Srbija u opasnosti kao ljudi zaduženi u švajcarcima

Kada je 14. decembra guvernerka Federalnih rezervi SAD Dženet Jelen, posle dugog odugovlačenja, po drugi put ove godine za čevtrt procentnog poena podigla refernetnu kamatnu stopu, sva finansijska tržišta su se momentalno uzburkala, a svi kreditni aranžmani u svetu poprimili nov, po pozajmljivače gori izgled.

Piše: Živan Lazić

Američka valuta je odmah ojačala 1,3 odsto spram evra, 1,9 odsto spram jena, dok su kineske banke trenutnom ponudom dolara iz svojih 3.350 milijardi "zelembaća" rezervi uspele da pad juana ograniče na samo 0,6 odsto.

Suština poteza dame koja je dugo izbegavala da menja kurs monetarne politike je u poruci da će rast osnovne kamatne stope biti orijentacija sledeće  godine, a verovatno i sve vreme predsednikovanja Donalda Trampa. Realno je očekivati da ćemo u narednom periodu biti svedoci turbulencija na svetskim berzama, time i na političkoj mapi širom sveta.

Rast kamate i kursnih razlika

Ni činjenica da se promena očekivala duže vreme nije umanjila snagu udara. Posebno u slučaju zemalja poput Srbije, čija privreda minimalno izvozi na dolarsko područje, a sirovine, pre svega naftu, gas, koks i gvožđe, kupuje po berzanskim, dakle dolarskim, cenama.

Pri tome  država Srbija duguje 8,7 milijardi dolara, što je do pre mesec dana bilo 32,4 a sada je 34,7 odsto ukupnog javnog duga. Preko noći naš dug je, a da nismo pozajmili niti cvancik, uvećan za 186 miliona evra.

Rast obaveza je po dva osnova, uvećanju kamatne stope u kreditima sa varijabilnom kamtom, 80 miliona evra, dok je za 106 miliona evra rast po osnovi kursnih razlika. Naš problem je u suviše malom izvozu na dolarsko područje, a izuzetno visokoj zaduženosti u američkoj valuti.

Slikovito kazano, država Srbija lako može da se nađe u situaciji ljudi zaduženih u švajcarskim francima. I razlog je isti, zaduživanje u valuti u kojoj se jako malo prihoduje. Time su oni koji su se zaduživali poreske obveznike opteretili i rizikom kursnih razlika i promenljivih kamata.

Bežanje kapitala u SAD

Evro trenutno vredi 1,04 dolara, pri uzimanju dolarskih kredita je vredeo 1,34-1,54 i izgledao snažan. Tako je kredit od milijardu dolara uzet, uz kamatu od 7,5 odsto, krajem 2011. godine iznosio 715 miliona evra, a danas je obaveza 960 miliona evra, mada smo u međuvreenu na kamate isplatili 375 miliona dolara.

Struktura našeg deviznog zaduženja je takva da ćemo dolazećih godina biti izlagani snažnim finansijskim pošastima pri otplati svakog dolarskog kredita. Premijer Vučić je već prvi nalet preteće svetske finansijske pošasti odabrao da obelodani pažljivo čuvanu vest da je država Srbija uspela da refinansiranjem ranijih dugova kamate svih kredita svede na tri odsto godišnje.

Ekonomski parametri pokazuju da je rast osnovne kamatne stope u vodećoj svetskoj sili osnovan i logičan. Inflacija je 1,6, nezaposlenost ispod 4,5, dok je rast BDP 3,2 odsto. I to je vreme da krediti poskupe.

Kada se doda da je Tramp najavio povratak proizvodnje u SAD i obnovu infrastrukture, sve ukazuje da će i dolar jačati, pre svega što će investitori naglo pojačati ulaganje u američke hartije od vrednosti, neuporedivo najjače finansijsko tržište. Bežaće iz slabijih valuta.

Malo dolarskih prihoda

Predviđa se da će tokom naredne sezone kamatna stopa poskupeti tri puta, a da će za tri godine od sadašnjih 0,75 dostići 3,25 odsto. Koliko će dolar biti spram evra, jena, franka..., umnogome će zavisiti i od političkih dešavanja i mogućnosti ostalih konvertibilnih valuta da pariraju.

Usled slabljenja evra, funte, jena, krune..., ceni se i da će potražnja iz zemalja sa ovim valutama biti manja, što bi nama moglo da oteža izvoz i na evro područje, kuda, tradicionalno ide i do 80 odsto našeg izvoza. Takođe, sa rastom dolara moraćemo za istu količinu nafte i gasa izvoziti znatno više robe i usluga.

Sada u SAD najviše izvozimo lovačko i lično oružje, a sve više i usluge iz oblasti informacionih tehnologija; zbirno cirka 130 miliona dolara. Doduše, i "FIAT" 500 najvećim delom završava na američkom tlu, međutim fabrika iz Kragujevca prodaje vozilo trgovačkom segmentu centrale po fiksnoj evroceni, dok dolarsku cenu za američko tržište određuju u Torinu.

Ispit za velike, opasnost za "banana" države

Kako će se druge države nositi sa jačanjem dolara?

U prednosti će biti oni koji imaju suficit u trgovina "preko bare", poput Holandije i Nemačke. Međutim, obe ove države dosta uvoze sirovine čije se cene na berzi formiraju u dolarima.

Na svetskom planu narednih godina videće se i koliko je zaista snažna asocijacija BRIKS (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika), odnosno koliko će uspeti da međusobnu trgovinu vrednuju u nacionalnim valutama, bez oslanjanja na dolar kao međunarodno sredstvo plaćanja. Na sličnom ispitu naći će se i države- osnivači Azijske investicione banke, takođe voljni da u razmenama zaobilaze dolar.

Biće zanimljivo videti hoće li Iran pristati da, kao što je obećao, usled sankcija godinama odlaganu, naplatu jedanaest milijardi dolara duga evropskih država obavi u evropskoj valuti.

Sve su to događaji koji će nakon Nove godine potresati globalnu scenu. Posledice mogu biti traumatične i odraziti se na život svakog od nas. Bukvalno.

Oni sa boljim pamćenje sećaju se 1979. godine, kada je dolar naglo započeo višegodišnji rast, što je uzročilo bankrot tridesetak relativno ozbiljnih zemalja ( Meksiko, Poljska, Jugoslavija...) i sijaset "banana država".

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • Slobodan

    22.12.2016 20:06
    Spas
    Pa ovo je odli no za vlast. Sad ce d se krije iza ovoga i svoju nesposobnost da opravdava jacanjem dolara.
  • mick

    22.12.2016 14:21
    i još razlika
    država je dobila dolare, a ne dinare,
    nije plaćala obradu kredita,
    nije joj povećavana kamata,
    nije osiguravala banku kod neke izmišljene korporacije za osiguranje kredita,
    nije platila životno osiguranje,
    ne plaća kredit po prodajnom, a da ga je dobila po kupovnom kursu,
    nije plaćala procenu ni jednom, a kamoli svake tri godine .....
    Razlika je ogromna i totalno je nefer i sramno poredit ove kredite i tako pokušati oprati državu odgovornosti za CHF kredite koji su plasirani !!!!
  • mick

    22.12.2016 14:07
    nije isto
    razlika je prilična, državne kredite ćemo svi plaćati, a pare su uzeli pojedinci, a i država ima ekonomske eksperte koji treba da rade svoj posao - za to su plaćeni !!!!
    Stambene kredite u CHF su uzeli obični ljudi, nećemo ih svi vraćati, a prevareni su i niko ništa ne čini da im se pomogne !!!!!

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija

Tel Aviv najskuplji grad na svetu

Najveći izraelski grad Tel Aviv najskuplji je na svetu, pokazala je analiza koja je objavljena u sredu u britanskom magazinu "The Economist".

Zašto su zlatne rezerve vraćene u Srbiju?

Srbija je nedavno u zemlju vratila sve rezerve zlata koje su čuvane u inostranstvu i trenutno raspolaže sa 37,2 tone ovog plemenitog metala u vrednosti od 1,9 milijardi evra.

Velika zaduženja mogu da ugroze državnu kasu

Preko 28,5 milijardi javnog duga i najavljenih dvadesetak milijardi dodatnih pozajmica su prevelik zalogaj za srpsku privredu, stoga i pretnja za budžet zgodno ukomponovan u tekuću ekonomsku politiku.

Lira pada, Erdogan naredio istragu

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan naredio je istragu o mogućoj manipulaciji domaćom valutom nakon što je lira ove sedmice naglo pala na rekordno nizak nivo u odnosu na dolar.

Mask prodao još akcija Tesle

Glavni izvršni direktor "Tesle" Ilon Mask prodao je još jedan deo akcija kompanije za oko 1,05 milijardi dolara, prema finansijskim podacima objavljenim ove nedelje na berzi.