Večne hemikalije povezane sa bržim starenjem muškaraca srednjih godina, ali ne i žena
Nova studija pokazuje da izloženost dve specifične "večne hemikalije" može ubrzati biološko starenje, posebno muškaraca srednjih godina.
Foto: Pixabay
Ove hemikalije - PFNA (perfluorononanoična kiselina) i PFOSA (perfluorooktansulfonamid) - samo su dve od hiljada "večnih hemikalija", ili da se upotrebi tehničkiji termin, PFAS (per-i polifluoroalkil supstance).
Široko korišćene od 1940-ih i 1950-ih, PFAS se nalaze u kišnim mantilima, tapacirungu, nelepljivim tiganjima, ambalaži za hranu, penama za gašenje požara i mnogo čemu drugom.
Ovaj ogroman raspon sintetičkih supstanci posebno je dizajniran da bude izdržljiv. One štite površine od vode, vatre i masnoće i mogu odolevati toploti i koroziji.
Ali ova potraga za izdržljivošću možda je bila malo previše uspešna: čvrsta ugljenik-fluor veza zajednička svim PFAS znači da im je potrebno i do hiljadu godina da se razgrade.
To je problem, jer naučnici stalno povezuju PFAS sa nepovoljnim zdravstvenim ishodima za ljude koji su im izloženi (što smo, najverovatnije, svi mi), piše ScienceAlert.
Međunarodne politike postoje kako bi se smanjila proizvodnja malog broja "nasleđenih" PFAS. Samo dve su jasno povezane sa zdravstvenim problemima, poput raka i kardiovaskularnih bolesti, ali uz samo nekoliko molekularnih izmena, industrija može zaobići postojeća ograničenja stvaranjem potpuno novog PFAS koji postiže slične rezultate.
Više od 12.000 varijanti je i dalje na tržištu. Nije da su ove druge vrste PFAS nužno bezbednije, samo još ne znamo mnogo o njihovim specifičnim zdravstvenim efektima.
Sada je tim predvođen istraživačima sa Shanghai Jiao Tong univerziteta u Kini otkrio značajnu vezu između bržeg epigenetskog starenja kod muškaraca srednjih godina i dve od ovih alternativa, PFNA i PFOSA, prekursora PFOA.
"Ovi nalazi sugerišu da neke novije PFAS alternative nisu nužno zamene sa niskim rizikom i zahtevaju ozbiljnu pažnju u pogledu njihovog uticaja na životnu sredinu", kaže epidemiolog Xiangwei Li.
Li i njegove kolege otkrili su ovu vezu u javnom skupu podataka, koji je uključivao 326 starijih muškaraca i žena koji su učestvovali u američkom Nacionalnom istraživanju o zdravlju i ishrani od 1999. do 2000. godine i dali uzorak krvi.
Kao deo originalnog istraživanja, ovi uzorci krvi su analizirani na koncentracije 11 različitih tipova PFAS.
Li i kolege su takođe mogli da procene biološku starost učesnika u vreme uzimanja krvi, na osnovu 12 nedavno razvijenih "epigenetskih satova". Ovi satovi procenjuju stepen DNK metilacije, umesto tradicionalne mere dužine telomera, kao pokazatelja biološke starosti.
PFNA i PFOSA su bili prisutni u krvi oko 95 procenata učesnika.
Kod muškaraca uzrasta od 50 do 64 godine, veća koncentracija PFNA bila je snažan prediktor bržeg epigenetskog starenja prema nekim merama, ali ne i prema drugima. Isti efekat nije primećen kod žena, iako nije jasno zašto je pol napravio razliku.
"Sumnjamo da muškarci mogu biti pod većim rizikom jer su markeri starenja koje smo analizirali snažno pod uticajem faktora životnog stila kao što je pušenje, koje može pojačati štetne efekte ovih zagađivača", sugeriše Li.
Izloženost PFOSA takođe je bila povezana sa biomarkerima starenja, iako malo drugačijim.
"Srednje životno doba je osetljiv biološki prozor kada telo postaje podložnije stresorima povezanim sa starenjem, što može objasniti zašto ova grupa snažnije reaguje na hemijsku izloženost", kaže epidemiolog Ya-Qian Xu.
