Zdrava creva ključ za kvalitetan san: Mikrobiom utiče na raspoloženje i odmor
Mnogi smatraju da se proces koji omogućava dobar i kvalitetan san dešava u mozgu, ali regenerativni san zapravo počinje nešto niže u telu: u crevima.
Foto: Pixabay (ilustracija)
Zajednica od više miliona mikroba koji žive u digestivnom traktu, poznata kao crevni mikrobiom, igra snažnu ulogu u regulisanju kvaliteta sna, raspoloženja i opšteg blagostanja, piše RTS.
Kada je crevni mikrobiom uravnotežen i zdrav, san obično prati takvo stanje, a kada je poremećen, često se javljaju nesanica, nemirne noći i neuredni ciklusi spavanja.
Creva i mozak stalno komuniciraju putem linije creva - mozak. Ova komunikaciona mreža uključuje nerve, hormone i imunološke signale.
Najpoznatiji deo ovog sistema je vagusni nerv koji deluje kao dvosmerna komunikaciona linija jer prenosi informacije između creva i mozga. Istraživači još proučavaju koliko je vagusni nerv važan za san, ali dokazi ukazuju na to da jača vagusna aktivnost podržava mirnija stanja nervnog sistema, stabilniji srčani ritam i mirniji i lakši prelaz u fazu odmora.
Zbog te bliske veze, promene u crevima utiču na to kako mozak reguliše stres, raspoloženje i san.
Crevni mikrobi imaju veću ulogu od one koja se odnosi na učešće u procesu varenja hrane. Oni proizvode neurotransmitere i metabolite koji utiču na hormone povezane sa spavanjem. Metaboliti su mali hemijski nusproizvodi koji nastaju kada mikrobi razgrađuju hranu ili su u međusobnoj interakciji.
"Mnoga od tih jedinjenja mogu uticati na upale, proizvodnju hormona i unutrašnji časovnik organizma, navode stručnjaci. Kada je crevni sistem u ravnoteži, ove supstance šalju konstantne, umirujuće signale koji podržavaju isto tako miran san. Kada mikrobiom postane neuravnotežen, što je stanje poznato kao disbioza, pomenuti sistem razmene poruka postaje nepouzdan", objasnio je Manal Mohamed, predavač mikrobiologije na Univerzitetu u Vestminsteru.
Pročitaj još
Proizvodnja važnih hormona
Creva takođe proizvode nekoliko ključnih hemikalija povezanih sa spavanjem. Serotonin na primer, reguliše raspoloženje i pomaže u podešavanju ciklusa spavanja i buđenja. Većina serotonina u telu se proizvodi u crevima, a zdrave bakterije pomažu u održavanju njegove stabilne proizvodnje.
Melatonin, koji nas čini pospanim noću, proizvodi se ne samo u epifizi već i u celom digestivnom traktu. Creva pomažu u pretvaranju serotonina u melatonin, tako da njihovo stanje direktno utiče na efikasnost tog procesa.
Creva takođe igraju ulogu u proizvodnji gama-aminobuterne kiseline, smirujućeg neurotransmitera koji proizvode određeni korisni mikrobi. Ona smiruje nervni sistem i signalizira da je telo dovoljno bezbedno da se opusti. Zajedno, sve te hemikalije čine deo cirkadijalnog ritma tela, unutrašnjeg 24-časovnog ciklusa koji reguliše san, apetit, hormone i temperaturu.
Kada štetne bakterije dominiraju, taj ritam postaje manje stabilan, što može doprineti nesanici, anksioznosti pred spavanje i fragmentiranom snu.
Upalni procesi i imunitet
Još jedna važna veza između creva i sna je pojava upala. Zdrava creva održavaju uravnotežen imuni odgovor. To postižu tako što štite sluzokožu creva, i omogućavaju povoljno okruženje za mikrobe koji regulišu imunološku aktivnost i proizvode jedinjenja koja smiruju inflamatorne (upalne) reakcije.
Ako se razvije disbioza ili loša ishrana iritira crevnu sluzokožu, mogu se stvoriti praznine između ćelija crevnog zida. To omogućava zapaljenskim molekulima da "pobegnu" u krvotok, stvarajući hroničnu upalu niskog stepena.
Poznato je da upala ometa regulaciju sna. Ona remeti sposobnost mozga da koordinira glatke prelaze između faza sna, jer inflamatorne hemikalije utiču na iste regione mozga koji kontrolišu budnost i odmor.
Sindrom iritabilnog creva, osetljivost na hranu ili povećana crevna propustljivost (sindrom propustljivog creva), sve to uključuje iritaciju ili otpuštanje crevne sluzokože. To omogućava supstancama koje pokreću imuni sistem da lakše uđu u krvotok, što povećava upalu i ometa san. Upala takođe povećava nivo hormona stresa kortizola, što čini da se telo oseća spremnim za akciju, a ne za odmor.
Ceo tekst RTS-a pročitajte OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Zašto je opasno piti antibiotike na svoju ruku: Šta ako postanemo otporni na njih?
18.06.2026.•
0
Antibiotici su jedno od najvećih otkrića u istoriji medicine. Zahvaljujući njima, danas uspešno lečimo brojne bakterijske infekcije koje su nekada odnosile milione života.
Studija: Svaki treći zaposleni pati od naprezanja očiju zbog ekrana
17.06.2026.•
2
Zamućen vid, svrab u očima, glavobolje - mnogi zaposleni pate od naprezanja očiju zbog dugog provedenog vremena ispred ekrana, ali preventivne mere mogu pomoći u njegovom ograničavanju, ističu oftalmolozi i ortoptisti.
Naučnice iz Novog Sada kreirale prirodnu kremu za zaštitu od komaraca: Spoj nauke i prirodnih sastojaka
17.06.2026.•
0
Iza nove prirodne kreme Bye Bye Mosquitoes za zaštitu od komaraca stoje dve univerzitetske profesorke iz Novog Sada koje su svoja istraživanja lekovitog bilja pretočile u proizvod za svakodnevnu upotrebu.
Laboratorijske analize u starijem dobu: Koji nalazi su važni i kako pravilno tumačiti rezultate
16.06.2026.•
0
Laboratorijske analize su nezaobilazan korak kada se obratimo lekaru zbog određenog problema. Iako mnogima vađenje krvi i uzimanje uzoraka stvara nelagodu, analize su pokazatelji gotovo svih tegoba i bolesti.
U SAD sprovedeno prvo ispitivanje genske terapije radi podmlađivanja ćelija
15.06.2026.•
0
U Sjedinjenim Američkim Državama je sprovedeno prvo ispitivanje genske terapije usmerene na podmlađivanje ćelija, koje je rađeno na pacijentu sa glaukomom, prenose mediji.
Sok od višanja za bolji san: Koliko se preporučuje i na šta treba obratiti pažnju
14.06.2026.•
0
Sok od višanja hvaljen je kao prirodan način za poboljšanje kvaliteta sna, ali šta se zapravo događa kada ga popijete pre spavanja?
Mali deo vašeg mozga možda i dalje sluša dok ste pod anestezijom
14.06.2026.•
0
Naš mozak bi mogao biti mnogo budniji tokom nesvesti nego što smo mislili.
Velika studija povezala 99 odsto srčanih i moždanih udara sa četiri faktora rizika
14.06.2026.•
0
Srčani i moždani udari retko se događaju bez upozorenja.
Srpski lekari ugradili veštačko srce trinaestogodišnjem dečaku iz Sarajeva
14.06.2026.•
1
Zajednički tim Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" i Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta "Dr Vukan Čupić" uspešno je ugradio mehaničku potporu cirkulaciji trinaestogodišnjem pacijentu iz Sarajeva.
Kako da roditelji razgovaraju s decom o vejpingu?
13.06.2026.•
2
U SAD je 6 odsto učenika osnovnih i srednjih škola reklo da je koristilo elektronske cigarete 2024. godine.
Tri rana jutarnja simptoma dijabetesa koja mnogi ne prepoznaju
13.06.2026.•
0
Simptomi dijabetesa tipa 2 mogu se javiti već odmah nakon buđenja, ali ih ljudi često ne povezuju sa bolešću, upozorava farmaceut Abas Kanani.
Koliko često idete u toalet? Nova studija otkriva šta to govori o vašem zdravlju
12.06.2026.•
1
Redovnost pražnjenja creva često je potcenjen pokazatelj zdravlja, ali kako prenosi ScienceAlert, nova studija pokazuje da naš "raspored" odlazaka u toalet može da otkrije više nego što mislimo.
Otkrivene 74 genetske varijante povezane sa anksioznim poremećajima
11.06.2026.•
3
Kings Koledž u Londonu i australijski Medicinski istraživački institut KIMR Breghofer identifikovali su 74 genetskih varijanti koje su povezane sa anksioznim poremećajima, od kojih su 39 nove varijante.
Jedna jednostavna navika posle doručka može pomoći u snižavanju šećera u krvi
09.06.2026.•
0
Za osobe sa dijabetesom, održavanje nivoa šećera u krvi pod kontrolom predstavlja svakodnevni izazov.
Traume iz detinjstva ostaju u mozgu i utiču na razvoj i ponašanje
08.06.2026.•
1
Tragovi traume doživljene u ključnim trenucima života, posebno u periodu od detinjstva do rane adolescencije, mogu da imaju trajan uticaj na razvoj mozga i ponašanje u odraslom dobu.
Patite li od "Imejl apneje"?
08.06.2026.•
0
Ako ste ikada primetili da vam disanje postane nepravilno nakon što primite neočekivan imejl ili dok pokušavate da sastavite savršen odgovor, možda se suočavate sa "imejl apnejom".
Prekomerna upotreba elektronskih uređaja izaziva "digitalnu glavobolju"
08.06.2026.•
0
Prekomerna izloženost ekranima mobilnih telefona među decom i adolescentima često je uzrok "digitalne glavobolje".
Trešnje su zdrave, ali određene grupe ljudi treba da pripaze
08.06.2026.•
0
Trešnje su među omiljenim sezonskim voćem. Sočne su, slatke i bogate vitaminima, antioksidansima i vlaknima. Mnogi ih mogu jesti bez većih ograničenja, ali se nekim grupama ljudi preporučuje poseban oprez.
Koliko je fentanil opasan: Talas iz SAD još nije stigao u Evropu, ali upozorenje ostaje
07.06.2026.•
0
Talas upotrebe fentanila je u Americi izrazito veliki, ali nije u toj meri zahvatio Evropu, pa ni Srbiju.
Snaga stiska kao pokazatelj zdravlja: Šta nauka zaista kaže?
07.06.2026.•
2
Ako pratite kanale o zdravlju i blagostanju na društvenim mrežama, možda ste naišli na tvrdnju da vaša snaga stiska - odnosno koliko snažno možete da stisnete nešto rukama - može da predvidi koliko dugo ćete živeti.
Srbija uvodi novu donorsku karticu nakon izmena zakona o transplantaciji
06.06.2026.•
8
Nakon što je Vlada Srbije usvojila izmene i dopune Zakona o presađivanju ljudskih organa, uvedena je mogućnost uvođenja nove donorske kartice i preciznije regulisanje izjašnjavanja građana o doniranju organa.
Komentari 1
Milaan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar