Danak suše u rangu elementarne katastrofe

Mada će rod kukuruza i soje biti više nego prepolovljen, vrelina koja ovog leta "prži" može se na duži rok pokazati korisnom ako naše ratare podstakne da poljoprivredne tehnologije inoviraju i primere novonastajućim klimatskim prilikama.
Danak suše u rangu elementarne katastrofe
Foto: 021.rs

Piše: Živan Lazić

Nema spora, danak ovoletnje suše biće velik, u rangu elementarne katastrofe. Soje jedva da će biti 800 kilograma po hektaru, a prošlogodišnje 3,75 tone deluju kao san.

Prosečno, kukuruza na hektaru vojvođanske njive bude oko sedam tona, na jesen teško da će premašiti tri i po. Vrelina će se odraziti i na rod šećerne repe, a po cenama na pijaci, otprilike za 30 do 40 odsto višim nego lane, vidi se da je i rod povrća i voća bio uočljivo slabiji.

Naravno da ima razlika među parcelama, zavisno od lokacije i primenjene agrotehnike, ali, ukupno uzevši, suša će još jednom žestoko umanjiti prinose.

Sa sto hektara tona kukuruza

Već više decenija svedoci smo klimatskih promena, jače izraženih u istočnom i jugoistočnom delu Panonije. Pre desetak godina na predavanju u Skupštini Vojvodine videli smo kompjutersku animaciju kako će za nekoliko decenija izgledati Dunav, žila kucavica dobrog dela Evrope; imaće protok manji za najmanje 20 odsto, biće znatno uži i primetno dublji nego danas.

Naravno da novim okolnostima moramo prilagođavati i stil života, pa i tehnologije primenjive u poljoprivredi, za koju se odavno kaže da je "fabrika pod otvorenim nebom". Ako nam slučaj iz devedesetih godina prošlog veka, kada je 100 hektara prvoklasne zemlje PIK-a Bečej, usled suše slične ovogodišnjoj, imalo prinos od samo tone kukuruza, nije bio dovoljno uverljiva opomena, učestale suše u ovom veku već su jasan signal i državi i stručnjacima i paoru da bi se agrar morao kontinuirano prilagođavati novonastaloj situaciji.

Ranije sorte

Sušna je bila i 2012. godina, podjednako i kod nas i u Mađarskoj. Kada se poredila šteta ispostavilo se da je kod našeg suseda bila manja za 50 odsto.

Razlog je struktura setve kukuruza. Mađarski paori se sve više oslanjaju na rane sorte, grupe zrenja FAO 300 i 400, dok naši zemljoradnici još uvek seju sorte nešto kasnijeg zrenja, FAO 500 i 600. Jeste da u idealnim uslovima kasnije sorte imaju za do tonu i po viši prinos, ali u sušnim godinama podbačaj kod ranih sorti je mnogo manji ili ga uopšte nema.

Njihov vegetacioni period je kraći za dve, tri nedelje i to im omogućava da se metličenje odvija pre nego što nastupe letnje žege.

Suša u vreme metličenja

Ove godine je baš bilo razloga da se seljaci oslone na ranije sorte. Zima je bila sa minimalno snega, dogodila se "zimska suša", pa je sve do aprila u zemljištu bilo nedovoljno vlage.

April je bio izrazito kišovit, maj dosta topao, ali i kišovit, a suša je počela na početku treće dekade juna i trajala je do kraja jula. Pri tome je bio rekordan broj i tropskih dana i tropskih noći, kada temperatura premašuje 30, odnosno ne spušta se ispod 20 stepeni Celzijusa.

Vode je uočljivo nedostajalo upravo u vreme metličenja, pa je pitanje koliko je uopšte bilo oplodnje bez kapi vode. Sezona oplodnje ranih sorti ove sezone je bila od 15. juna do 5. jula, kada je manjak vlage bio neuporedivo blaži.

Na njivama koje su zahvatilie povremene blage i kratkotrajne kišice biće nešto bolje, ali dovoljno je signala da bi valjalo pokušati se setvom u kome bi polovina kukuruza bila ranih sorti, a seljak neka nakon nekoliko godina uporedi korist od promene.

Gusta setva

Drugi razlog lošeg prinosa je suviše gusta setva, preko 70.000 setvenih jedinica po hektaru. Može se zamisliti kako se biljke u gustom kukuruznom šipražju bore za ono malo vode u sušnim sezonama; do smrti.

Pouka bi bila da se seje 55 do 60 hiljada setvenih jedinica po hektaru, a time bi i u godinama sa dovoljno vlage klipovi bili veći i sa više zrna.

Mnogi zagovaraju izgradnju zalivnih sistema. Dobro bi došli, ali nisu jeftini i čini se da bi njihova ekonomska efikasnost bila nesporna i znatno veća u slučaju da imamo mnogo razvijeniju prehrambenu industriju, pa da profit izvlačimo iz finalnijih proizvoda. Pitanje je koliko je navodnjavanje ekonomično u zemljoradnji koja se završava izvozom kukuruza, sirovine.

Sem toga, kako ćemo u (skoroj) budućnosti kuburiti i sa vodom, iz Evropske unije je poručeno svim zemljama da se ne može isključiti mera određivanja kvote vode iz reka i jezera koje se mogu izuzeti iz prirodnog vodnog režima i upotrebiti za razne ljudske potrebe. U tom slučaju, prednost kod navodnjavanja bi imali voće, povrće i uzgoj semenske robe ratarskog bilja.

Tihi profesori, političari lelemudi

Ne može se reći da nije bilo glasova koji su ukazivali na potrebe prilagođavanja novim uslovima. Mnogo više kada je suša počela, a sporadično i prilično tiho još dok je trajala zimska suša.

Međutim, seljaci su ostali vezani za količinu robe dobijene sa njive kao prvim kriterijumom za odabir semena i primene pojedinih agrotehničkih mera. Profesori koji su zagovarali moderniji pristup i agrarni novinari koji su njihova mišljenja predstavljali nisu bili dovoljno uverljivi.

Zatajila je i vlast, državno subvencionisanje nije prilagođeno neophodnim promenama u primenjenoj agrotehnici. Vrednost agrane prozvodnje biće primetno niža nego što se očekivalo i nego što je moglo biti.

Seljake je previše ohrabrila prošlogodišnja idealna i rekordna godina i zahvatila ih je inercija. Stoga, ako suša, sa ogromom štetom, bude i stručnjacima i seljacima podstrek da, napokon, započnu prilagođavanje novim prilikama, već za dve sezone dobit bi premašila ovogodišnje gubitke.

U tom smislu, od ove izrazite suše, ma koliko čudno izgledalo, moglo bi biti i koristi.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • haha

    01.08.2017 17:20
    Ratare iznenadila susa. Kao putare sneg u januaru. Jer, mislili su da seju u amazonskoj dzungli (istureno odeljenje - Panonska dzungla). Ovo nikako nisu mogli ocekivati.
  • Mila

    01.08.2017 13:32
    Pohlepnost
    Problem pohlepnosti je takođe vrlo bitan za ove teme. Posečena su stabla koje je jos Marija T sadila kako bi ublažila vetar, sušu i sl. A zašto su silne šume i zaštitni pojasevi posečeni? Zbog profita-prodaćemo drvo i umesto šume napraviti njivu kako bismo obrtali kapital. Zatim previše gusto ćemo sejati samo da dobijemo što veći prinos opet zarad novca, prskaćemo svim i svačim i istakati hemikalije i otpad u čiste reke po cenu zdravlja naše dece i njihove dece samo da bude što više prinosa a time i što više novca. Nećemo slušati stručnjake jer šta oni znaju pa moj pradeda se na njivi rodio, kako neki agronom može znati više od mene... Kad ono op! Sve budže iz mog sela su sad u škripcu ali još nisu shvatili da nije fora imati najmodernije traktore, kupiti deci džipove i stanove i igrati na kvarno nego pametno postupati zarad budućnosti. Nažalost neki to nikad neće shvatiti, ne samo u poljoprivredi. S jedne strane krivim državu što je sve to dozvolila a sa druge pohlepne ljude koji bi samo da se pokažu kako imaju para dovoljno za tri života...zajedno su sve sje*ali.
  • Novosađanin

    01.08.2017 13:10
    Beograd
    Vojvodina nije pogođena efektima suše, mada jeste sušom.
    Efektima suše je najviše pogođen Beograd - njemu manje novca.
    Zato što Beograd SVE odnese iz Vojvodine.
    A ne ulaže ni u šta, čak ni rad.
    Ne ulaže u odvodnjavanje i navodnjavanje.
    Valjda smatra da će to Arapi da mu naprave.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija

Evro sutra 117,32 dinara

Zvanični srednji kurs će sutra biti 117,3235 dinara za jedan evro, objavila je Narodna banka Srbije.

NBS povećala kamatnu stopu na četiri odsto

Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) povećao je referentnu kamatnu stopu na četiri odsto, a povećana je i stopa na depozitne olakšice - na tri odsto, kao i stopa na kreditne olakšice na pet odsto.

OPEK smanjuje proizvodnju nafte

Grupa zemalja izvoznica nafte "OPEK plus", koja uključuje Rusiju, odlučila je da saseče proizvodnju nafte i time utiče na rast cena.

Inflacija u evrozoni rekordnih 10 odsto

Inflacija u evrozoni dostigla je u septembru nov rekord od 10 odsto međugodišnje sa nivoa od 9,1 odsto u avgustu, objavila je evropska služba za statistiku, Evrostat.