Vučić u planu "Srbija 2030" najavio platu od 1.320 evra i veći BDP: Profesor Arsić o tome da li su to bajke
Na predstavljanju strategije "Srbija 2030", koju je prethodnog vikenda predstavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, moglo se čuti kako će ona biti ostvarena uz određene preduslove.
Foto: Beta (Predsedništvo Srbije/Dimitrije Goll)
Oni se tiču investicija, mira i stabilnosti, ponovila je to juče i predsednica Skupštine Srbije i perjanica SNS-a Ana Brnabić.
Već iz ovoga nameće se gotovo izvestan zaključak. Plan je neostvariv, jer strane investicije padaju i taj trend će se nastaviti i u narednim godinama. Domaće pak stagniraju. I taj trend će se nastaviti narednih godina. Umesto mira imamo nove ratove i geopolitičke tenzije, a i stabilnost je na krajnje klimavim nogama. I spoljna, a i unutrašnja, piše Forbes Srbija.
Profesor makroekonomije beogradskog Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić analizirao je za Forbes Srbija ključne makroekonomske pretpostavke koje je tog dana izneo predsednik Srbije. Tu se misli na najavljeno povećanje BDP-a do 2030. godine na 133 milijardi evra sa sadašnjih nepunih 90. Odnosno povećanje BDP-a po stanovniku sa sadašnji 13.500 na 20.000 evra.
Takođe, analizirao je i pretpostavke za rast prosečne zarade sa prošlogodišnjih 934 evra na 1.320 do 2030. I rast penzija na 750 evra do kraja ovog perioda.
I da se osvari, posledice će biti loše
Profesor Arsić kaže da bi rast BDP-a po stanovniku morao u narednih pet godina da bude 48,1 odsto da bi u 2030. dostigao najavljenih 20.000 evra. To znači da bi on u evrima morao da godišnje bude u proseku 8,2 odsto.
"To je rast u evrima koji ne odgovara realnom rastu BDP-a. Kada pogledamo realni rast da bi se ova projekcija ostvarila Srbija mora imati prosečan godišnji rast BDP-a po stanovniku od četiri odsto uz isto toliku stopu inflacije i zadržavajući fiksni kurs dinara", objašnjava Arsić.
On kaže da je rast BDP-a u proseku četiri odsto krajnje neizvestan. Iako to nije neostvariva stopa rasta. Podsetimo, ipak, ona je prošle godine projektovana na četiri odsto, a na kraju je rast bio upola manji.
"Mi sada imamo novi rat. Skok cena energenata i veliku neizvesnost u pogledu nastavka tog rata i posledica po ekonomiju. U takvim uslovima, veoma je teško prognozirati da li je ovo dostižno ili nije", kaže dalje Arsić.
Arsić, međutim, upozorava da bi dostizanje ovog plana imalo posledice po ekonomiju. I to negativne. Prva je još brže približavanje Srbije prosečnim cenama u Evropi. A drugo slabljenje konkurentosti domaće privrede.
"Cene u Srbiji su na 67 odsto evropskog proseka, kada govorimo o svim cenama. Na ovaj način bi se one dodatno približile evropskom proseku, što je iznad naše ekonomske snage. Vi kada pogledate, Rumunija i Bugarska imaju niže cene, a ekonomski su razvijenije od Srbije", objašnjava Arsić.
Moguća recesija
Uz upozorenje da prosečan rast BDP-a od četiri odsto neće biti lako ostvariti, Arsić ističe upravo geopolitičke rizike, veliki skok cena energenata, ali ne iskuljučuje ni recesiju ukoliko aktuelni rat potraje.
"Dešavanja u Iranu i uticaj na energetiku i cene energenata ne samo da će uticati na inflaciju, nego može dovesti i do recesije ako se te cene otmu kontroli. Pritom, na snazi je u poslednje vreme proces deglobalizacije koja za posledicu ima smanjenje investicija na globalnom nivou, pa i kod nas. A ove investicije bi trebalo da budu pokretač tog rasta koji se planira. Ako one podbace, onda bi takve stope rasta trebalo da donesu privatne domaće investicije. Njih je teško očekivati u potrebnoj meri, jer one zahtevaju promenu privrednog sistema, jačanje institucija i ravnopravnost učesnika na tržištu, a ne privilegovanje onih koji su bliski vlasti", kaže Arsić.
Bajka o platama i penzijama
Profesor Arsić podseća da je prosečna zarada u Srbiji u prošloj godini iznosila 934 evra. Da bi ona dostigla 1.320 do 2030. kako je to najavio Aleksandar Vučić u svom ambicioznom strateškom planu, to bi podrazumevalo njen rast od oko 41 odsto u pet godina. Ili rast od sedam odsto godišnje.
Pročitaj još
Arsić kaže da to nije neizvodljivo, ali zahteva realni ekonomski rast od četiri odsto, uz jačanje dinara u odnosu na evro.
"Kada dinar jača u odnosu na evro, onda će rasti i plate preračunate u evro. Ali svakako bi taj rast bio veći od realnog. Dakle, ovako nešto je moguće ako bi se desilo prilagođavanje privrede tim uslovima. Ali privrede koja ima veliku dodatu vrednost, što onda zahteva investicije u visokotehnološke sektore", navodi Arsić.
Ni to, međutim, nije bez posledica po ekonomiju. Naime, rast plata znači veće učešće troškova rada u ceni proizvoda. A to privredi nije isplativo ukoliko ne govorimo o pomenutim kompanijama koje prave veliku dodatu vrednost. Pitanje je koliko takvih kompanija možemo da privučemo. Pogotovo u ovakvim okolnostima, odnosno u ovom političkom sistemu, upozorava Arsić.
Drugim rečima, Vučićeve najave o ekonomskom i investicionom rastu su teorijski moguće. Ali, uz mnogo ali... Počev od mira, stabilnosti i investicija što je upitno, pa do ekonomskog rasta, koji je još upitniji. Upravo zbog neizvesnosti koju trenutno dobar deo sveta živi. A i sve ako se ostvari, kao što upozorava Arsić, ovakvi rezultati imali bi negativne posledice po konkurentnost privrede.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Dogovoreno istorijsko oslobađanje rezervi sirove nafte
11.03.2026.•
1
Međunarodna agencija za energetiku (IEA) odobrila je oslobađanje 400 miliona barela nafte iz rezervi kako bi se nadoknadili poremećaji u snabdevanju nastali zbog "efektivnog zatvaranja Ormuskog moreuza".
NBS: Bruto devizne rezerve u februaru 29,8 milijardi evra
11.03.2026.•
0
Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je da su bruto devizne rezerve na kraju februara iznosile 29,8 milijardi evra.
Glamočić pozvao poljoprivrednike da prijave parcele koje obrađuju, a za koje nemaju vlasnički list
11.03.2026.•
6
Ministar poljoprivrede Srbije Dragan Glamočić pozvao je poljoprivredne proizvođače da prijave parcele koje obrađuju, a za koje nemaju ugovor o zakupu ili vlasnički list.
Međunarodna agencija za energetiku preporučiće puštanje 400 miliona barela nafte: Zbog kontrolisanja cene
11.03.2026.•
0
Međunarodna agencija za energetiku (IAE) preporučiće puštanje 400 miliona barela nafte.
Tojota povlači 550.000 vozila u SAD zbog kvara naslona sedišta
11.03.2026.•
0
Japanski proizvođač Tojota motor povlači 550.007 vozila sa tržišta u SAD zbog mehaničke greške koja bi mogla da dovede do povreda.
NBS: Ponovo rade instant plaćanja
11.03.2026.•
4
Narodna banka Srbije objavila je da su rešene privremene tehničke poteškoće u radu IPS NBS sistema plaćanja.
Država se zadužila za još 2,67 milijardi dinara - mnogo manje nego što je planirala
11.03.2026.•
5
Interesovanje za državne obveznice u dinarima bilo je na jučerašnjoj aukciji izuzetno slabo pa je država uspela da prikupi svega 2,67 milijardi dinara prodajom ovih hartija od vrednosti,
Gugl ponovo kažnjen u Rusiji, ovaj put sa 140.000 dolara
11.03.2026.•
0
Sud u Moskvi je naložio kompaniji Gugl da plati kaznu od 140.000 dolara, zbog odbijanja da obriše informacije čije je širenje zabranjeno u Rusiji.
Forbs: Ilon Mask ubedljivo najbogatiji čovek na svetu
10.03.2026.•
2
Ilon Mask, većinski akcionar proizvođača automobila Tesla, svemirske kompanije SpejsEks, društvene mreže Iks i kompanije za veštačku inteligenciju xAI, ubedljivo je najbogatiji čovek na svetu, prenosi Forbs.
Mađarski zvaničnik: Rat na Bliskom istoku neće usporiti preuzimanje NIS-a
10.03.2026.•
8
Kao odgovor na produbljivanje krize na Bliskom istoku i pritiske na energetsko tržište, mađarska Vlada ograničila je cenu goriva u maloprodaji.
Ministarstvo finansija: Javni dug Srbije 39 milijardi evra na kraju januara
10.03.2026.•
9
Javni dug Srbije na kraju januara ove godine bio je 39 milijardi evra, odnosno 41,3 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Folksvagen planira da otpusti 50.000 radnika
10.03.2026.•
5
Nemački automobilski gigant Folksvagen grupa planira da do 2030. godine ukine oko 50.000 radnih mesta u Nemačkoj.
Ona je ta: Glas koji pokreće, odluke koje traju
10.03.2026.•
0
U mesecu kada se obeležava Dan žena, kompanija Univerexport odlučila je da ponosno kaže "Ona je ta", kampanjom koja osvetljava žene koje vode timove, pokreću promene i postavljaju standarde.
Pala cena nafte nakon Trampove izjave da će se rat sa Iranom završiti "vrlo brzo"
10.03.2026.•
3
Referentna cena nafte pala je danas nakon što je američki predsednik Donald Tramp rekao da će se rat sa Iranom završiti "vrlo brzo".
Srbija u trostrukom naftnom obruču, a nafta sve skuplja: To će uticati i na cene hrane
10.03.2026.•
27
Cene nafte juče su vrtoglavo skočile do 120 dolara, da bi se tokom dana cena vratila na nivo ispod 100 dolara za barel, što je i dalje znatan skok u odnosu na cene od petka.
MAT: Kriza oko NIS-a "pojela" rast BDP-a
09.03.2026.•
1
Realni bruto domaći proizvod (BDP) Srbije u januaru 2026. međugodišnje je uvećan za oko 1,3 odsto, navodi se u danas objavljenom izdanju "Makroekonomske analize i trendovi".
Zabrana izvoza nafte: Koliko Srbija izvozi naftnih derivata i u koje zemlje?
09.03.2026.•
11
Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije kaže da je za sedam do 10 dana cena nafte na svetskom tržištu skočila za 50 odsto.
Inflacija više pogađa siromašnija domaćinstva
09.03.2026.•
9
Inflacija nema iste efekte na sve grupe stanovništva a razlike u strukturi potrošnje uslovljavaju i razlike u izloženosti cenovnim šokovima.
Mart u znaku kasko osiguranja – do 35% popusta u DDOR-u
09.03.2026.•
0
Mesec mart u DDOR-u posvećen je kasko osiguranju, uz posebne pogodnosti za vlasnike vozila.
Vredi li 100 dinara više od jednog dolara: Jedno loše poređenje
09.03.2026.•
24
Omar Licandro je na Kopaonik biznis forumu uporedio srpsku i američku ekonomiju, i pokušao da pokaže da razlika nije toliko velika.
Komentari 35
dacic
zztop
zztop
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar