Paori u muci: Rekordna žetva, skromna zarada
Većina poljoprivrednih useva drastično će osetiti ekstremno toplo leto.
Foto: Pixabay
Već je vidljivo da će kukuruz i soja značajno podbaciti i prinosom i kvalitetom roda. Kod povrća, svako ko nije navodnjavao, "obrao je bostan". Međutim, kada je reč o pšenici, ova atipična sezona je bila povoljna.
Prinos 9,5 tona
Izuzetno toplo vreme je ubrzalo pojedine faze razvoja useva, pa je žito počelo da se žanje već sredinom juna. Neuobičajeno rani početak je uzrokovao okončanje žetve već do kraja šestog meseca. Teško da ima paora koji se seća ovako ranog završetka najvažnijeg agrarnog posla u panonskim krajevima.
Ranom uzgoju i skidanju roda najviše je doprinelo izuzetno toplo vreme tokom gotovo celog vegetacionog perioda. Na sreću, kiša je bila prisutna baš kada je biljkama bila najpotrebnija. Kako su se paori, prateći već višedecenijsku promenu klime, ovoga puta u većoj meri odlučili za oslanac na rane sorte, postignuti su i visoki prinosi.
Procena je da je na oko 350.000 hektara, koliko je posejano severno od Save i Dunava, prosek nešto iznad šest tona po hektaru, dok je kod boljih seljaka blizu 7,5 tona po hektaru. Kod onih koji primenjuju punu agrotehniku, prinos je dostizao i 9,5 tona. Raduje što je i kvalitet, poslednjih decenija slaba tačka uzgoja pšenice u Srbiji, ovoga puta veoma dobar.
Posledice zabrane
Rod je obradovao seljake, poslednjih godina navikle na muke upravo sa pšenicom. Razlog je cena, koja je pre pola godine bila izrazito niska, povremeno je padala i ispod 16 dinara za kilogram. Sa druge strane, Srbija još od nesrećne odluke Vlade Srbije da pred pandemiju korone zabrani izvoz pšenice, premda je u Srbiji bilo preko 1,5 miliona tona viška žita, ne uspeva da se reši ogromnih količina u skladištima.
Naprotiv, svake godine višak se uvećava i smatra se da je sa ovogodišnjim rodom dostigao gotovo tri miliona tona. Posledica je niska cena koja traje već dugo vremena. Trenutno se kreće oko 20,5 dinara, dok je cena kukuruza, mada istorijski posmatrano prosečna, oko 21,5 dinara. Uobičajeno je da je cena "žutog zlata" 18-20 odsto ispod cene pšenice.
Događaji na svetskom tržištu ne idu u prilog vojvođanskim paorima. Prošle godine rod pšenice je bio izrazit u svim globalno najvećim proizvođačima žita. Ove sezone, u Evropi rod je opet visok, naročito u Rusiji koja je poslednjih decenija izbila na vodeću poziciju po proizvodnji i izvozu žita i uljarica. Smatra se da je na ruskim poljima rodilo 87,5 miliona tona, tri i po miliona više nego što se donedavno cenilo.
Palijativne mere
Mada na svetskom tržištu ima potražnje, nije lako izboriti se sa konkurencijom, tim pre što se izvoznici iz Srbije, usled sukoba u Ukrajini, suočavaju sa ozbiljnim logističkim problemima. Mogućnost izvoza Dunavom i korišćenja luka u Konstanci je minimalizovana, pa se izvoz preusmerava na druge logističke pravce.
Problemi utiču na dobit proizvođača pšenice i često su toliko veliki da je u pojedinim periodima pšenicu gotovo nemoguće prodati. Poljoprivrednici strahuju da cena opet ne sklizne nadole.
Poslednjih dana seljaci su od srpske vlade dosta toga tražili, i da poveća najavljeni otkup pšenice (30.000 tona) za robne rezerve i da poveća cenu (24 dinara) u ovom aranžmanu. Svakako da tim premijera Vučevića ima mogućnosti da poboljša uslove otkupa i tako pomogne seljacima.
Ipak, sve su to samo palijativne mere. Čini se da je upravo rodna godina prava prilika da seljaci izmene odnos prema uzgoju hlebnog žita. Ovogodišnja rekordna žetva pokazuje da u uzgoju žita nema velike zarade. Čak i bolji vojvođanski proizvođači teško da i u rodnoj godini mogu ostvariti dobit od 700 evra po hektaru. U slabijim godinama, profit je baš minimalan, nedovoljan i da se preživi.
Staza uspeha
Razlog je u globalnim uslovima proizvodnje pšenice. Vodeći proizvođači su farmeri iz SAD, Argentine, Kanade, Australije, čije se farme prostiru na desetine i stotine hiljade hektara, što vodi pojeftinjenju uzgoja. U poslednje vreme veliki izvoznik je Rusija, gde država podržava plasman ogromnih viškova.
Možda trenutna svetska cena pšenice od 170 evra po toni nije baš po ukusu ni američkim farmerima, ali profit imaju već pri ceni od 120 evra. Kako su upotrebom dronova dodatno racionalizovali uzgoj, granica profitabilnosti padaće još niže.
Srpski, baš kao i evropski, paor teško da može izdržati u ovako surovoj konkurenciji. Valja tražiti stazu koja vodi uspehu. Čini se da je to ograničiti uzgoj pšenice na samo onoliko hektara koliko je potrebno radi takozvane plodosmene, važnog agroekološkog pravila. Ostatak površina bi bilo korisnije zasejati drugim usevima.
Naravno, ovo pravilo važi samo za seljake koji obrađuju najmanje sto hektara zemlje, dok paori sa manjim obradivim površinama moraju sebe iznaći u drugim agrarnim delatnostima. Za mnoge je možda ponajbolje da agrarnu delatnost upotpune nižim fazama prerade.
Pročitaj još
Opstanak malih paora
Drugim rečima, nije dobro ekonomiju jednog sela bazirati samo na agraru. Sve je vidljivije da i u ruralnim sredinama mogu itekako uspešno da funkcionišu i prerađivački pogoni, banje ili seoski turizam.
Reč je o delatnostima koje se prirodno naslanjaju na agrarne i predstavljaju nastavak poljoprivredne prakse. Kao što se menjaju i modernizuju druge ljudske aktivnosti, promene zahvataju i agrar. Potrebne su da bi opstali, pre svega, paori sa manjim površinama.
Upravo godina u kojoj rod pšenice od 7,5 tona po hektaru jedva obezbeđuje skromnu, za život gotovo nedovoljnu dobit govori da stvari valja menjati. Što se promene više odlažu, prelazak na kvalitetniju agrarnu, bolje kazano agroprerađivačku delatnost biće sve teži i sve manje uspešan.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Lidl bez mlečnih proizvoda koji sadrže palmino ulje
01.08.2025.•
0
Kompanija Lidl Srbija obaveštava potrošače da nijedan proizvod koji sadrži mlečnu komponentu neće sadržati palmino ulje, palminu mast, odnosno druga biljna ulja i masti.
PKS: Novim carinama SAD najviše će biti pogođeni proizvođači guma, oružja i hrane za životinje
01.08.2025.•
1
Povećanje carine SAD za srpsku robu od 35 odsto najviše će pogoditi najveće izvoznike, a to su industrije auto-delova, pre svega guma, oružja i municije, kao i proizvođače hrane za kućne ljubimce.
Objavljene nove cene goriva
01.08.2025.•
8
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Trgovinski sporazum SAD i EU: Jači tlači - Tramp učinio Brisel potpuno nebitnim
01.08.2025.•
7
Posle četiri meseca neizvesnosti postignut je trgovinski sporazum između SAD i Evropske unije, čime je izbegnut preteći carinski rat dva značajna partnera i saveznika.
Tramp potpisao naredbu o novim carinama, stupaju na snagu za sedam dana
01.08.2025.•
0
Predsednik SAD Donald Tramp potpisao je izvršnu naredbu kojom za sedam dana na snagu stupaju nove carine za desetine američkih trgovinskih partnera.
NIS prodaje bugarsku filijalu
31.07.2025.•
4
Naftna industrija Srbije, koja je pod ruskom kontrolom, saopštila je da je upravni odbor odobrio prodaju filijale NIS Petrol Bugarska, koja je u njenom potpunom vlasništvu.
Profesor Savić: Problem je što niko ne kontroliše naknade izvršitelja, mnogi se brzo obogatili
31.07.2025.•
22
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić ocenio je da je jedna od najavljenih državnih mera, kojom izvršitelji neće moći da oduzimaju jedini životni prostor ljudima, dobar korak ali nedovoljan.
Najveći polugodišnji gubitak NIS-a u poslednjih pet godina
31.07.2025.•
8
Naftna industrija Srbije (NIS) objavila je finansijske izveštaje za drugo tromesečje i prvih šest meseci 2025, koji su doneli najlošiji finansijski rezultat kompanije u poslednjih pet godina, od pandemijske 2020.
Sutra ističe rok za carine od 35 odsto koje Srbiji uvodi SAD: Šta očekuje našu zemlju?
31.07.2025.•
18
Carine na srpsku robu u SAD od 35 odsto trebalo bi da stupe na snagu u petak, 1. avgusta, kada je i poslednji rok za postizanje trgovinskog sporazuma između Beograda i Vašingtona.
Drugi put u manje od dva meseca: Novi milioni iz budžetske rezerve za Fudbalski i Košarkaški savez Srbije
31.07.2025.•
10
Fudbalskom savezu Srbije prebačeno je 23,6 miliona dinara, dok je Košarkaški savez Srbije dobio 50 miliona.
JANAF dobio dozvolu da nastavi isporuku nafte NIS-u
30.07.2025.•
3
Jadranski naftovod (JANAF) dobio je licencu od američke Kancelarije za kontrolu stranih sredstava da nastavi do 27. avgusta da transportuje naftu do NIS-a, objavio je JANAF.
Kina i SAD: Dogovor da se zadrže carine na trenutnim nivoima
29.07.2025.•
1
Kina i SAD saglasili su se da održe carine na trenutnim nivoima - SAD oporezuju kinesku robu sa 30 odsto, a Kina naplaćuje 10 odsto na američke proizvode.
MMF povećao prognozu rasta svetske ekonomije: Manja šteta od Trampovih tarifa
29.07.2025.•
1
MMF je povećao prognozu ekonomskog rasta SAD i sveta za ovu i sledeću godinu, jer se protekcionistička trgovinska politika američkog predsednika Donalda Trampa do sada pokazala manje štetnom nego što se očekivalo.
Model Golfa povlači se sa tržišta zbog rizika od povreda
29.07.2025.•
0
Putničko vozila marke Folksvagen, model iGolf Variant, povlači se sa tržišta Srbije zbog rizika od povreda.
Bajatović: Dobro je što su odložene sankcije SAD, omogućava NIS-u da preživi
29.07.2025.•
11
Direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je, posle odlaganja američkih sankcija Naftnoj industriji Srbije (NIS) za još mesec dana, da je to dobra vest, jer omogućava da NIS "preživi".
EU optužila portal Temu za kršenje Zakona o digitalnim uslugama
28.07.2025.•
2
Evropska komisija optužila je kineski sajt za elektronsku trgovinu Temu za kršenje njenog Zakona o digitalnim uslugama, zbog toga što nije adekvatno pratio proizvode koje nudi, posebno igračke za bebe.
Voćari traže moratorijum na kredite
28.07.2025.•
1
Predstavnici udruženja voćara Srbije zatražili su danas u Skupštini Srbije da država otkupljivačima, hladnjačarima i izvoznicima obezbedi moratorijum na kredite kod komercijalnih banaka.
Na teritoriji Bosilegrada potvrđena bolest plavog jezika kod ovaca
28.07.2025.•
1
Ministarstvo poljoprivrede Srbije saopštilo je da je na teritoriji opštine Bosilegrad, u mestima Donja Ljubata i Gornja Lisina, potvrđena bolest plavog jezika kod ovaca na dva poljoprivredna gazdinstva.
Banke prodale potraživanja u vrednosti 81,8 milijardi dinara: Koja su prava dužnika?
28.07.2025.•
2
Prema podacima Narodne banke Srbije, u periodu od 2013. do 2025. godine, ukupan iznos ustupljenih potraživanja banaka od pravnih i fizičkih lica koja su preneta drugim bankama iznosi 81,8 milijardi dinara.
Drastično smanjenje broja muznih krava u Srbiji: "Država da obezbedi stabilne uslove poslovanja"
28.07.2025.•
5
Podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) pokazuju da je u Srbiji 2013. godine bilo 500.000 muznih krava, a na kraju 2023. godine njihov broj je sveden na 330.000.
Srbija vratila 12 tona zlata iz inostranstva, NBS rezerve uvećavala na sugestiju Vučića
27.07.2025.•
55
Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković izjavila je da je Srbija već vratila 12 tona zlata koje je tokom 2019. i 2020. godine kupila na međunarodnom tržištu, kao i da u rezervama ima ukupno 50,6 tona zlata.
Komentari 15
BNana
Novosadjanka
Poljoprivrednici najmanje uticu na cene proizvoda i sasvim izvesno najmanje zaradjuju. Pozdravili Vas trgovinski lanci i preprodavci! Naucite da razlikujete!
Petar Veliki
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar