Fiatov dolazak u Kragujevac - poslovni krah decenije?

Smanjivanje za trećinu broja radnika u "FAS-u"neće biti najgora vest iz Kragujevca, jer će se veoma brzo pokazati da je zajedničko ulaganje Srbije i Fijata, najavljeno kao posao veka, zapravo poslovni promašaj decenije.

Uskoro će 900 od 3.200 zaposlenih u "Fabrici automobila Srbija" dobiti otkaz i, mada u Fijatu, dvotrećinskom vlasniku kragujevačkog montera automobila, tvrde da ostaju u centru Šumadije, sumnje da će prestati rad fabrike sve su češće.

Čini se da je poslednji trenutak da šira javnost bude upoznata sa ugovorom kojim je krajem 2008. godine definisano zajedničko ulaganje tvornice iz Torina i države Srbije, kako bismo znali kakve su obaveze većinskog, a kakve manjinskog vlasnika. Stvari se odvijaju rđavim smerom, ugovor ističe za dve godine, pa se lako može desiti da se italijanski partner povuče iz aranžmana, a obaveze fabrike, uključujući i 1,2 milijarde evra dugovanja, ostanu Srbiji.

Izborna pomoć

Odavno je priča o kragujevačkoj fabrici destruktivna. Umesto da 1997. godine prihvati ponudu nemačkog partnera, režim Slobodana Miloševića hoće "sopstvenu proizvodnju", a posle promena Mlađan Dinkić uspeva da progura plan po kome nekadašnjih 10.000 radnika u umirućoj fabrici dobija iz državnog budžeta mesečnu platu od 10.000 dinara plus doprinose, a da uopšte ne moraju da dolaze na posao.

Totalno parazitiranje je trajalo osam godina.

No, pred izbore 2008. godine, svakom je bilo potrebno nešto čime će mahati pred glasačima. Tadašnji predsednik Tadić je, uz maksimalnu angažovanost ministra Dinkića, radio na obnovi saradnje proizvođača iz Kragujevca sa firmom iz Torina. Pred same izbore, uz medijsku pompu, skiciran je memorandum, a Demokratska stranka dobija najviše glasova i formira novu koalicionu vladu.

Kada je potpisan ugovor o investiciji vrednoj 1,17 milijardi evra, odmah se videlo da nije baš povoljan. Vlast je odlučila da najbitnije delove, formalno na zahtev druge strane, zatvori za javnost.

Ima li drugog modela

No, i među poznatim odredbama ima zaprepašćijućih. Tako Srbija ne samo što je Fijatu sa po 9.000 evra platila po svakom radnom mestu u novoj fabrici, već većinski vlasnik do kraja 2016. godine zaposlenima plaća samo neto zarade, dok porez na zarade i doprinosi idu na teret svih građana Srbije.

Takodje, FAS je oslobođena i plaćanja lokalnih dažbina za svih deset godina trajanja ugovora, ima povlašćenu cenu struje, a država se obavezala, ali nije i učinila, da od Kragujevca do Koridora 10 izgradi pružnu i drumsku spojnicu.
Suština je da li se Fijat obavezao da u Kragujevcu proizvodi i drugi model.

Ovdašnje vlasti su na ovo pitanje odgovarale neodređeno, neprecizno ili se pozivale na zaštićenost bitnih poglavlja ugovora. Ako nema takvu obavezu, Kragujevčanima, i svim građanima Srbije, ne slede lepi dani.

Kooperanti nisu došli

U Kragujevcu se samo lakira i montira model Fijat 500, a vlast je govorila da će doći i podizvođači, u kojima se zapošljava i tri, četiri puta više radnika nego na trakama za montiranje. Međutim, teško da će ozbiljniji proizvođač delova doći ako nema signala da će proizvodnja duže trajati i da je Kragujevac u očima Torinaca viđen kao tačka za trajni opstanak, ako se u zahuktalim vremenima globalizacije može govoriti o "trajnoj proizvodnji".

Izrada bar dva modela bitnim za celinu sistema Fijata je minimum da bi se proizvođač delova odlučio da i proizvodnju locira u Kragujevac. No, niko ne zna hoće li biti drugog modela, pa je ovde došlo onih nekoliko podizvođača koji su i sami, slično Fijatu, dobili neshvatljivo velika oslobađanja od obaveza.

Sa tržišta stižu loše vesti. Mada su kragujevački kapaciteti primereni produkciji 300.000 automobila godišnje, sa mogućnošću proširenja na dodatnih 200.000, najviše četvorotočkaša je bilo 2012. godine i to 136.000 vozila.

Već sledeće godine spalo se na 115, pa na 90, da bi prošle godine iz Kragujevca bilo plasirano tek 75 hiljada automobila. Osnovni razlog je snažna kriza, posebno u Evropi, koja pogađa i Fijat kao celinu.

Sistem beleži simboličan profiz zahvaljujući nedavno kupljenom Krajsleru čija vozila odlično prolaze i Ferariju, prozvođaču ekstraluksuznih limuzina, u čijoj vlasničkoj strukturi Fijat kontinuirano umanjuje udeo. Po FAS je posebno nepovoljno što je u Torinu zauzet stav da "na evropskom tržištu vozila srednje kategorije nema perspektive".

Malo lokalnih dobavljača

Ne čudi onda da FAS oficijelno minimalno pozitivno posluje. Država ne zahteva spoljnu reviziju uprkos naznakama da se svake godine negativno posluje, a gubitak je samo u prve dve godine iznosio skoro 150 miliona evra.

Jedan od razloga je što su cene italijanskih proizvođača delova previsoke, drugi što FAS ne izlazi samostalno pred kupca, već preko trgovačkog segmenta u torinskoj centrali. Koja je cena Fijata 500 u internoj trgovini nije poznato, ali upućeni tvrde da se znatan deo profita na ova dva načina iz Kragujevca izmešta ka podproizvođačima, odnosno centrali u Italiji.

Kada se ima u vidu struktura troškova, takođe se vidi da je FAS, uprkos naporima, slabo uspostavio vezu sa lokalnim firmama, potencijalnim dobavljačima delova. Tako je krajem pretprošle godine ukupno dugovao 1,2 milijarde evra, najviše 494 miliona Evropskoj banci za obnovu i razvoj (to je kredit za proizvodnu liniju), državi Srbiji 25, 122 miliona firmama iz sistema Fijata, 74 inodobavljačima, domaćim tek 22 miliona evra...

Veliki izvoznik, ali i veliki uvoznik

Mada se FAS redovno apostrofira kao najveći izvoznik iz Srbije, ali problem je što se na uvozne delove plaća preko 85 odsto prihoda.

Iz preostalih 15 odsto valja platiti ovdašnje troškove, ovdašnje partnere, zarade, struju, tekuće održavanje, fiksne troškove pogona, amortizaciju... To je jako teško i kalkulacija ide u prilog onima što ističu da firma, uprkos modernoj tehnologiji, proizvodi gubitke.

Ima mišljenja da otpuštanje 900 radnika ima i funkciju podsećanja države Srbije da krajem ove godine ističe rok oslobađanja firme da plaća poreze i doprinose na zarade. Očekuje se da Srbija i nadalje čini isti ustupak.

Ali, šta kada za dve godine istekne ugovor u celini? Može se desiti da FAS-u ostanu sva dugovanja, a Italijani se povuku iz partnerstva. Novi vlasnik bi morao prihvatiti modernu fabriku, ali sa, po računu od pre dve godine, 1,2 milijardi evra dugovanja.

Šta da radi sa fabrikom vozila kojima duže vreme, a predviđanja su da će još potrajati, prodaja ne ide? Posebno ne na evropskom tržištu, dok je domaće sa apsorcijom 1.000 automobila godišnje marginalno.

Narednih meseci iz Kragujevca neće stizati ugodne vesti, a da ne bismo za dve godine bili iznenađeni, obelodanimo Ugovor i vidimo kakve su obaveze svakog od partnera, kako bismo imali preciznu predstavu o investiciji koja se najavljivala kao posao stoleća. Sudeći prema toku proizvodnje i prodaje, može lako postati poslovni promašaj decenije.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • KurtaKosta

    22.06.2016 11:50
    Snsvizam
    Meni nije jasno kako to da ne mozemo da vidimo ugovor koji je porpisan i na osnovu toga što su bile ulozene i pare poreskuh obaveznika !!Inače bez proizvodnje drugog modela od fabrike nema ništa ovako se taljega već dve pune godine imam tamo dista prijatelja koji su mi odavno kukali kako sede kući po dve nedelje a primaju pare i da tu nešto opasno smrdi !!!!Znači novi model JE JEDINI SPAS
  • Vratite nam Zastavu

    21.06.2016 18:43
    Da je Sloba bio pametan i prodao Zastavu Volkswagenu, danas bismo imali domaći brend nalik Škodi koja proda milion automobila godišnje s tim da prodaja i dalje raste. Porazna činjenica za nas, ali istinita. Druga propuštena prilika je bila 2008. kada je umesto Zastave kao celine država prodala samo Zastavinu imovinu, ali ne i firmu i to za 1 evro i subvencije od 50 miliona evra svake godine u narednih 10 godina (što je sveukupno 500 miliona evra i to samo na osnovu jedne stavke). I tada je (dakle 2008) Volkswagen bio zainteresovan za Zastavu, da bi na kraju država odlučila da rasturi Zastavu i dovede FIAT koji ima kratkoročne planove. I tako je Srbija postala usputna stanica po prnincipu ako prođe, prođe, ako ne, zna se ko će izvući deblji kraj, sudeći po ugovoru, sigurno ne FIAT. Kada sam već spomenuo Škodu, da kažem i to da je Volkswagen kupio Škodu pre 3 i kusur decenije. Svi znamo u kakvom je stanju Škoda tada bila, da bi nakon višedecenijske strategije Škoda postala jedan od najprodavanijih automobilskih brendova na svetu. Nažalost naša država je 2 puta odbila takvog investitora kao što je Volkswagen (kao i sve druge investitore (poput GM, Ford, PCA i druge velike svetske auto-kompanije koje razmišljaju dugoročno) da bi poverenje ukazala kompaniji koja je još u startu pokazala neozbiljne namere (celi posao oko fabrike automobila je finansijski podržan od države, a ne investitora koji je došao sa 1 evrom i kratkoročnim obavezama (10 godina je malo u auto-industriji).
  • vredi razmisliti

    21.06.2016 14:36
    koliko se secam Dinkiceva zamisao uz befel Borisa Prelepog a sad vidim kriv je vucic, ok ajd nek je kriv al brate peteraste ga

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija

Stiže novi porez za paušalce

Svi preduzetnici paušalci do 25. januara dobiće rešenje o utvrđenim obavezama za 2022. godinu u svoje poresko sanduče, najavila je Poreska uprava.

Bitkoin ide na Ko$ovo ravno

Mada je od pre petnaestak dana na Kosovu zabranjeno rudarenje kriptovaluta, ovaj biznis je na severu regije mnogo rašireniji nego što bi se moglo zaključiti na osnovu više od 460 zaplenjenih uređaja.