Carine za otrežnjenje - ko je rekao autoput Niš - Merdare?

Piše: Živan Lazić

Izvesno je da su Evropska unija i SAD samo "pro forme" rekli ponešto protiv tako grubog kršenja globalno prihvaćenih trgovačkih pravila.

Zajednička sednica vlada Albanije i Kosova, održana samo nekoliko dana nakon uvođenja nerazumnih carina, donela je i paket mera kojim se dve teritorije dodatno povezuju mnogo čvršće nego što je slučaj i kod mnogih unija.

Izjednačavanja carinskih stopa, objedinjavanja niza (po)graničnih službi i postupaka nedvosmisleno ukazuje na težnju za udruživanjem, dok je u zajedničkoj izjavi nakon sesije saopšteno da se istovetna forma povezivanja nudi i drugim okolnim državama.

Carine za otrežnjenje

Naravno da je naglo i od Evropske unije nesankcionisano napuštanje važećih pravnih regula Srbiji donelo niz poteškoća.

U pitanju je teritorija na kojoj srpska privreda ima tradicionalno dobar plasman, kosovski kupci poznaju cene i veći broj ovdašnjih robnih marki. Uostalom, u razmeni ostvarujemo preko 400 miliona evra suficita.

Posebna je nevolja drastično otežano snabdevanje srpskog življa na jugu. Ipak, bolne sankcije bi mogle biti i otrežnjujuće po Srbiju, pre svega po njenu političku scenu.

Jednostrani evroprojekti

Svojevrsno zaokruživanje albanskog etničkog prostora nije započelo ni uvođenjem ekstracarine, ni sednicom dve vlade u Peći.

Odavno se iz Evrope Balkanu naturaju projekti u kojima je prvenstveno iskazan interes dve teritorije, Albanije i Kosova, delom i susednih pograničnih regija. Ostali ne vide korist od projekta.

Još je čudnije da evropski planovi podrazumevaju delimično briselsko sufinansiranje, ali i znatan, noseći, udeo matičnih država, čak i, ponovimo, u slučajevima kada dobit nije vidljiva.

Ko je rekao Niš - Merdare

U tom pogledu autoput Niš - Merdare bukvalno bode oči. Ovu deonicu do pre koju godinu niko nikada nije ni spominjao.

U pitanju je slabo naseljen prostor, pruga Niš - Prokuplje je više nego dovoljna kao okosnica transporta i prevoza. Nekoliko solidnih lokalnih drumskih trasa mogu se brzo i relativno jeftino poboljšati.

Srbija, inače, ima razvijenu mrežu puteva, dugu oko 15.000 kilometara, i proritetniji je problem nekoliko glavnih arterija, prvenstveno Koridor 10, podići na evropski nivo i zadržati poziciju glavnog saobraćajnog pravca ka Bliskom Istoku i jugu Evrope.

Bez kalkulacije

Odjednam, naročito sa skupova u Beču i Trstu posvećenih Zapadnom Balkanu, počinje promocija autoputa Niš - Merdare, dugog 72 kilometara, a čija je projektovana cena izgradnje čak 851 milion evro, cirka dvanaest miliona po kilometru.

Mada aktuela vlast ističe kako bi investicija podstakla dolazak inoulagača u dosta pasivan kraj, nikada niti jedna kalkulacija koja bi pravdala očekivanja vlasti nije predočena javnosti. Zapravo, teško je uopšte i pomišljati da bi dve, tri fabrike za izradu autokablova ili čarapa, mogle i pomisliti da se upuste u vraćanje makar i desetine ulaganja u gradnju autoputa.

Očito je samo da bi se kosovska putna mreža preko spojnice kod Merdara jednostavno, jeftino i u velikom obimu priključila evropskoj.

Luka Drač

Upravo je, izgleda, razvoj i naslanjenje na mrežu Starog kontinenta kosovskih i albanskih saobraćajnica svakako ne jedini, ali pravi cilj novih balkanskih projekata. Na to ukazuje i uporno insistiranje Evropske banke za obnovu i razvoj da Srbiji pozajmi pare za rekonstrukciju i dogradnju pruge Beograd - Kraljevo - Kosovska Mitrovica - Priština, a potom se i glavni grad Kosova poveže sa albanskom lukom Drač.

Sednica u Peći je i u tom pogledu bila jasna. Dogovoreno je da Kosovo u albanskoj luci dobije terminal.

Naravno, da Kosovo još dugo neće imati veće koristi od prostora za manipulaciju na jadranskoj obali. Ali, reč je o pokazatelju strateške orijentacije, dakle preusmeravanju na mediteranske relacije i što brže i obuhvatnije odvajanje od ekonomske oslonjenosti na Srbiju. Podrazumeva se i povezati Prištinu sa Dračom.

Surovo zaleđe

Mada je davnašnji port, Drač je minimalna luka pa je vertikalni kej dug samo 184 metra. Poređenja radi u Kopru je preko osam, u Roterdamu bezmalo četrdeset kilometara.

Zaleđe takođe nije sjajno za sabraćajnice. Albanske planine i gudure su nepristupačne.

Za sada dva puta iz Drača vode do Kosova, jedan ide preko Crne Gore, surovih Prokletija i prevoja Čakor. Drugi je preko Makedonije i Kačanika.

No, u SAD i Evropskoj uniji procenjuju da je neophodno i Albaniju i Kosovo čvrsto vezati za more i time olakšati pristup ne samo trgovcima, već i saradnji sa NATO paktom.

Značaj puta

Evroplanovi su osmišljeni iz takve logike.

Podsetimo se, nedavno je resorna ministarka Zorana Mihajlović precizirala da je saobraćajna mreža (i) političko bogatstvo svake države.

Istorija nas uči i koliki je značaj puta; u brdovitim planinama srednje Azije upravo je trasa druma bila ta koja je odlučujuće uticala na formiranje nacije, slično kao što su na evropskim prostorima činili jezik i vera.

Finansiranje bez interesa

Možemo, dakle, razumeti zašto i Albanija i Kosovo žele brzo povezati se sa Evropom i svetom. Otuda težnja za saobraćajnicama na sve strane.

Problem je što u novim relacijama nije iskazan i interes Srbije u celini, a insistira se da snosi prenaduvan trošak izgradnje.

Gotovo apsurdno, Evropa traži, a aktuelna ovdašnja vlast je do sada pristajala, da na našoj teritoriji i o sopstvenom trošku gradimo velelepno i skupo zdanje od koga ne samo što nemamo dobiti, već bi pravu blagodet imali oni koji prema Srbiji uvode grube i opasne mere kakve su ekstracarine.

Da nas ne gledaju kao budale

Kako nas u Briselu i nadalje ne bi posmatrali kao budale, usmerimo se više prema sopstvenim potrebama i interesima.

Za početak odustanimo od autoputa Niš - Merdare.

Nismo baš toliko ludi da u korist onog ko nam uvodi ekstracarine uložimo 850 miliona evra u 72 kilometra druma.