Kako se obećana prosečna plata sa 1.400 evra u 2027. istopila na 1.320 u 2030.
Prosečna plata će 2030. godine iznositi 1.320 evra - tako je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavljajući strategiju "Srbija 2030".
Foto: Pixabay
Ne tako davno, podseća Nova ekonomija, najavljivala se veća plata, i to u kraćem periodu - 1.400 evra do 2027. godine. Očigledno, projekcije su smanjene, a stručnjaci smatraju da je razlog tome činjenica da nikada nije urađena odgovarajuća analiza o rastu prosečne plate, već su predstavnici vlasti iz populističkih razloga davali paušalne procene.
I mada Vučić predviđa da će u 2035. godini prosečna plata iznositi čak 1.700 evra, činjenica je da je ipak prvobitni plan promenjen, te da do nekada obećane plate od 1.400 evra ipak nećemo stići u 2027, kako je pre samo dva i po meseca ponovio ministar finansija Siniša Mali, već sa par godina zakašnjenja.
Zbog čega?
Ekonomista Božo Drašković objašnjava da je do "promene plana" došlo jer u projekcijama koje iznosi vlast nema logike”. Prema njegovim rečima, projekcije koje iznose predstavnici vlasti zamišljene su kao elementi optimizma i propagande.
"Te projekcije nemaju nikakav smisao, jer ako želite da uradite ozbiljnu analizu, koja bi na neka pitanja dala utemeljene odgovore, mora imati tri strategije - optimističnu, pesimističnu i jedan prosek koji je između ta dva ekstrema. Dakle, moramo da znamo na osnovu čega se izvode neke projekcije, na osnovu kojih pokazatelja. Ovo što sada imamo jeste jedan uvežbani igrokaz, u kojem vlast tačno zna šta treba da kaže, a postavlja se kao da prodaje neki proizvod", kaže Drašković za Novu ekonomiju.
Upravo u tome je suština, smatra isti sagovornik - nema ozbiljnih istraživanja o potencijalnim rizicima, niti javnost zna na čemu se zasniva predviđen rast plata.
"Mora postojati neki rast, ali on prvenstveno zavisi od investicija, da li su one strane ili domaće, u koje grane se investira, koje grane industrije rastu, koje padaju... Meni je jasno, političari se time bave, ali ovim projekcijama mora da se pristupi ozbiljnije", kaže Drašković.
On objašnjava da je još jedna zamka to što se, kada se govori o prosečnoj plati, uvek govori u evrima.
"Ako imate cene u dinarima i fiksni kurs, dobićete iluziju da ste bogatiji kada se taj iznos prikazuje u evrima, da imate realan rast BDP-a u evrima - a to nije tako. Političari na vlasti tim podacima žongliraju kao na nekom vašaru, da bi se publika oduševila", zaključuje Drašković.
Profesor ekonomije u penziji Ljubomir Madžar smatra da su se predstavnici vlasti u Srbiji "osvestili", te da je zato projekcija prosečne plate smanjena.
"Oni pričaju proizvoljne priče, na koje ne treba obraćati pažnju, pogotovo zato što zaista ima puno neispunjenih obećanja. Tako i kada se projekcija smanji, to nije izraz nekih realnih faktora, nego to što su stvari krenule onako kako vlast nije želela, to što se stvarnost udaljila od onoga što su obećavali. Te projekcije niko ne shvata ozbiljno, ona ništa ne garantuju, pa samim tim nikoga ni ne obavezuju. Njih treba posmatrati samo kao nivo njihovog optimizma - sada je on smanjen, valjda jer je i njih sramota kada je razlika između obećanja i stvarnosti dramatična", kaže Madžar za Novu ekonomiju.
Inače, Nova ekonomija pokušala je od Ministarstva finansija da dobije informaciju zbog čega je izmenjena projekcija prosečne plate. Odgovore na pitanja nisu dobili do objavljivanja ovog teksta.
Stara obećanja u novoj strategiji
Strategiju "Srbija 2030" nedavno je predstavio predsednik Vučić. Pored plata, bilo je reči i o humanoidnim robotima, zdravstvu, školstvu, kao i o jednoj od predsednikovih omiljenih tema - novim putevima.
