Paori u muci: Rekordna žetva, skromna zarada
Većina poljoprivrednih useva drastično će osetiti ekstremno toplo leto.
Već je vidljivo da će kukuruz i soja značajno podbaciti i prinosom i kvalitetom roda. Kod povrća, svako ko nije navodnjavao, "obrao je bostan". Međutim, kada je reč o pšenici, ova atipična sezona je bila povoljna.
Prinos 9,5 tona
Izuzetno toplo vreme je ubrzalo pojedine faze razvoja useva, pa je žito počelo da se žanje već sredinom juna. Neuobičajeno rani početak je uzrokovao okončanje žetve već do kraja šestog meseca. Teško da ima paora koji se seća ovako ranog završetka najvažnijeg agrarnog posla u panonskim krajevima.
Ranom uzgoju i skidanju roda najviše je doprinelo izuzetno toplo vreme tokom gotovo celog vegetacionog perioda. Na sreću, kiša je bila prisutna baš kada je biljkama bila najpotrebnija. Kako su se paori, prateći već višedecenijsku promenu klime, ovoga puta u većoj meri odlučili za oslanac na rane sorte, postignuti su i visoki prinosi.
Procena je da je na oko 350.000 hektara, koliko je posejano severno od Save i Dunava, prosek nešto iznad šest tona po hektaru, dok je kod boljih seljaka blizu 7,5 tona po hektaru. Kod onih koji primenjuju punu agrotehniku, prinos je dostizao i 9,5 tona. Raduje što je i kvalitet, poslednjih decenija slaba tačka uzgoja pšenice u Srbiji, ovoga puta veoma dobar.
Posledice zabrane
Rod je obradovao seljake, poslednjih godina navikle na muke upravo sa pšenicom. Razlog je cena, koja je pre pola godine bila izrazito niska, povremeno je padala i ispod 16 dinara za kilogram. Sa druge strane, Srbija još od nesrećne odluke Vlade Srbije da pred pandemiju korone zabrani izvoz pšenice, premda je u Srbiji bilo preko 1,5 miliona tona viška žita, ne uspeva da se reši ogromnih količina u skladištima.
Naprotiv, svake godine višak se uvećava i smatra se da je sa ovogodišnjim rodom dostigao gotovo tri miliona tona. Posledica je niska cena koja traje već dugo vremena. Trenutno se kreće oko 20,5 dinara, dok je cena kukuruza, mada istorijski posmatrano prosečna, oko 21,5 dinara. Uobičajeno je da je cena "žutog zlata" 18-20 odsto ispod cene pšenice.
Događaji na svetskom tržištu ne idu u prilog vojvođanskim paorima. Prošle godine rod pšenice je bio izrazit u svim globalno najvećim proizvođačima žita. Ove sezone, u Evropi rod je opet visok, naročito u Rusiji koja je poslednjih decenija izbila na vodeću poziciju po proizvodnji i izvozu žita i uljarica. Smatra se da je na ruskim poljima rodilo 87,5 miliona tona, tri i po miliona više nego što se donedavno cenilo.
Palijativne mere
Mada na svetskom tržištu ima potražnje, nije lako izboriti se sa konkurencijom, tim pre što se izvoznici iz Srbije, usled sukoba u Ukrajini, suočavaju sa ozbiljnim logističkim problemima. Mogućnost izvoza Dunavom i korišćenja luka u Konstanci je minimalizovana, pa se izvoz preusmerava na druge logističke pravce.
Problemi utiču na dobit proizvođača pšenice i često su toliko veliki da je u pojedinim periodima pšenicu gotovo nemoguće prodati. Poljoprivrednici strahuju da cena opet ne sklizne nadole.
Poslednjih dana seljaci su od srpske vlade dosta toga tražili, i da poveća najavljeni otkup pšenice (30.000 tona) za robne rezerve i da poveća cenu (24 dinara) u ovom aranžmanu. Svakako da tim premijera Vučevića ima mogućnosti da poboljša uslove otkupa i tako pomogne seljacima.
Ipak, sve su to samo palijativne mere. Čini se da je upravo rodna godina prava prilika da seljaci izmene odnos prema uzgoju hlebnog žita. Ovogodišnja rekordna žetva pokazuje da u uzgoju žita nema velike zarade. Čak i bolji vojvođanski proizvođači teško da i u rodnoj godini mogu ostvariti dobit od 700 evra po hektaru. U slabijim godinama, profit je baš minimalan, nedovoljan i da se preživi.
Staza uspeha
Razlog je u globalnim uslovima proizvodnje pšenice. Vodeći proizvođači su farmeri iz SAD, Argentine, Kanade, Australije, čije se farme prostiru na desetine i stotine hiljade hektara, što vodi pojeftinjenju uzgoja. U poslednje vreme veliki izvoznik je Rusija, gde država podržava plasman ogromnih viškova.
Možda trenutna svetska cena pšenice od 170 evra po toni nije baš po ukusu ni američkim farmerima, ali profit imaju već pri ceni od 120 evra. Kako su upotrebom dronova dodatno racionalizovali uzgoj, granica profitabilnosti padaće još niže.
Srpski, baš kao i evropski, paor teško da može izdržati u ovako surovoj konkurenciji. Valja tražiti stazu koja vodi uspehu. Čini se da je to ograničiti uzgoj pšenice na samo onoliko hektara koliko je potrebno radi takozvane plodosmene, važnog agroekološkog pravila. Ostatak površina bi bilo korisnije zasejati drugim usevima.
Naravno, ovo pravilo važi samo za seljake koji obrađuju najmanje sto hektara zemlje, dok paori sa manjim obradivim površinama moraju sebe iznaći u drugim agrarnim delatnostima. Za mnoge je možda ponajbolje da agrarnu delatnost upotpune nižim fazama prerade.
Pročitaj još
Opstanak malih paora
Drugim rečima, nije dobro ekonomiju jednog sela bazirati samo na agraru. Sve je vidljivije da i u ruralnim sredinama mogu itekako uspešno da funkcionišu i prerađivački pogoni, banje ili seoski turizam.
Reč je o delatnostima koje se prirodno naslanjaju na agrarne i predstavljaju nastavak poljoprivredne prakse. Kao što se menjaju i modernizuju druge ljudske aktivnosti, promene zahvataju i agrar. Potrebne su da bi opstali, pre svega, paori sa manjim površinama.
Upravo godina u kojoj rod pšenice od 7,5 tona po hektaru jedva obezbeđuje skromnu, za život gotovo nedovoljnu dobit govori da stvari valja menjati. Što se promene više odlažu, prelazak na kvalitetniju agrarnu, bolje kazano agroprerađivačku delatnost biće sve teži i sve manje uspešan.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Kako do novca koji imate u Alta banci: Šta kažu propisi o stečaju banaka i redosledu isplate sredstava
31.10.2026.•
8
Narodna banka Srbije danas je saopštila da je oduzela dozvolu za rad Alta banci a.d. Beograd.
Svetski dan štednje: Dinarska štednja u dinamičnom usponu
30.10.2026.•
3
Narodna banaka Srbije je saopštila da je štednja stanovništva u Srbiji dostigla rekordne iznose uprkos i dalje prisutnim globalnim neizvesnostima i izazovima.
NIS dobio licencu za rad do 11. decembra
30.10.2026.•
3
Kancelarija za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija SAD (OFAK) izdala je novu operativnu licencu Naftnoj industriji Srbije, koja je produžena do 11. decembra.
Vlasnici menjačnica: Pojačana kupovina evra počela mesec dana pred izbore
30.10.2026.•
4
Vlasnici privatnih menjačnica rekli su danas da je od pre mesec dana pojačana tražnja za kupovnom evra i da se ne kupuju veliki iznosi, uglavnom od 100 do 1.000-2.000 evra, retko i 5.000 evra.
Objavljene nove cene goriva
30.10.2026.•
3
Objavljene su nove cene goriva, koje će važiti od danas u 15 časova.
Danas ističe licenca za rad NIS-a
30.10.2026.•
7
Rok za produženje licence Kancelarije SAD za kontrolu stranih sredstava (OFAC) za rad Naftne industrije Srbije (NIS) ističe danas, kao i za pregovore o prodaji većinskog ruskog udela u toj kompaniji.
Produženo smanjenje akciza na derivate nafte do 8. novembra
30.10.2026.•
0
Vlada Srbije u tehničkom mandatu produžila je odluku o smanjenju akciza na derivate nafte, koje iznosi 25 odsto, rečeno je Tanjugu u Ministarstvu finansija.
Preispitivanje kapitalnih projekata: "Tri najskuplja su najproblematičnija"
30.10.2026.•
18
Kod velikih kapitalnih projekata, čija se vrednost meri milijardama evra, mora se ispratiti čitav investicioni ciklus
Nekadašnji predsednik Fiskalnog saveta: Nema opasnosti po isplatu penzija, plata i po stabilnost kursa dinara
29.10.2026.•
9
Nekadašnji predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović izjavio je za FoNet da, nakon pobede Studentske liste na parlamentarnim izborima, nema opasnosti po redovnu isplatu penzija, plata i po stabilnost kursa dinara.
Onlajn plaćanje taksi i naknada uskoro preko ePlati
29.10.2026.•
3
Elektronsko plaćanje taksi i naknada kao i informacije o troškovima administrativnih postupaka biće uskoro dostupne građanima i privredi na portalu ePlati.
Tabaković: Tržišna vrednost zlatnih rezervi Srbije premašila 6,4 milijarde evra
28.10.2026.•
12
Guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković rekla je danas da zlatne rezerve Srbije iznose 55,3 tone, sa ukupnom tržišnom vrednošću koja je premašila 6,4 milijarde evra.
Isplata oktobarskih penzija počinje 3. novembra
28.10.2026.•
0
Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) saopštio je danas da će isplata oktobarskih penzija početi 3. novembra kada će penzionerima samostalnih delatnosti penzije biti uplaćene na tekuće račune.
Prodaje se nekadašnja "Prva srpska fabrika šećera": U ponudi 72 objekta i 101 hektar
28.10.2026.•
6
Agencija za licenciranje stečajnih upravnika oglasila je prodaju "Prve srpske fabrike šećera Dimitrije Tucović 1898 Beograd" u stečaju, po početnoj ceni od milijardu dinara, objavio je danas Biznis.rs.
Šoškić: Bez panike, isplata plata i penzija biće redovna
28.10.2026.•
13
Kandidat Studentske liste Dejan Šoškić izjavio je da će biti redovna isplata plata i penzija i u periodu dok se ne formira nova vlada Srbije.
Francuski poslanici nisu izglasali dodatni porez za velike kompanije
28.10.2026.•
1
Poslanici francuske Narodne skupštine su tesnom većinom, sa samo dva glasa razlike, odbili produženje dodatnog poreza na dobit velikih kompanija, koji je bio predviđen u nacrtu budžeta za 2027. godinu.
Narodna banka Srbije donela meru radi obezbeđenja dovoljne količine stranog efektivnog novca
27.10.2026.•
1
Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) danas je, na vanrednoj sednici, doneo meru radi obezbeđenja dovoljne količine stranog efektivnog novca.
Majkrosoft otpušta 60.000 ljudi
27.10.2026.•
4
Kompanija Majkrosoft saopštila je da nudi programe dobrovoljnog odlaska uz otpremnine za oko 60.000 zaposlenih, što čini više od četvrtine njene ukupne radne snage na globalnom nivou.
Svetska banka: Srbiju u 2026. očekuje ubrzanje privrednog rasta na više od tri odsto
27.10.2026.•
5
Srbija bi u ovoj godini trebalo da ima ubrzanje privrednog rasta na više od tri odsto, koje će biti podstaknuto ponovnim pokretanjem ključnih industrijskih aktivnosti, snažnim rezultatom izvoza i oporavkom sektora uslug
Ekonomista Drašković o prioritetima koji moraju čim pre da se reše: Upozorio i na zamke za novu vlast
27.10.2026.•
19
Predstavnici Studentske liste moraju brzo da naprave analizu stanja u svim ključnim sektorima ekonomije, sprovedu tranziciju i naprave programe sanacije zbog problema u svim sektorima.
Država izlazi iz 10 preduzeća: Akcije će prodati preko Beogradske berze
27.10.2026.•
3
Na Beogradskoj berzi biće ponuđene akcije 10 preduzeća u državnom vlasništvu. Ministarstvo privrede najavilo je prodaju udela Akcionarskog fonda i Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.
Temu uvodi hitne mere po nalogu Evropske komisije
27.10.2026.•
2
Evropska komisija objavila je da je prihvatila plan kineske platforme za internet trgovinu Temu za usklađivanje sa Zakonom o digitalnim uslugama (DSA) i suzbijanje dostupnosti nelegalnih proizvoda na internetu.
Komentari 15
BNana
Novosadjanka
Poljoprivrednici najmanje uticu na cene proizvoda i sasvim izvesno najmanje zaradjuju. Pozdravili Vas trgovinski lanci i preprodavci! Naucite da razlikujete!
Petar Veliki
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar