Poljoprivredni sajam - novi pokazatelj skrajnutog agrokompleksa

Tako je i prošle sezone, uprkos narušavanju agrarnog tržišta izazvanog međusobnim sankcijama Evropske unije i Rusije, agrobiznis Srbiji doneo suficit od preko 750 miliona dolara i bitno doprineo platnom bilansu.

Ranijih godina najznačajniju regionalnu poljoprivrednu izložbu otvarali su Đinđić, Koštunica, Cvetković,... da ne idemo u dalju, jugoslovensku, prošlost. Ali, Vučić uporno izbegava da dođe na Sajam.

Prethodni čelnici srpskih vlada su, takođe, bili urbani tipovi, daleko od sela, pa, ipak, rado su otvarali Sajam, najavljivali bolje dane poljoprivredi, upoznavali se sa problemima delatnosti kojom se u Srbiji, kao jedinim zanimanjem, bavi oko 740.000 domaćinstava, dok je za još oko 200.000 dodatan, ali egzistencijalno bitan posao. Vučić, pak, uporno ignoriše i Novosadski sajam kao instituciju i agrokompleks.

Nije premijeru teško naći formalno opravdanje, ovog puta to je bila ugradnja kamena temeljca u novi pogon fabrike municije "Krušik". Međutim, neobično je i neuverljivo dati prioritet investiciji vrednoj tek osam miliona evra nad, poslednjih sezona malo posustalom, novosadskom priredbom. I umesto da svojim angažmanom pomogne, prvi čovek Vlade Srbije dosledno zaobilazi Sajam u širokom luku. A poljoprivrednici, agrarni preduzetnici, prerađivači i brojne firme iz delatnosti koje se naslanjaju na agrar baš su očekivali da od premijera čuju kako misli rešiti brojne probleme koji godinama sve više i više opterećuju agrar.

Podsetimo, da su nam ne samo sela, već i čitavi agrarni regioni sve prazniji, mladi beže i iz gradova, da o odlasku sa sela i ne govorimo. Prosek starosti seoskog stanovništva je 54 godine, pri čemu je oko 130.000 neoženjenih seljana i 100.000 neudavanih žena starijih od 45 godina, pa se demografskom kolapsu kraj ne vidi.

Mala veličina agrarnog poseda, u proseku 4,2, i parcele samo 1,2 hektara su velika nevolja, dok istovremeno država 400.000 hektara do kojih je došla najviše podržavljenjem privatne imovine vojvođanskih Nemaca posle Drugog svetskog rata po nejasnim kriterijumima izdaje za siću propalim kombinatima ili stranački dobro pozicioniranim tajkunima. Prošlo leto je bilo dosta protesta protiv aktuelne zemljišne politike, pa se smatralo da će premijer u Novom Sadu izložiti šta ubuduće namerava činiti na ovom planu.

Ništa manje nezadovoljstvo nije ni sve umanjenijim agrarnim budžetom; prošle sezone je bio oko 2,9 odsto, dok je, recimo, za vreme ministarke Ivane Dulić dostizao i 4,9 odsto ukupne državne kase. Subvencije su preusmerene mlekarima, drastično pogođenim viškom visokosubvencionisanih evrounijskih mlečnih proizvoda ranije plasiranih u Rusiju a sada svuda gde može, čak i na siromašno srpsko tržište.

Međutim, teško su zakinuti ratari. Možda je na duži rok od na trećinu umanjenih ratarskih subvencija još pogubniji izostanak ozbiljnije podrške investicijama bez kojih nema modernizacije poljoprivrede, niti preusmerenja na profitabilne segmente voćarstva, povrtarstva, plasteničkog uzgoja. O inteziviranju organske proizvodnje uglavnom se samo govori i slika. Lepo izgleda na malim ekranima. Bez razmaha ovih segmenata, naša poljopriveda će tonuti sve niže, izvoziti sirovine poput kukuruza, šećera ili malina, sve skupa tek oko 350 evra po hektaru, dok, recimo, Makedonija izvozi 960, Poljska 1.980, a Holandija čak 7.500 evra po jediničnoj površini.

Stoga ne iznenađuje što su paori očekivali da ispod aula Novosadskog sajma od premijera čuju kako misli rešavati agrarna pitanja, ali premijer je izabrao da ih i ovog puta zaobiđe. Time je samo potvrdio da mu agrokompleks nije među prioritetima.