Glavni razlog za njihovo zatvaranje je higijena koja nije zadovoljavala minimalne uslove da bi proizvodnja mogla da se obavlja, kaže za RTS pomoćnik ministra poljoprivrede Nenad Vujović.
"To je jedno mesto gde smo mi već niz godina jasnog stava, da ako higijena nije korektna, tu ne može da se odvija proizvodnja hleba, odnosno da potrošači kupuju na tom mestu", istakao je Vujović.
Od svih namirnica koje svakodnevno koristimo, ponuda hleba se poslednjih godina najviše promenila. Svaka radnja i pekara imaju desetak vrsta, od crnog do belog brašna. "Uloga poljoprivredne inspekcije jeste da kada uoči da higijena pekara nije dobra, zatvori objekat, odnosno da navede tog proizvođača da poboljša uslove, kako bi potrošač imao kvalitetan i dobar hleb", dodaje Vujović
On je rekao i da je nekoliko pekara zatvoreno zbog dokumentacije, jer su se pojedine pekare bavile proizvodnjom, a da nisu bile upisane u centralni registar.
"Jedna od kontrola je provera sastava u samom proizvodu, odnosno sirovina koje proizvođači koriste. Ako smo kontrolisali 865 objekata, u svim tim objektima smo radili tu proveru", kaže Vujović.
Navodi da se nepravilnosti dešavaju svesno ili nesvesno, odnosno da se odnos tih supstanci ne slaže sa onim što piše na deklaraciji. Dodaje i da je ta razlika zanemarljiva, jer ministarstvo, kako kaže, vodi računa da se ne ugrožava zdravlje stanovništva.
"Glavna metoda provere sadržaja određene sirovine u tom procentu koji je propisan je provera na licu mesta. Laboratorijske analize mogu da se urade, ali je veoma kompleksna analiza, zbog toga mislim da je kvalitetnija analiza ova koju mi primenjujemo", objašnjava Vujović.
Zaštitnici potrošača tvrde da u Srbiji postoji samo jedan mlin, koji melje integralno brašno, tip 1.100, kao i da je nemoguće da tog brašna za crni hleb ima dovoljno za sve.
"Integralno brašno je brašno od celog zrna pšenice. Zašto tog brašna nema? Uglavnom ga nema, ne zato što samo jedan mlin radi, već zato što nema potražnje za tim crnim brašnom tipa 1.100. Potrošači su se malo udaljili od zahteva za kupovinu tog hleba, pekari ga ne nude na tržištu i samim tim onda ni mlinovi ne nude to brašno", navodi Vujović.
Ističe i da je zabranjeno bojenje hleba. "Hleb koji u sebi sadrži celo zrno je za nijansu tamniji u odnosu na belo brašno, koje sadrži samo onaj središnji deo zrna. Što se tiče dodavanja dozvoljenih sirovina, sladovanog brašna ili kakaoa, to je dozvoljeno, to je propisano pravilnikom, to su supstance koje su prirodne", objašnjava Vujović.
Napominje da je, na sreću, malo takvih slučajeva u kojima se koriste nedozvoljene supstance. "U ovoj kontroli, mi smo uzeli dvadesetak uzoraka da proverimo kompletnu analizu tog hleba. Samo u jednom slučaju deklaracija nije bila ispravna. Ipak, u dva slučaja smo registrovali upotrebu aditiva, koji je na listi dozvoljenih, ali nije dozvoljen u upotrebi u pekarskoj industriji", ističe pomoćnik ministra poljoprivrede.
Zaključuje da je analiza pokazala da je hleb koji se proizvodi na našem tržištu kvalitetan i bezbedan za jelo.
.jpg "Beogradski region najrazvijeniji - a dobio najviše novca za razvoj")
Komentari 18
Dje ge vara
jedno po jedno
dzo
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar