Sve manje štedimo jer nemamo od čega

Iako je ukupna štednja građana u Srbiji na kraju oktobra 2015. iznosila 8,6 milijardi evra, te zabeležila rast u odnosu na prethodnu godinu, ranijih godina ukupan obim štednje je znatno više rastao. Prema oceni stručnjaka, krivac je značajan pad standarda, ali i niske kamate na štedne uloge.

Naime, štednja građana na kraju oktobra prošle godine bila je veća tek za 79 miliona evra u odnosu na kraj 2014, a ni 2014. nije bila najsrećnija, te je štednja takođe zabeležila skromni rast, i to za svega 107 miliona evra. Ranijih godina pak štednja je znala da poraste i za više od milijardu evra za godinu dana, pa je tako 2010. porasla za 1,09 milijardi evra, dok je u poslednjih deset godina najviše uvećana 2007, i to za čak 1,55 milijardi evra.

Jedina godina kada su građani povlačili depozite iz banaka u većem obimu nego što su stavljali novac na štednju bila je 2008, kada je zbog izbijanja svetske ekonomske krize štednja u domaćim bankama smanjena za 128 miliona evra.

Prema rečima stručnjaka, razlog za slabiju štednju građana leži u lošem standardu građana, ali i nikad nižim kamatama na depozite.

"Pre svega, kamatne stope na štednju su jako smanjene, a kada one iznose skromnih jedan do dva odsto, građani računaju da im je bolje da ostanu bez te kamate koja nije visoka, a da novac drže u sefovima, bilo bankarskim ili kućnim. Smatraju da im je bolje tako nego da eventualno dođu u situaciju da ne mogu da podignu novac jer je banka propala, što se dešavalo. Jer iako država garantuje za iznose do 50.000 evra, isplata tog novca nije u devizama, već u dinarima", navodi ekonomista Mlađen Kovačević.

Kako dodaje, još jedan od razloga za smanjen ulog depozita je i osiromašeno stanovništvo.

"Životni standard ogromnog broja ljudi je smanjen, niže su i plate i penzije, a tu je i neizvesnost ostanka na radnom mestu koja je veća nego prethodnih godina. U takvoj situaciji ljudi nemaju prostora da povećaju štednju ili pak da sad krenu s njom", zaključuje Kovačević.

Autor: Alo