I na tom polju došlo je do revidiranja prethodno datih obećanja, pa su se rokovi za neke projekte koji su najavljivani u ranijim strategijama samo produžili.
Tu spadaju projekti kao što su Osmeh Vojvodine, auto-put Vožd Karađorđe i deonica Požega - Duga Poljana, ali i izgradnja kanalizacione infrastrukture.
Pročitaj još
Prosečna plata i dalje daleko od obećane
Inače, prosečna plata u Srbiji u decembru 2025, što su poslednji podaci koje je objavio Republički zavod za statistiku (RZS), iznosila je 124.089 dinara, odnosno 1.057 evra.
Dakle, da bi dostigla 1.320 evra, što je poslednje obećanje, prosečna plata mora da poraste za četvrtinu, odnosno 25 odsto.
Iako plata od 1.057 evra na prvi pogled ne deluje malo, treba imati u vidu da je medijalna zarada u Srbiji u decembru iznosila 90.819 dinara, iliti 773 evra. To znači da je 50 odsto zaposlenih u Srbiji primalo platu do tog iznosa.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Honda odustala od električnih vozila u SAD: Sledi joj gubitak od 16 milijardi dolara
17.03.2026.•
0
Japanska kompanija Honda je zvanično potvrdila da obustavlja razvoj i planirano lansiranje tri ključna električna modela koja je trebalo da se proizvode u Sjedinjenim Američkim Državama.
Ponovo poskupelo gorivo u Severnoj Makedoniji
17.03.2026.•
0
Litar benzina u Severnoj Makedoniji skuplji je od danas za sedam denara (oko 14 dinara), a dizela za 6,5 denara (oko 13 dinara).
Kreditni rejting Srbije po S&P - na investicionom nivou sa stabilnim izgledima
17.03.2026.•
0
Narodna banka Srbije saopštila je da je agencija "Standard & Poor's Global Ratings - S&P" objavila periodični izveštaj o kreditnom rejtingu Srbije, koji je na investicionom nivou "BBB-" sa stabilnim izgledima.
.jpg "UniCredit želi da preuzme Commerzbank, Berlin oštro protiv: Šolc potez nazvao")
UniCredit želi da preuzme Commerzbank, Berlin oštro protiv: Šolc potez nazvao "neprijateljskim napadom"
16.03.2026.•
0
Dve velike evropske banke našle su se u centru preuzimanja vrednog oko 35 milijardi evra, nakon što je italijanski UniCredit pojačao pokušaj da preuzme nemački Commerzbank, uprkos snažnom protivljenju nemačke vlade.
Profesor Musabegović: Ne očekujem drastičan rast rata kredita uprkos skoku euribora
16.03.2026.•
0
Dvanaestomesečni euribor zabeležio je najveći jednodnevni skok u poslednjih 18 godina, dok je šestomesečni euribor porastao najviše u poslednje tri godine, ipak, profesor misli da to neće značajno uticati na građane.
"Ako ne rade nemačke, neće raditi ni srpske fabrike": Kako se kriza iz Evrope preliva na Srbiju
16.03.2026.•
15
Zbog sve manje porudžbina i pada aktivnosti na evropskom tržištu automobilske industrije, a posebno u Nemačkoj, i fabrike u Srbiji suočavaju se sa smanjenjem obima proizvodnje.
Barel nafte dostigao cenu od skoro 105 dolara
16.03.2026.•
0
Sirova nafta Brent dostigla je danas cenu od skoro 105 dolara po barelu, što je porast od više od 40 odsto od početka rata u Iranu.
Opredeljeno 150 miliona za unapređenje ruralnog turizma: Rok za zahteve 31. mart
15.03.2026.•
1
Za realizaciju Uredbe Vlade Srbije o uslovima, načinu dodele i korišćenja sredstava podsticaja za razvoj i unapređenje ruralnog turizma i ugostiteljstva iz budžeta je opredeljeno 150 miliona dinara.
MEA: Strateške rezerve nafte biće odmah odblokirane u Aziji i Okeaniji
15.03.2026.•
0
Nafta iz strateških rezervi biće puštena odmah u Aziji i Okeaniji, a počev od kraja marta u Americi i Evropi, saopštila je danas Međunarodna agencija za energiju, preneo je pariski list Mond.
Bliži se rok za prodaju ruskog udela u NIS-u: Finalizacija dogovora ili novi produžeci?
15.03.2026.•
8
Kao što je više puta odlagano stupanje na snagu američkih sankcija NIS-u, čija primena je počela 9. oktobra prošle godine, tako je više puta ta kompanija slala zahtev OFAK-u za produženje operativne licence za rad.
NBS u SEPA registru: Plaćanje moguće od 5. maja
15.03.2026.•
1
Narodna banka Srbije (NBS) dobila je pozitivnu ocenu Evropskog platnog saveta u postupku prijave za učešće u platnoj šemi SEPA Credit Transfer i operativnog izvršenja transakcija za potrebe budžetskih korisnika.
Kompanija Meta planira da otpusti 20 odsto zaposlenih
15.03.2026.•
2
Kompanija Meta planira da otpusti 20 ili više odsto zaposlenih, kako bi nadoknadila skupi razvoj veštačke inteligencije i pripremila se za veću efikasnost koju će doneti novi način rada uz pomoć AI.
Svet do sada video dva naftna šoka, jedan doveo do izgubljene decenije u SFRJ: Da li smo pred trećim?
15.03.2026.•
3
Kada je 9. marta cena nafte skočila na skoro 120 dolara po barelu mnogi su pomislili da se svet suočava sa trećim naftnim šokom.
Akcize smanjene, gorivo poskupelo: Koliko bi mogao da košta benzin?
14.03.2026.•
22
Vlada Srbije donela je odluku da privremeno smanji akcize na naftne derivate, kako bi sprečila drastičan rast cena na pumpama zbog skoka cena nafte na svetskom tržištu usled rata na Bliskom istoku.
Nema uredbe o maržama, nema ni transparentnosti: Država više ne objavljuje cenovnike trgovinskih lanaca
14.03.2026.•
7
Ministarstvo trgovine više ne objavljuje cenovnike trgovinskih lanaca na Portalu otvorenih podataka, s obzirom na to da je Uredba o ograničenju marži, kojom je to bilo propisano, prestala da važi.
MOL i Slovnaft podneli novu žalbu protiv Janafa
14.03.2026.•
2
Mađarska MOL grupa i slovački Slovnaft podneli su novu žalbu Generalnom direktoratu za konkurenciju Evropske komisije, ovaj put zbog toga što Jadranski naftovod (Janaf) zloupotrebljava cene, saopšteno je iz MOL grupe.
Vučić najavljuje penzije od 750 evra: Penzionerske organizacije upozoravaju na populizam
14.03.2026.•
52
Više od milion penzionera u Srbiji bori se sa egzistencijom, dok skoro trećina njih živi na ivici siromaštva.
Španski projektanti predlagali Adu Huju za Nacionalni stadion, vlast izabrala Surčin
14.03.2026.•
37
Vlast SNS-a će iz kase građana potrošiti 1,2 milijarde evra na izgradnju Nacionalnog stadiona u Surčinu, ali problem nije samo ekstremno visoka cena.
Savić: Građani ne mogu očekivati da se država sama odrekne akciza i PDV-a
13.03.2026.•
26
Zbog sukoba na Bliskom istoku došlo je do poskupljenja cena sirove nafte. Država je stoga donela odluku da smanji akcize za 20 odsto, što znači da će se negde 16, 17 dinara po litru manje slivati u budžet Srbije.
Kladionice pune budžet: Više od 28 milijardi dinara uplaćeno prošle godine
13.03.2026.•
40
Tržište igara na sreću nastavlja da raste, a samim tim, rastu i prihodi koje država ostvaruje od kladionica. Samo u prošloj godini, kladionice u Srbiji su u državnu kasu uplatile više od 28 milijardi dinara.
Komentari 8
Damir
goxns
Bajke
Mnogi imigranti rade i za minimalac od 1500€.
Ovaj dole prica bajke.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar