Zdrava creva ključ za kvalitetan san: Mikrobiom utiče na raspoloženje i odmor
Mnogi smatraju da se proces koji omogućava dobar i kvalitetan san dešava u mozgu, ali regenerativni san zapravo počinje nešto niže u telu: u crevima.
Foto: Pixabay (ilustracija)
Zajednica od više miliona mikroba koji žive u digestivnom traktu, poznata kao crevni mikrobiom, igra snažnu ulogu u regulisanju kvaliteta sna, raspoloženja i opšteg blagostanja, piše RTS.
Kada je crevni mikrobiom uravnotežen i zdrav, san obično prati takvo stanje, a kada je poremećen, često se javljaju nesanica, nemirne noći i neuredni ciklusi spavanja.
Creva i mozak stalno komuniciraju putem linije creva - mozak. Ova komunikaciona mreža uključuje nerve, hormone i imunološke signale.
Najpoznatiji deo ovog sistema je vagusni nerv koji deluje kao dvosmerna komunikaciona linija jer prenosi informacije između creva i mozga. Istraživači još proučavaju koliko je vagusni nerv važan za san, ali dokazi ukazuju na to da jača vagusna aktivnost podržava mirnija stanja nervnog sistema, stabilniji srčani ritam i mirniji i lakši prelaz u fazu odmora.
Zbog te bliske veze, promene u crevima utiču na to kako mozak reguliše stres, raspoloženje i san.
Crevni mikrobi imaju veću ulogu od one koja se odnosi na učešće u procesu varenja hrane. Oni proizvode neurotransmitere i metabolite koji utiču na hormone povezane sa spavanjem. Metaboliti su mali hemijski nusproizvodi koji nastaju kada mikrobi razgrađuju hranu ili su u međusobnoj interakciji.
"Mnoga od tih jedinjenja mogu uticati na upale, proizvodnju hormona i unutrašnji časovnik organizma, navode stručnjaci. Kada je crevni sistem u ravnoteži, ove supstance šalju konstantne, umirujuće signale koji podržavaju isto tako miran san. Kada mikrobiom postane neuravnotežen, što je stanje poznato kao disbioza, pomenuti sistem razmene poruka postaje nepouzdan", objasnio je Manal Mohamed, predavač mikrobiologije na Univerzitetu u Vestminsteru.
Pročitaj još
Proizvodnja važnih hormona
Creva takođe proizvode nekoliko ključnih hemikalija povezanih sa spavanjem. Serotonin na primer, reguliše raspoloženje i pomaže u podešavanju ciklusa spavanja i buđenja. Većina serotonina u telu se proizvodi u crevima, a zdrave bakterije pomažu u održavanju njegove stabilne proizvodnje.
Melatonin, koji nas čini pospanim noću, proizvodi se ne samo u epifizi već i u celom digestivnom traktu. Creva pomažu u pretvaranju serotonina u melatonin, tako da njihovo stanje direktno utiče na efikasnost tog procesa.
Creva takođe igraju ulogu u proizvodnji gama-aminobuterne kiseline, smirujućeg neurotransmitera koji proizvode određeni korisni mikrobi. Ona smiruje nervni sistem i signalizira da je telo dovoljno bezbedno da se opusti. Zajedno, sve te hemikalije čine deo cirkadijalnog ritma tela, unutrašnjeg 24-časovnog ciklusa koji reguliše san, apetit, hormone i temperaturu.
Kada štetne bakterije dominiraju, taj ritam postaje manje stabilan, što može doprineti nesanici, anksioznosti pred spavanje i fragmentiranom snu.
Upalni procesi i imunitet
Još jedna važna veza između creva i sna je pojava upala. Zdrava creva održavaju uravnotežen imuni odgovor. To postižu tako što štite sluzokožu creva, i omogućavaju povoljno okruženje za mikrobe koji regulišu imunološku aktivnost i proizvode jedinjenja koja smiruju inflamatorne (upalne) reakcije.
Ako se razvije disbioza ili loša ishrana iritira crevnu sluzokožu, mogu se stvoriti praznine između ćelija crevnog zida. To omogućava zapaljenskim molekulima da "pobegnu" u krvotok, stvarajući hroničnu upalu niskog stepena.
Poznato je da upala ometa regulaciju sna. Ona remeti sposobnost mozga da koordinira glatke prelaze između faza sna, jer inflamatorne hemikalije utiču na iste regione mozga koji kontrolišu budnost i odmor.
Sindrom iritabilnog creva, osetljivost na hranu ili povećana crevna propustljivost (sindrom propustljivog creva), sve to uključuje iritaciju ili otpuštanje crevne sluzokože. To omogućava supstancama koje pokreću imuni sistem da lakše uđu u krvotok, što povećava upalu i ometa san. Upala takođe povećava nivo hormona stresa kortizola, što čini da se telo oseća spremnim za akciju, a ne za odmor.
Ceo tekst RTS-a pročitajte OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Studija objasnila zašto se neki ljudi opiju a da nisu popili ni kap alkohola
19.01.2026.•
1
Naučnici su potvrdili u najvećoj studiji te vrste da su bakterije, a ne gljivice, glavni krivci za sindrom auto-pivare, retko medicinsko stanje u kom ljudi postaju pijani nakon jela, iako nisu konzumirali alkohol.
Konzumiranje podgrejane testenine možda je bolje od sveže pripremljene
18.01.2026.•
4
Viralni trik sa društvenih mreža tvrdi da je jučerašnja testenina bolja za šećer u krvi nego sveže kuvana porcija - i stručnjaci kažu da iza toga zaista stoji neka nauka.
VIDEO: Astronauti se vraćaju na Zemlju sa trajnim promenama u mozgu
18.01.2026.•
1
Provođenje vremena u bestežinskom okruženju mikrogravitacije može imati dramatične efekte na ljudsko telo.
Studija: Tetovaže utiču na imuni sistem
18.01.2026.•
1
Tetoviranje može da ostavi trajni trag ne samo na koži, već i na imunom sistemu, pokazuje međunarodna studija u kojoj su učestvovali istraživači Biološkog centra Češke akademije nauka.
VIDEO: Skriveni moždani signal može predvideti Alchajmerovu bolest godinama pre dijagnoze
18.01.2026.•
0
Suptilna promena u aktivnosti moždanih talasa mogla bi da predvidi Alchajmerovu bolest više od dve godine pre dijagnoze, prema novoj studiji.
Tagatoza - prirodan šećer sa manje kalorija i bez naglog skoka insulina
17.01.2026.•
2
Veštački zaslađivači trebalo je da učine slatku hranu i napitke zdravijim, ali danas neki od najpopularnijih zamena bez kalorija izazivaju nove zabrinutosti.
Evropska nedelja prevencije raka grlića materice: Od ove bolesti u Srbiji svake godine umre 440 žena
16.01.2026.•
0
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da će se od 19. do 25. januara obeležiti Evropska nedelja prevencije raka grlića materice i to pod sloganom "Sačuvajte svoje zdravlje".
Rusija počela da koristi novi lek za lečenje raka, možda uskoro i u Srbiji
14.01.2026.•
13
Ruski lek "Rakurs 223Ra" za lečenje raka već se pojavio u bolnicama, saopštila je ruska Federalna medicinsko-biološka agencija.
Rusi planiraju da do 2030. uzgoje genetski modifikovane svinje za doniranje organa ljudima
14.01.2026.•
6
Genetski modifikovana svinja čiji će organi biti pogodni za transplantaciju ljudima mogla bi da bude stvorena u Rusiji do 2030. godine.
Mit o "jačanju" imuniteta: Šta stvarno pomaže imunološkom sistemu?
13.01.2026.•
0
Ideja o "jačanju" imunog sistema duboko je ukorenjena u popularnoj kulturi.
Studija: Konzervansi mogu biti povezani sa rakom i dijabetesom
11.01.2026.•
5
Uobičajeni konzervansi koji se koriste za očuvanje hrane i produženje roka trajanja mogu da budu povezani sa većim rizikom od nekoliko vrsta raka i dijabetesa tip 2, pokazuju dve nove studije iz Francuske.
Ako na ova pitanja odgovorite sa "da", možda imate problem s alkoholom
11.01.2026.•
4
Početak nove godine za mnoge ljude znači učešće u inicijativi "suvi januar" (Dry January), jednomesečnom izazovu tokom kog se potpuno odustaje od alkohola nakon prazničnog perioda.
VIDEO: Kofein može da utiče na telesnu masnoću i rizik od dijabetesa
10.01.2026.•
2
Nivoi kofeina u vašoj krvi mogu uticati na količinu telesne masti koju nosite - faktor koji može odrediti i rizik od razvoja dijabetesa tipa 2 i kardiovaskularnih bolesti.
"Batut" objavio savete: Evo šta da radite kad je jako hladno
09.01.2026.•
2
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" objavio je savete kako da se sačuva zdravlje u uslovima niskih temperatura.
Naučnici "podmladili" jajne ćelije - nada u uspešnu vantelesnu oplodnju i kod starijih
09.01.2026.•
0
Naučnici su prvi put uspeli da "podmlade" ljudske jajne ćelije, što bi moglo da poboljša stope uspeha vantelesne oplodnje (VTO) kod starijih žena, pokazali su najnoviji rezultati istraživanja.
Jedna grupa ljudi bi trebalo da izbegava čišćenje snega
08.01.2026.•
6
Sneg pred kućnim pragom obično poziva vlasnika da ga očisti, ali ljudi sa srčanim bolestima trebalo bi dva puta da razmisle pre nego što krenu u akciju.
Ako često imate noćne more - to bi mogao biti rani znak jednog oboljenja
07.01.2026.•
4
Trećinu svog života provedemo spavajući. A četvrtinu vremena provedenog u snu provedemo sanjajući.
Milioni ćelija majke opstaju u detetu - naučnici sada znaju kako
07.01.2026.•
0
Svako ljudsko biće rođeno na ovoj planeti nije u potpunosti samo sebi svojstveno.
RFZO: U zdravstvenim ustanovama ima infuzionih rastvora, apoteke nisu u našoj nadležnosti
06.01.2026.•
5
Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) saopštio je da nisu tačni navodi pojedinih medija da zdravstvenim ustanovama nedostaju infuzioni rastvori.
Batut: Posle posta važna umerenost u ishrani, treba sprečiti zdravstvene probleme
06.01.2026.•
2
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je, povodom završetka višenedeljnog božićnog posta, da je posle posta važna umerenost u konzumiranju uobičajene hrane.
SAD smanjile broj obaveznih vakcina za decu
06.01.2026.•
2
Američke vlasti saopštile su da uklanjaju četiri vakcine iz svog rutinskog kalendara imunizacije dece kako bi se uskladile sa praksom drugih razvijenih zemalja.
Komentari 1
Milaan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar