Paori u muci: Rekordna žetva, skromna zarada
Većina poljoprivrednih useva drastično će osetiti ekstremno toplo leto.
Foto: Pixabay
Već je vidljivo da će kukuruz i soja značajno podbaciti i prinosom i kvalitetom roda. Kod povrća, svako ko nije navodnjavao, "obrao je bostan". Međutim, kada je reč o pšenici, ova atipična sezona je bila povoljna.
Prinos 9,5 tona
Izuzetno toplo vreme je ubrzalo pojedine faze razvoja useva, pa je žito počelo da se žanje već sredinom juna. Neuobičajeno rani početak je uzrokovao okončanje žetve već do kraja šestog meseca. Teško da ima paora koji se seća ovako ranog završetka najvažnijeg agrarnog posla u panonskim krajevima.
Ranom uzgoju i skidanju roda najviše je doprinelo izuzetno toplo vreme tokom gotovo celog vegetacionog perioda. Na sreću, kiša je bila prisutna baš kada je biljkama bila najpotrebnija. Kako su se paori, prateći već višedecenijsku promenu klime, ovoga puta u većoj meri odlučili za oslanac na rane sorte, postignuti su i visoki prinosi.
Procena je da je na oko 350.000 hektara, koliko je posejano severno od Save i Dunava, prosek nešto iznad šest tona po hektaru, dok je kod boljih seljaka blizu 7,5 tona po hektaru. Kod onih koji primenjuju punu agrotehniku, prinos je dostizao i 9,5 tona. Raduje što je i kvalitet, poslednjih decenija slaba tačka uzgoja pšenice u Srbiji, ovoga puta veoma dobar.
Posledice zabrane
Rod je obradovao seljake, poslednjih godina navikle na muke upravo sa pšenicom. Razlog je cena, koja je pre pola godine bila izrazito niska, povremeno je padala i ispod 16 dinara za kilogram. Sa druge strane, Srbija još od nesrećne odluke Vlade Srbije da pred pandemiju korone zabrani izvoz pšenice, premda je u Srbiji bilo preko 1,5 miliona tona viška žita, ne uspeva da se reši ogromnih količina u skladištima.
Naprotiv, svake godine višak se uvećava i smatra se da je sa ovogodišnjim rodom dostigao gotovo tri miliona tona. Posledica je niska cena koja traje već dugo vremena. Trenutno se kreće oko 20,5 dinara, dok je cena kukuruza, mada istorijski posmatrano prosečna, oko 21,5 dinara. Uobičajeno je da je cena "žutog zlata" 18-20 odsto ispod cene pšenice.
Događaji na svetskom tržištu ne idu u prilog vojvođanskim paorima. Prošle godine rod pšenice je bio izrazit u svim globalno najvećim proizvođačima žita. Ove sezone, u Evropi rod je opet visok, naročito u Rusiji koja je poslednjih decenija izbila na vodeću poziciju po proizvodnji i izvozu žita i uljarica. Smatra se da je na ruskim poljima rodilo 87,5 miliona tona, tri i po miliona više nego što se donedavno cenilo.
Palijativne mere
Mada na svetskom tržištu ima potražnje, nije lako izboriti se sa konkurencijom, tim pre što se izvoznici iz Srbije, usled sukoba u Ukrajini, suočavaju sa ozbiljnim logističkim problemima. Mogućnost izvoza Dunavom i korišćenja luka u Konstanci je minimalizovana, pa se izvoz preusmerava na druge logističke pravce.
Problemi utiču na dobit proizvođača pšenice i često su toliko veliki da je u pojedinim periodima pšenicu gotovo nemoguće prodati. Poljoprivrednici strahuju da cena opet ne sklizne nadole.
Poslednjih dana seljaci su od srpske vlade dosta toga tražili, i da poveća najavljeni otkup pšenice (30.000 tona) za robne rezerve i da poveća cenu (24 dinara) u ovom aranžmanu. Svakako da tim premijera Vučevića ima mogućnosti da poboljša uslove otkupa i tako pomogne seljacima.
Ipak, sve su to samo palijativne mere. Čini se da je upravo rodna godina prava prilika da seljaci izmene odnos prema uzgoju hlebnog žita. Ovogodišnja rekordna žetva pokazuje da u uzgoju žita nema velike zarade. Čak i bolji vojvođanski proizvođači teško da i u rodnoj godini mogu ostvariti dobit od 700 evra po hektaru. U slabijim godinama, profit je baš minimalan, nedovoljan i da se preživi.
Staza uspeha
Razlog je u globalnim uslovima proizvodnje pšenice. Vodeći proizvođači su farmeri iz SAD, Argentine, Kanade, Australije, čije se farme prostiru na desetine i stotine hiljade hektara, što vodi pojeftinjenju uzgoja. U poslednje vreme veliki izvoznik je Rusija, gde država podržava plasman ogromnih viškova.
Možda trenutna svetska cena pšenice od 170 evra po toni nije baš po ukusu ni američkim farmerima, ali profit imaju već pri ceni od 120 evra. Kako su upotrebom dronova dodatno racionalizovali uzgoj, granica profitabilnosti padaće još niže.
Srpski, baš kao i evropski, paor teško da može izdržati u ovako surovoj konkurenciji. Valja tražiti stazu koja vodi uspehu. Čini se da je to ograničiti uzgoj pšenice na samo onoliko hektara koliko je potrebno radi takozvane plodosmene, važnog agroekološkog pravila. Ostatak površina bi bilo korisnije zasejati drugim usevima.
Naravno, ovo pravilo važi samo za seljake koji obrađuju najmanje sto hektara zemlje, dok paori sa manjim obradivim površinama moraju sebe iznaći u drugim agrarnim delatnostima. Za mnoge je možda ponajbolje da agrarnu delatnost upotpune nižim fazama prerade.
Pročitaj još
Opstanak malih paora
Drugim rečima, nije dobro ekonomiju jednog sela bazirati samo na agraru. Sve je vidljivije da i u ruralnim sredinama mogu itekako uspešno da funkcionišu i prerađivački pogoni, banje ili seoski turizam.
Reč je o delatnostima koje se prirodno naslanjaju na agrarne i predstavljaju nastavak poljoprivredne prakse. Kao što se menjaju i modernizuju druge ljudske aktivnosti, promene zahvataju i agrar. Potrebne su da bi opstali, pre svega, paori sa manjim površinama.
Upravo godina u kojoj rod pšenice od 7,5 tona po hektaru jedva obezbeđuje skromnu, za život gotovo nedovoljnu dobit govori da stvari valja menjati. Što se promene više odlažu, prelazak na kvalitetniju agrarnu, bolje kazano agroprerađivačku delatnost biće sve teži i sve manje uspešan.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Da li se "motači kablova" sele iz Srbije: "Sada je aktuelna severna Afrika"
27.09.2025.•
2
Kriza u evropskoj automobilskoj industriji koja traje već nekoliko godina počela je da se preliva i na našu industriju.
Stelantis u Kragujevcu: Za italijanske radnike 70 evra dnevno, za srpske 600 evra mesečno
27.09.2025.•
30
Zaposleni u kragujevačkom Fijatu, prema pisanju medija, rade za platu od oko 600 evra. Međutim, Stelantis nudi radnicima iz Italije da dođu da rade u Srbiju po daleko boljim uslovima.
Marković: Ako sankcije NIS-u potraju može doći do nestašice goriva
27.09.2025.•
17
Stručnjak za energetiku Željko Marković izjavio je da, ako stupe na snagu američke sankcije NIS-u, vidljivih posledica i nestašice goriva neće biti u prvom periodu.
Sankcije NIS-u odložene za još osam dana
27.09.2025.•
24
Početak primene sankcija NIS-u odložen je za još osam dana.
Direktor NIS-a: Spremne alternative za plaćanje na benzinskim pumpama
26.09.2025.•
48
Generalni direktor Naftne industrije Srbije (NIS) Kiril Tjurdenjev uputio je pismo zaposlenima povodom uvođenja američkih sankcija toj kompaniji koje će, po svemu sudeći, uslediti 1. oktobra.
Objavljene nove cene goriva
26.09.2025.•
1
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Tramp najavio novu rundu visokih carina
26.09.2025.•
0
Predsednik SAD Donald Tramp najavio je novu rundu carina, uključujući tarifu od 100 odsto na lekove, od 30 odsto na tapacirani nameštaj, od 50 odsto na kuhinjske i kupatilske elemente i od 30 odsto na teške kamione.
NIS: Obezbedili smo dovoljno zaliha sirove nafte za preradu
26.09.2025.•
12
Ministarstvo finansija SAD izdalo je novu posebnu licencu kojom su Naftnoj industriji Srbije (NIS) odložene sankcije do 1. oktobra, saopštio je danas NIS.
Radosavljević: Sankcije NIS-u mogu da zadaju udarac srpskoj ekonomiji
26.09.2025.•
41
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS) kreću od 1. oktobra, ako se, kako je naveo, "ne desi neko čudo".
Ilija Ivetić pred Schneider Electric PowerIT konferenciju: Važno je da prihvatimo promene
25.09.2025.•
0
"Veštačka inteligencija (AI) neće zameniti čoveka, ali ljudi koji koriste AI će zameniti one koji je ne koriste", kaže VP za globalne operacije i inovacije Schneider Electric-a Ilija Ivetić povodom PowerIT konferencije.
Kina može da proizvede više automobila nego što tržištu treba - i to je problem
25.09.2025.•
3
Kineska automobilska industrija, jedna od najvećih i najdinamičnijih u svetu, trenutno se suočava sa ozbiljnim strukturnim problemom - viškom proizvodnih kapaciteta.
Primena Zakona o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika od 1. oktobra
24.09.2025.•
4
Zakon o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika počinje da se primenjuje 1. oktobra.
Ministarstvo poljoprivrede: Srbija spremna na saradnju sa zemljama regiona u suzbijanju svinjske kuge
24.09.2025.•
0
Ministarstvo poljoprivrede Srbije saopštilo je da Srbija odgovorno sprovodi mere protiv afričke svinjske kuge i da je spremna na saradnju sa zemljama regiona u suzbijanju te zarazne bolesti.
Prve kazne države zbog nepoštovanja marži, Delezeu kazna od 24,5 miliona
24.09.2025.•
36
Dosadašnja kontrola tržišne inspekcije trgovinskih lanaca pokazala je da se vladina uredba o ograničavanju marži nije poštovala u 76 objekta, od kojih su čak 73 Delezeova.
I Velja Ilić je najavljivao legalizaciju za 100 evra: "Danas svi grade i još problematičnije je gde sve grade"
23.09.2025.•
8
Od 1997. do danas menjali su se ministri i zakoni, a broj nelegalnih objekata samo je rastao – sa nekoliko stotina hiljada na skoro pet miliona.
Evropska automobilska industrija u krizi, to će uticati i na Srbiju
23.09.2025.•
15
Evropska automobilska industrija je u recesiji, jer je Evropa, umesto da se bavila sobom i svojim razvojem, štitila svoje tržište od Kine, a to će imati posledice i na Srbiju.
Tabaković: Građani uredno vraćaju kredite, nećemo olakšati kupovinu stanova za izdavanje
23.09.2025.•
9
Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković izjavila je da se Srbija nalazi na istorijskom minimumu kada je reč o učešću problematičnih, odnosno nenaplativih kredita.
Frilenseri u oktobru treba da podnesu poresku prijavu
23.09.2025.•
1
Frilenseri će od 1. do 30. oktobra moći da podnesu poreske prijave za treći kvartal u ovoj godini.
Bajatović: Novi gasni aranžman sa Rusima u oktobru
23.09.2025.•
1
Generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je da će ove sedmice biti završeni pregovori o novom gasnom aranžmanu sa Rusijom i da će novi ugovor biti potpisan u oktobru.
Evropske zemlje ograničavaju programe "zlatnih viza" za strane investitore: Ovo su razlozi
23.09.2025.•
0
Evropske zemlje sve više ograničavaju programe "zlatnih viza" za strane investitore, što je u kontrastu sa politikom SAD koje uvode nove opcije za bogate kako bi ih privukle da se presele u zemlju.
Cena zlata na rekordnom nivou
23.09.2025.•
0
Cene zlata su skočile na rekordnih 3.728 dolara po unci, pre svega zbog mogućeg daljeg smanjenja kamatnih stopa u SAD i stalnom potražnjom za sigurnim utočištima od političke neizvesnosti.
Komentari 15
BNana
Novosadjanka
Poljoprivrednici najmanje uticu na cene proizvoda i sasvim izvesno najmanje zaradjuju. Pozdravili Vas trgovinski lanci i preprodavci! Naucite da razlikujete!
Petar Veliki
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar