Da li je sada vreme da dižete kredit?

On je naglasio da je glavni problem u tome što je ceo sistem zapravo mrtav od 2008. godine i velike svetske ekonomske krize, i od tada se globalni sistem veštački održava u životu periodičnim novčanim injekcijama.

"Ako ne bi bilo tog upumpavanja novca u finansijski sektor, on bi preživeo konačni kolaps. Zato, centralne banke po svetu štampaju novac naveliko. A kao drugo, snižene su referentne kamatne stope, za poslednjih sedam-osam godina čak do nula procenata, pa i niže...", rekao je Volf za "Sputnjik".

Prema njegovim rečima, upravo niske stope i potpaljuju "finansijski kazino".

"Glavni zadatak banaka je finansiranje ekonomije, ali danas niko ne kreditira. Zato su danas banke, i što je još opasnije, penzioni fondovi prinuđeni da se bave špekulacijama. I to jeste veoma opasno, jer ponavljam, ceo sistem je van kontrole", ističe Volf.

On je podsetio da su ranije centralne banke imale sekundarnu ulogu, a sada sve više moraju da intervenišu, dodavši da Evropska centralna banka preduzima mere da spase Dojče banku, a Centralna banka Švajcarske čini sve da spasi Kredi Svis, i to najpre zato što ove banke u svom portfoliju imaju finansijske derivate, koji nemaju nikakve veze sa realnim ekonomskim sektorom.

"Obim derivata Dojče banke je oko 75 triliona dolara. Ta suma čak 20 puta prevazilazi bruto društveni proizvod Nemačke. Ovo je bomba za koju ne znamo kada će eksplodirati ili drugim rečima, to je lavina koju može da pokrene i najmanja pahulja", naglasio je Volf.

Podsetivši na događanja u Grčkoj i na Kipru i da su se u vreme najjače krize banke zatvarale, a da štediše nisu imale mogućnost da uzmu svoj novac, Volf savetuje ljudima da svako čuva određenu količinu novca kod kuće i da sada ne podižu kredit.

"Ako evro propadne, onda će banke tražiti isplatu kredita u staroj valuti. A ako dođe do devalvacije evra, recimo za 30 odsto, svi oni koji su uzeli kredit, moraće da isplate 30 odsto više od sume koju su dobili", napominje Volf.