Menu 021

Smederevske peći na udaru zbog Trampovih carina

Pod pritiskom povećanja američkih zaštitnih tarifa, Evropska unija ograničila je uvoz čelika iz Srbije upravo kada se pokazalo da smederevska čeličana može da posluje profitno i postane ne samo vodeći izvoznik, već i oslonac srpske metaloprerađivačke industrije.
Info 06.02.2019. | 09:00 > 08:44
Smederevske peći na udaru zbog Trampovih carina
Foto: Pixabay

Piše: Živan Lazić

Tako će, primera radi, u narednih pet meseci ovdašnji čeličari morati smanjiti izvoz hladno-valjanih odlivaka za deset, a belog lima čak dvadeset odsto.

Sasvim suprotno ranijem planu kineskih menadžera u smederevskoj čeličani, koji je predviđao dalji rast, ali i uporedno usmeravanje proizvodnog randmana ka složenijim i profitnijim proizvodima.

Čeličana okrenuta Evropi

Ciljanom uvećanju ukupne proizvodnje sa 1,5 na 1,85 miliona tona pojavila se velika prepreka, uvođenje ograničenja za bescarinski plasman na evrounijsko tržište.

Ostaje mogućnost rasta prodaje na ostalim tržištima, ali smederevska čeličana je lokacijom, saobraćajnicama i proizvodnim programom umnogome primerena potrebama evropskih metaloprerađivača.

Uostalom, razvijena Evropska unija je prirodno tržište svim čeličanama iz bližeg okruženja.

Dupliranje proizvodnje i izvoza

Nevolja po srpsku ekonomiju je tim veća što znatno otežavanje plasmana dolazi u trenutku kada smederevski "Hbis" beleži zapažene uspehe. Za dve godine, koliko je proteklo od ulaska kineske kompanije iz branše u vlasništvo, ostvaren je izrazit rast i proizvodnje i izvoza.

Tako je pretprošle godine "Hbis" proizveo 1,45 miliona tona čelika, od čega je na Evrounijsko tržište izvezao polovinu i prihodovao 697,4 miliona dolara. Lane je proizvodnja dostigla 1,55 miliona tona, dok je izvoznim prihodom od preko 740 miliona evra čeličana postala i srpski izvozni lider.

Podsetimo, 2015. godine, poslednje u kojoj je država bila vlasnik, proizvodilo se, izvozilo i prihodovalo jedva 40 odsto sadašnjih količina.

Novi vlasnik doneo preokret

Istovremeno, intenziviran je rad i izvoz i ostalih metaloprerađivača iz Srbije. Lane je izvoz čeličnih proizvoda iz Srbije dostigao 1.190 milijardi evra, gotovo dva i po puta više spram 515 miliona prihodovanih tri sezona ranije.  

Više nego udvostručena je i proizvodnja odlivaka koji su kroz dalju preradu završili na domaćem tržištu. Istovremeno, zadržan je nasleđen, izrazito velik, broj od cirka 5.000 zaposlenih, a i zarade su sasvim solidne.

Tajfun poljuljao svetsko tržište

Sve je ukazivalo na dalji razvoj. Ipak, i mali proizvođači osetili su burne promene sa svetskog tržišta.

Odluka Donalda Trampa da na uvoz čelika uvede carinu od 25 odsto, a  na aluminijum 10 odsto, promenila je tokove u globalnoj proizvodnji metala. Od svake tri tone čelika čiji je izvoz u SAD zaustavljen uvećanim nametima, dve su preusmerene ka Evropskoj uniji.

Uvoz čelika na Starom kontinentu je povećan za rekordnih dvanaest, u poslednjem kvartalu neverovatnih petnaest odsto. Štiteći domaću proizvodnju, EU se odlučila da i sama uvede iste stope carinske zaštite, ali samo za one količine koje bi se pokazalae suvišnim evropskim prerađivačima.

Kvote redukuju srpski izvoz

Granica je utvrđena na osnovu prosečnog plasmana u tri sezone, 2015-2017. godine, uvećanog za pet odsto. Tako je Srbiji dopušteno od 2. februara do 30. juna bescarinski izvesti 56.560 tona hladnovaljanih limova i 30.400 tona belih limova.

Međutim, lane je plasman ove robe u istom periodu bio veći za deset, odnosno dvadeset odsto. Istovremeno, za narednih dvanaest meseci kvota je 145.000 tona hladnovaljanih i 79.000 tona belih limova.

U odnosu na lanjski plasman, umanjenje je petnaest, odnosno dvadeset i četiri odsto.

Što se tiče toplovaljanih limova uvedena je opšta (za sve izvoznike) granica od 3,3 miliona tona za prvih pet i 8,64 miliona tona za narednih dvanaest meseci. Kako smo lane na EU tržište plasirali oko 600.000 tona ove robe, isti nivo izvoza značio bi da srpski izvoznici čine čak 7,1 naspram dosadašnjih 3,2 najlukrativnijeg tržišta.

Kršenje Sporazuma o stabilnosti i pridruživanju

Niske kvote za srpske izvoznike su proistekle iz činjenice da je pre tri sezone smederevska čeličana bila u velikoj krizi i minimalno je proizvodila. A upravo rezultati iz te 2015-te godine su uvršćeni kao reper za utvrđivanje visine kvote svakog proizvođača.

Neuporedivo povoljnije po srpsku privredu bilo bi da su uzimani u obzir i prošlosezonski, po smederevsku čeličanu rekordni rezultati.

Veliko je pitanje je li Unija uspela da zaštitne carine uvede u skladu sa Sporazumom o zaštiti proizvodnje, ali se Srbija, kao zemlja izvan Svetske trgovačke organizacije, teško može pozivati na kršenje ovog pravnog akta. Međutim, uvođenje kvota na bescarinski plasman je protivno Sporazumu o stabilnosti i pridruživanju, nekoj vrste osnovnog dokumenta koji reguliše srpsko-evrounijske odnose.

Mala za Evropu, velika za Srbiju

Sasvim je izvesno da Vlada Srbije mora insistirati na doslednom poštovanju važećih odredbi. Naravno, sa obe strane.

Izjave čelnika iz Brisela ostavljaju mogućnost da se izvrši korekcija kvota ili pojedini manji proizvođači u celosti oslobode opterećujućeg nameta. Čeličana jeste manja za evropske razmere, ali za Srbiju je veliki privredni kapacitet, oslonac čitave metaloprerađivačke delatnosti i čiji rad vidljivo utiče na rast BDP, otplatu deviznih dugova, punjenje državnog budžeta.

To su argumenti koje i u Briselu uvažavaju kada oslobađaju od obaveza. Tim pre što su ovog puta evrounijski nameti u najmanju ruku sporni.

Ukoliko bi ograničavanje bescarinskog izvoza u EU potrajalo, kvote, pogotovo drastičnolimitirajuće kao u slučaju Srbije, pokazale bi se jednom vrstom lapota, smrtonosnog udarca u glavu srpske ekonomije.

Za srpsku javnost, pak, ostaje pouka. Kada se na svetskom tržištu pojave tajfuni, svi, bez obzira na pravne obaveze, prvenstveno vode računa o sebi.

Autor: Živan Lazić
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
  • Anonimus
    06.02.2019 15:29
    Odličan pristup temi o radu i izvozu srpskih proizvođača i prerađivača čelika. Nisam primetio da je još neki medij na ovakav način sagledao ovo važno pitanje. Čestitke autoru i redakciji portala!
  • Nokla Vukovic Milivo
    06.02.2019 11:28
    Vidi se da su naši vrsni ekonomisti Branko Dragaš i Dr. Komazec potpuno u pravu kada tvrde da svetskom ekonomijom vlada ptotekcionizam. Na papiru se svi zalažu za liberalnu ekonomiju, ali samo ako to njima odgovara. A nama mažu oči liberalnom ekonomijom i teraju nas da ukidamo carine na uvoznu robu!

KOMENTARI nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje autora komentara.

NEMAMO nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za izbor komentara koji će biti objavljeni i nemamo obavezu obrazlaganja odluka s tim u vezi.

NEĆE BITI OBJAVLJENI komentari koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje, koji sadrže pretnje, uvrede na rasnoj, verskoj i nacionalnoj osnovi, netoleranciju svake vrste, upućuju na nezakonit sadržaj ili predstavljaju osnov za utvrđivanje građanske odgovornosti. Neće biti objavljeni ni oni komentari koji su opsceni, pornografski ili klevetnički.

NEĆE BITI OBJAVLJENI komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste, koji se odnose na uređivačku politiku i koji su napisani velikim slovima.

MOLIMO VAS, obratite pažnju na pravopis i gramatiku, prednost imaju komentari koji su napisani bez pravopisnih i gramatičkih grešaka.

OGRANIČENO je pisanje komentara na 1.500 karaktera.

PORTAL 021 zadržava pravo da bez prethodnog obaveštavanja, u svakom trenutku, ukloni ili onemogući pristup bilo kom sadržaju i nalogu po sopstvenomm nahođenju, za koji se utvrdi da predstavlja kršenje odredaba ili da je na drugi način štetan za 021.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
Cenovnik Impresum Kontakt Uslovi korišćenja Pošalji vest