Dok studenti mesecima protestuju širom Srbije, tražeći utvrđivanje odgovornosti za pad nadstrešnice u Novom Sadu 1. novembra 2024, kada je poginulo 16 ljudi, s vremena na vreme na ulice izlaze i pristalice vladajuće Srpske napredne stranke.
U poslednje vreme posebno - protestuju protiv studentskih protesta i blokada.
U dugoj polovini avgusta održali su skupove u 75 gradova i opština, a ovog vikenda najavljuju da će ta brojka postati trocifrena, sa 100 skupova širom Srbije.
„To su ljudi koji samo žele Srbiju nazad, normalan i uobičajen život, da se kreću slobodno, rade i uče“, izjavila je Ana Brnabić, predsednica Narodne skupštine i visoka funkcionerka Srpske napredne stranke, za provladinu televiziju Prva.
SNS skupovi zakazani su za nedelju, 31. avgust, od 18.30 časova.
Reč je o nastavku i novom modalitetu sličnih pokušaja SNS iz poslednjih nekoliko meseci „da pokaže da i dalje ima podršku“, smatra Dušan Vučićević, profesor Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu.
Prethodno je, kako kaže, bilo štandova po gradovima, političkih mitinga u Sremskoj Mitrovici i Jagodini, pa i „odbrane stranačkih prostorija“ u Vrbasu i drugim gradovima, kada je došlo i do fizičkih obračuna sa antivladinim demonstrantima.
„Sve kako bi se pokazalo da je ta armija ljudi koja je nekada stajala iza Srpske napredne stranke i dalje tu, da je SNS i dalje moćan i da na ulici može da se nosi sa studentima“, kaže Vučićević u razgovoru za BBC na srpskom.
Ništa to nije neuobičajeno kada je u pitanju srpska politika, dodaje Džejms Ker-Lindzi, profesor Londonske škole ekonomije, koji se bavi Zapadnim Balkanom.
„Kada god se politički lideri osete ugroženo organizovaće kontraproteste i voziti ljudi autobusima da od njih dobiju javnu podršku“, kaže Ker-Lindzi za BBC na srpskom.
„Međutim, to često dovodi do veće polarizacije društva“.
Nove proteste za to vreme najavljuju i studenti, koji zbog neispunjavanja zahteva oko pada nadstrešnice traže i vanredne parlamentarne izbore.
Na ulice će izaći 1. septembra, prvog dana nove školske godine, kada su skupove najavili srednjoškolci.
„Ne damo Srbiju“, „hoću da radim“, „bori se protiv blokada“ i „hoću moju Srbiju nazad“.
Te poruke, ispisane istim fontom na belom platnu, reporterke BBC-ja na srpskom zabeležile su 23. avgusta u Pančevu, na skupu pristalica SNS-a.
„Nadam se da ću ga videti (predsednika Vučića) da mu kažem svaka čast za sve što radi, što trpi zgubidane koji samo ruše ono što je on izgradio", izjavila je tada Pančevka Zagorka Lončarević za BBC na srpskom.
Bio je to samo jedan u nizu sličnih skupova u gradovima i opštinama širom zemlje, na kojima se ukupno, prema tvrdnjama policije, okupilo oko 75.000 ljudi.
Aktivirali su se i gotovo svi državni funkcioneri.
Ministar odbrane Bratislav Gašić bio je u Kruševcu, ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić u Vrnjačkoj Banji, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić na Ubu.
„Ljudi su srećni što su se okupili", rekao je tada Vučić, dodajući da je njegova poruka „mir i stabilnost".
Profesor Vučićević ipak smatra da „iz većine gradova nije poslata slika kakvu SNS želi“ i jer „u većini gradova na ulice nije izašlo mnogo ljudi“.
„Generalno mislim da su ti skupovi popriličan fijasko... Oni ne mogu da to izvedu kako valja ni po pitanju brojnosti, ni poruke koja se šalje.
„Ovog vikenda ćemo imati nešto slično, u većem broju gradova, pretpostavljam i da će brojnost biti veća, ali će to i dalje biti problematično“, kaže Vučićević.
Zbog čega?
„Iz istraživanja vidimo da je motivisanost birača SNS-a vrlo niska, nikada nije bila niža u prethodnih 12 ili 13 godina“, ističe.
„Pritom, SNS poslednjih meseci generalno povlači loše poteze i to pre svega zato što u padu koji im se dešava nemaju previše dobrih opcija mogu da izvuku iz šešira“.
Tvrdnje o padu podrške SNS-u posle pada nadstrešnice i početka velikih studentskih protesta, Vučić je više puta negirao.
U junu je izjavio da je SNS - čiji je zvanično samo član, pošto je na papiru lider Miloš Vučević - na 47 odsto među biračima u Srbiji.
„Sa druge strane, ovo možda i jeste dobar trenutak za SNS skupove, jer su na fakultetima počeli ispiti i mogli bismo da očekujemo nešto manju aktivnost studenata u narednih mesec ili dva dok oni traju, samim tim je i nešto otvoreniji prostor za vladajuću stranku i njene akcije“, kaže Vučićević.
„Ali i to može biti pod velikim znakom pitanja, jer kad su studenti manje vidljivi tu su drugi demonstranti i zborovi, tako da će i dalje postojati veliki broj akcija protiv vlasti… SNS u tom položaju teško može da sprovodi uspešne aktivnosti“.
„Tu ne vidite nijedan incident, na transparentima nijednu ružnu reč upućenu bilo kome… Vidite nasmejane ljude, ljude sa balonima, sa decom“.
Tim rečima Ana Brnabić najavila je predstojeće SNS skupove.
Međutim, na ranijim avgutovskim skupovima ispred prostorija SNS-a viđeno je na stotine muškaraca, sportske građe, mahom u crnom, često i sa maskama ili maramama preko lica.
To se posebno odnosi na skupove 13. avgusta, kada ih je najviše bilo u centralnoj beogradskoj ulici Kneza Miloša, odakle su u jednom trenutku, kao po komandi, krenuli ka Pionirskom parku i Predsedništvu Srbije.
Te večeri predvodio ih je Andrej Vučić, brat predsednika, koji je vređao obližnje antivladine demonstrante, a zatim ih je pristalice SNS lično posetio i Aleksandar Vučić.
Antivladini demonstranti samo žele „destabilizaciju Srbije“, kaže Brnabić.
Zbog njih „bande haraju ulicama“, a „građani ne znaju šta će se desiti uveče“, upozorila je za televiziju Prva.
Brnabić tu aludirala na velike sukobe na protestima tokom avgusta ne samo u Beogradu, već i Novom Sadu, Pančevu i brojnim drugim gradovima.
Do prvih je došlo 12. avgusta tokom protesta u Vrbasu i Bačkoj Palanci, kada su pristalice vladajuće stranke, okupljene ispred SNS prostorija, vatrometom i drugim predmetima gađale demonstrante, posle čega su se sukobili međusobno.
Bilo je i povređenih.
Dan kasnije usledili su protesti podrške u Beogradu i Novom Sadu, kada je došlo do sukoba demonstranata i policije.
Slični scenario viđen je danima - uveče protesti, SNS pristalice ispred stranačkih prostorija okružene policijom, pa sukobi između demonstranata i žandarmerije, a ujutru brojne optužbe za policijsku brutalnost.
Državni funkcioneri za nasilje su u međuvremenu optuživali demonstrante, nazivajući ih fašistima.
Posle nekoliko dana pristalica SNS-a više nije bilo na ulicama, ali su protesti nastavljeni.
U Valjevu su prostorije vladajuće stranke zapaljene, a u Novom Sadu potpuno uništene.
Do nasilja je došlo iz istog razloga kao i skupova, da se pokaže da je SNS i dalje prisutan i da će uzvratiti, smatra Vučićević.
Ipak, ističe da ima „nešto važnije od toga“.
„Nasilje koje smo videli može da deo apstinenata, koji su odlučili da izađu na izbore, ponovo vrati u apstinenciju“, kaže.
„I SNS i druga strana će zato meriti kakva je percepcija o nasilju stvorena kod birača, da li slike sa ulica idu u prilog SNS-u ili studentskoj listi i opoziciji.“
I kakva je njegova procena?
„Pretpostavljam da će deo birača koji ne prati previše politiku, a konzumira pre svega medije sa nacionalnom frekvencijom i provladine tabloide, možda napraviti otklon od studentske liste, jer je ona tamo predstavljena kao nasilna“, kaže Vučićević.
Istovremeno, dodaje, tamo se naglašava da studenti nisu prihvatili poziv za dijalog koji je nedavno uputio predsednik Vučić, od kog se poslednjih dana mogu čuti pomirljivi tonovi.
Studenti su odgovorili da Vučić „očigledno da nema odgovor na narodni bunt, pa bi sad i da razgovara s nama koje mesecima naziva teroristima".
O vizijama i programima za budućnost debatovaće, kako kažu, u predizbornoj kampanji, kad Vučić raspiše izbore.
„Slike sukoba istovremeno kod pojedinih SNS birača mogu učvrstiti stav da SNS više nije sposoban da upravlja državom, pa da i na tom delu imamo odliv", kaže Vučićević.
Da li onda to sve znači da bi uskoro moglo da dođe do izbora?
„Dosta ljudi tvrdi da će izbora biti, već mesecima se u medijima pojavljuju 'proverene informacije' da samo što nisu, ali ja to zaista ne znam“, kaže Vučićević.
Izbori su, smatra, mogući ako istraživanja javnog mnjenja u septembru pokažu da ekonomske mere koje je Vučić najavio Srpskoj naprednoj stranci vraćaju deo birača.
Predsednik Vučić najavio je, između ostalog, sniženje marži na 20 odsto, što bi značilo i smanjenje cena za veliki broj proizvoda i namirnica u maloprodaji.
„Takođe, izbora će biti ako istraživanja pokažu da se razliva podrška studentima i njihovoj listi, a da deo birača - u ovom trenutku spremnih da izađu na birališta - ponovo odlazi u apstinente“, smatra profesor FPN-a.
„Važna je situacija i sa 'mekim' biračima SNS-a, ako se pokaže da su oni ponovo čvršće uz stranku, to je takođe znak da bi moglo da bude izbora“, dodaje.
O njihovom značaju govori i Ker-Lindzi, profesor Londonske škole ekonomije.
„Kada god dođem u Beograd prijatelji mi kažu 'Vučić je užasan, on je tiranin', ali čim izađem iz grada čujem 'on radi za nas, ekonomska situacija je bolja, bolje živimo nego tokom vlasti Demokratske stranke, iako je ona bila liberalnija'.
„I on zaista i dalje ima podršku u velikom delu zemlje, ali je pitanje u kojoj su se meri ti ljudi okrenuli protiv njega, da li su oni počeli da razmišljaju previše je svega i da su im potrebni novi lideri i nova lica.“
Vučić i SNS su, kako kaže, već dugo na vlasti, duže od decenije, i sigurno da među njihovim i pristalicama i funkcionerima ima „zasićenosti“.
Posebno su problematične optužbe za korupciju koje su i izazvale proteste, dodaje.
On istovremeno kritikuje opoziciju u Srbiji, koja „ne nudi politiku i viziju“:
„Samo govore 'Vučić mora da ode'. Ok, ali ko da dođe umesto njega? Ni oni sami u opoziciji ne bi mogli da se dogovore ako bi došli na vlast.
„Ipak, u zdravim demokratijama je normalno da se politička moć s vremena vreme menja, tako generalno stvari funkcionišu“, kaže Ker-Lindzi.
Jedna od poslednjih najava predsednika Vučića glasi da će izbora biti „krajem 2026. godine“, ali su studenti istovremeno u više navrata najavili burnu jesen.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar