Ono što se postavlja kao pitanje jeste šta je od potpisanog od suštinskog značaja, šta je novo i koji od projekata bi mogli da imaju najjače ekonomske domete u kratkom roku.
- Mnogi od sporazuma su važni, a većina je uveliko započeta u Srbiji i predstavljaju samo nastavak saradnje. U najkraćem roku za nas je svakako značajan sporazum Železnica Rusije i Srbije u vrednosti od 230 miliona evra, ali to je ugovor koji je samo produžetak saradnje - objašnjava za
"Blic" ekonomista Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu koji dodaje da je ruska kompanija već u Srbiji i radi tunel u Čortanovcima, a da je ovaj sporazum značajan sa aspekta rekonstrukcije pruge prema Baru.
On ističe da, iako je potrebna samo rekonstrukcija, ovaj deo ugovora nije toliko izvestan u najbližoj budućnosti i na njega ćemo morati da sačekamo neko vreme, jer je u pitanju postupak koji traje.
Oko značaja ovog sporazuma sa njim se slaže i njegov kolega, ekonomista Ivan Nikolić.
- Od svih sporazuma, onaj o Železnicama je najznačajniji, dok su svi ostali zapravo obostrana spremnost na saradnju - objašnjava Nikolić, koji pored ovog sporazuma ističe i onaj o modernizaciji skladišta "Banatski dvor" sa 450 na 750 miliona kubnih metara.
I Ljubodrag Savić smatra da je proširenje skladišta gasa značajno, ali da je donekle taj projekat već uveliko trebalo da je pri kraju.
- Gasni sporazumi su na "dugom štapu", naročito ako imamo u vidu situaciju koja se desila sa Južnim tokom, kada je u celom procesu prepreka bila Bugarska. Ovo pitanje je naročito važno za Srbiju, jer sami nemamo dovoljno svojih rezervi, a ugovor o gasovodu preko Ukrajine je do kraja ove godine i pitanje je šta će sa njim biti, da li će Rusija nastaviti saradnju sa Ukrajinom - objašnjava Savić i dodaje da je na tom polju najveća neizvesnost i najveće pitanje.
Kada je reč o Đerdapu 2, naglašava da je i to nastavak još jednog sporazuma, jer ruska kompanija već radi Đerdap 1. Krak Turskog toka kroz Srbiju najavljen je do kraja godine, ali Ivan Nikolić smatra da je to previše optimistično.
- Smatram da nije potpuno izvesno da će Turski tok raditi. Postoji želja i planovi, ali još uvek nisam uveren u to - zaključuje Nikolić.
Fijat – neispunjeno obećanje
Predsednici Srbije i Rusije tokom susreta u Beogradu ovog puta nisu ni pomenuli dugo najavljivani bescarinski izvoz "fijata 500L" u Rusiju.
Analitičari procenjuju da jednokratni izvoz 5.000 ili 10.000 automobila ne bi značajnije pomogao Fijatu koji je prisiljen da zbog pada izvoza modela "500L" sve češće zaustavlja proizvodne linije, piše
"Danas". Dodaje se da bi, s druge strane, dugoročniji poslovni aranžman sa Rusima, koji bi podrazumevao uzajamne kvote, ugrozio plasman proizvoda Fijatove fabrike i na domaćem tržištu, na kojem već nekoliko godina prednjači kad je prodaja novih automobila u pitanju.
Zato, piše ovaj list, upućeni ne žale zbog nepotpisivanja ovog sporazuma. Ostaće, međutim, upamćeno da su srpski zvaničnici, od aprila 2013. godine, uporno insistirali da Putin odobri sklapanje tog sporazuma i to uprkos upozorenjima stručne javnosti da je reč o trgovinskom aranžmanu štetnom po domaću automobilsku industriju.
Podseća se da je Aleksandar Vučić po povratku iz Moskve u novembru 2015. godine govorio da će "ako treba i 50 puta da moli Putina da odobri izvoz Fijatovog automobila u Rusiju". Tadašnji ministar finansija Dušan Vujović poručivao je da je spreman da moli i svoju studentkinju iz Kazahstana, koja je u to vreme vodila pregovore te zemlje sa Svetskom bankom, da utiče na rukovodstvo Kazahstana da odblokira povlašćeni plasman popularnog "fiće" na tržištima Evroazijske unije.
.jpg "Beogradski region najrazvijeniji - a dobio najviše novca za razvoj")
Komentari 7
Bora
Pera
khm
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar