Pet najvećih izazova za globalnu ekonomiju u 2017.

Međunarodni prognozeri strahuju da 2017. godina neće biti ništa bolja od 2016. godine, kada je reč o stanju globalne ekonomije.
Svetskoj ekonomiji prete brojni rizici, uključujući geopolitičku i ekonomsku nestabilnost, a najveći rizici su: "jedan protekcionistički predsednik", Brexit i evropska nestabilnost, monetarna politika koja dostiže svoje limite, posledice strožije fiskalne politike i zaokret cena sirovina. 
 
Međunarodni monetarni fond je već upozorio da je uspon populizma i protekcionizma u korelaciji sa stagnirajućim ekonomskim rastom. Oba kandidata za američke predsedničke izbore u novembru su nagovestila povlačenje tradicionalne podrške SAD slobodnoj trgovini, pri čemu je demokratski kandidat Hilari Klinton rekla da ne podržava sporazum o Transpacifičkom partnerstvu, dok je republikanac Donald Tramp čak zapretio povlačenjem SAD iz Severnoameričkog sporazuma o slobodnoj trgovini. Generalna direktorka MMF-a Kristin Lagard je mere koje ograničavaju trgovinu nazvala "ekonomskim zloupotrebama" koje mogu da uguše rast, srežu radna mesta i plate, i dodatno oslabe globalne perspektive. 
 
Drugi najveći rizik, prema ocenama analitičara, predstavljaju Brexit i evropska neizvesnost, imajući u vidu da se u 2017. godini održavaju izbori u Francuskoj, Nemačkoj i Holandiji i da je u svakoj od tih zemalja nominovan ultradesničarski kandidat. Ipak, najvažniji geopolitički događaj u 2017. godini će, kako ocenjuju, biti britansko aktiviranje člana 50 Lisabonskog sporazuma i pokretanje procesa izlaska Velike Britanije iz Evropske unije. Iako je uticaj Britanije u globalnoj ekonomiji oslabio u proteklim decenijama, efekti Brexita su se itekako osetili na tržištima širom sveta. 
 
Treći rizik po globalnu ekonomiju je, prema ocenama analitičara, monetarna politika koja dostiže svoje limite. Naime, osam godina programa kvantitativnog labavljenja je uvećalo bilanse stanja četiri najveće centralne banke na svetu sa 6.000 milijardi dolara na 18.000 milijardi dolara, a najveći deo toga čine državne obveznice. Iako je taj program pomogao u zadržavanju kratkoročne likvidnosti na tržištima, on je smanjio prihod, što znači da je kraj programa možda blizu u uslovima kada su sve prisutnije spekulacije da su Evropska centralna banka i Banka Engleske spremne da pooštre monetarnu politiku. 
 
Četvrti najveći rizik po globalnu ekonomiju je pooštravanje fiskalne politike, ocenjuju analitičari. MMF je u oktobarskom izveštaju predvideo da će fiskalne politike u razvijenim ekonomijama dodatno biti pooštrene u 2017. godini, uprkos pozivima za povećanje vladine potrošnje radi podsticanja privrednog rasta. 
 
Kao peti rizik, analitičari navode zaokret cena sirovina, koje će, prema oktobarskom izveštaju MMF-a, samo skromno porasti u 2017. godini. Niže cene sirovina su nesrazmerno naštetile ekonomijama u razvoju, koje su u poslednjih nekoliko godina dale neujednačen doprinos globalnom ekonomskom rastu. Iako su azijske zemlje u razvoju, a naročito Indija pokazale izuzetnu otpornost, MMF strahuje da region subsaharske Afrike, Južne Amerike, Zajednice nezavisnih država i Bliskog istoka, neće proći tako dobro, naročito ako Organizacija zemalja izvoznica nafte ne uspe da implementira sporazum o rezanju proizvodnje nafte.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija

U Srbiji se gradi gde može da se "ugradi"

Na svim infrastrukturnim projektima u Srbiji su primetna velika kašnjenja, poslovi se ugovaraju mimo tenderske procedure, a cene radova su često dramatično veće od realnih.

Inflacija u aprilu 9,6 odsto na godišnjem nivou

Potrošačke cene u Srbiji porasle su u aprilu za 1,5 odsto u odnosu na mart, dok su u poređenju sa aprilom 2021. godine povećane za 9,6 procenata, objavio je Republički zavod za statistiku.