnih problema.

Vildersova odluka okončala je ne baš ugodnu vladajuću koaliciju koja je nastala u julu 2024. godine posle višemesečnih posizbornih političkih razmirica i svađa.

• Antiislamski populista Gert Vilder pobedio na izborima u Holandiji
• Kako je holandska tragedija naterala ljude da ozbiljno shvate usamljenost
• Objavljena imena 425.000 ljudi istraživanih zbog saradnje sa nacistima u Holandiji

Vildersova PVV je najveća stranka u parlamentu i dosadašnji stub vlade.

Ostali članovi, koji su tehnički još u koaliciji, su konzervativno-liberalni VVD, Pokret poljoprivrednika i građana (BBB) ​​i centristički Novi društveni ugovor.

Vildersovi dosadašnji koalicioni partneri optužuju ga da je izazvao krizu, nazivajući njegov izlazak iz vlade „vrlo neodgovornim" i da se ovde uopšte ne radi o politici imigracije.

„Mislim da Vilders izdaje Holandiju", rekla je zamenica premijera Mona Kejzer iz BBB-a.

Opoziciona Socijalistička partija saopštila je da je zemlja „oslobođena iz političke talačke situacije", a lider Džimi Dajk nazvao je vladajuću koaliciju „četiri desničarske svađalice koje ništa ne postižu".

Rušenjem koalicije oko pitanja azila, verovatno je da će Vilders to pitanje staviti u csredište kampanje na vanrednim izborima koji će verovatno biti raspisani.

Međutim, s obzirom da je njegova stranka bila odgovorna za azil i imigraciju skoro godinu dana, nema garancija da će se takav rizik isplatiti.

Novi izbori bi mogli da budu održani na jesen, izveštavaju holandski mediji.

U Hagu se krajem juna održava samit NATO-a i verovatno je da će Shof i ministri - osim Vildersovih - ostati na pozicijama, ali u tehničkom mandatu.

Sadašnja holandska vlada napravljena je pre godinu dana, a njeno formiranje se otezalo punih šest meseci.

U novembru 2023. godine, krajnje desničarska Slobodarska partija neočekivano je pobedila na izborima u tradicionalno liberalnoj zemlji, osvojivši oko četvrtinu glasova i 37 od 150 mesta u parlamentu.

Dogovor o pravljanju nove vlade se rastegao jer niko nije hteo da popusti, a od nastanka se mučila da donosi odluke konsenzusom.

Na kraju je napravljen ministarski kabinet od manje istaknute političare.

Lideri pobedničkih stranaka nisu bili u vladi, ali su poslanici u parlamentu.

Gert Vilders je takođe bio primoran da odustane od ideje da postane premijer, a njegovo mesto je zauzeo bivši šef obaveštajne službe zemlje, Dik Shof, nestranačka ličnost.

Ispostavilo se da je on bio jedini prihvatljiv kandidat u četvorostranačkoj koaliciji: ostale tri stranke su pristale da se pridruže vladi pod uslovom da Vilders ne postane premijer.

Vilders je poznat po antislamskoj retorici.

Često je nazivao islam „odvratnom, osudljivom, okrutnom i religijom pune mržnje".

On je 2016. godine osuđen zbog diskriminatorskih izjava protiv marokanske zajednice.

Posle izbora je ublažio retoriku, a stranka više ne pominje neke od radikalnijih zahteva, poput zabrane Kurana, džamija i islamskih škola.

Nedavne ankete pokazuju da je Vilders izgubio deo podrške, i da je sada njegova stranka izjednačena sa alijansom Laburista i Zelenih, koja je druga najveća u parlamentu.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Otkud usred Holandije spomenik srpskim vojnicima iz Prvog svetskog rata
• Evropski konzervativci koje podržava Tramp veruju da je došlo njihovih pet minuta
• Partijska knjižica kao dokaz: Holandski princ Bernhard bio član Hitlerove stranke
• Holandija vraća u Aziju ukradeno blago iz doba kolonijalizma
• Transrodna manekenka pobedom na holandskom izboru za mis 'srušila granice'
• Holandski davalac sperme ima 550 dece, sud mu naredio da prestane