Pročitaj još
Iako je povezanost zabrinjavajuća, studija poput ove ne može da utvrdi da li PFAS zaista uzrokuju ubrzano starenje, već samo da postoji povezanost sa nekim tipovima. Može se ispostaviti da neki drugi faktor specifičan za muškarce ovog uzrasta utiče i na njihov nivo izloženosti i na njihovu stopu biološkog starenja.
Ali vredi napomenuti da koncentracije PFAS nisu bile značajno različite između polova ili starosnih grupa, niti su pronađene bilo kakve veze između biološke starosti i koncentracija drugih tipova PFAS analiziranih u studiji. Što sugeriše da se možda nešto dešava sa PFNA i PFOSA što je specifično za muškarce srednjih godina.
Dok se ne sprovedu dalja istraživanja, nećemo znati sa sigurnošću.
Istraživanje je objavljeno u časopisu "Frontiers in Aging".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Studija: Mirisi, zvukovi i boje mogu da ublaže osećaj toplote
25.06.2026.•
1
Osećaj toplote u prostoru moguće je ublažiti bez korišćenja električnih sistema za hlađenje, uz dopunu zvaničnih preporuka Federalne kancelarije za javno zdravlje.
Leto, imunitet i jod: Šta treba da znamo?
25.06.2026.•
0
Leto je period odmora, putovanja, kupanja, ali i vreme kada je organizam izložen većem riziku od različitih infekcija.
Stručnjaci upozoravaju: Ekstremne vrućine pojačavaju anksioznost, agresiju i depresiju
25.06.2026.•
3
Toplotni talasi ne utiču samo na fizičko zdravlje već i na funkcionisanje mozga i emocionalnu stabilnost, upozoravaju francuski stručnjaci.
Starenje i onkološke bolesti: Zašto su prevencija, pregledi i pravilan izbor terapije važni u starijem dobu
24.06.2026.•
2
Onkološke bolesti češće se javljaju u starijem životnom dobu, jer se tokom godina u organizmu nakupljaju promene koje mogu dovesti do nastanka malignih ćelija.
Koliko vode treba piti tokom toplotnog talasa?
24.06.2026.•
3
Leto je stiglo, a sa njim i prvi ozbiljniji toplotni talasi.
Prvi put u Holandiji izvršena eutanazija teško bolesnog deteta
23.06.2026.•
3
U Holandiji je prvi put sprovedena eutanazija neizlečivo bolesnog deteta otkako su početkom 2024. godine stupila na snagu pravila koja to omogućavaju, saopštila je ministarka javnog zdravlja te zemlje Sofi Hermans.
Lekovi mogu da budu manje efikasni ako stoje na vrućini, premestite ih u frižider
23.06.2026.•
0
Lekovi mogu da izgube efikasnost ako su izloženi visokoj temperaturi, a optimalna temperatura ne bi smela da bude viša od 25 stepeni Celzijusa.
Šta se dešava sa mozgom kada jedete banane?
22.06.2026.•
0
Ako vam je zdravlje mozga prioritet, verovatno već znate da je smanjenje unosa hrane bogate šećerom jedna od najboljih navika u ishrani.
Supstanca prisutna u kupusnjačama mogla bi da pomogne protiv gojaznosti i povišenog šećera
22.06.2026.•
0
Supstanca prisutna u rukoli i drugim kupusnjačama, među kojima su brokoli i kupus, mogla bi da pomogne u sprečavanju gojaznosti i ublažavanju posledica ishrane bogate mastima.
Korisnici Ozempika su manje skloni nasilničkom ponašanju
21.06.2026.•
1
GLP-1 lekovi, kao što su Ozempik i Vigovi, mogli bi da smanje rizik od nasilničkog ponašanja kod osoba koje ih trenutno koriste.
Aleksitimija - skriveno iskustvo miliona ljudi
21.06.2026.•
0
Zamislite da osećate knedlu u stomaku ili ubrzano lupanje srca, a da ne možete da odredite da li osećate bes, anksioznost ili uzbuđenje. Za milione ljudi širom sveta, to je svakodnevno iskustvo.
Studija: Nanočestice pokazale obećavajuće rezultate u borbi protiv raka prostate
21.06.2026.•
0
Nanočestice napravljene od silicijum-dioksida pokazale su visok nivo efikasnosti u uništavanju ćelija raka prostate i podsticanju imunološkog odgovora organizma, pokazala je studija objavljena u "Cancer Research".
Malo poznata bolest zuba možda pogađa milione dece
21.06.2026.•
0
Mlečni zubi vašeg deteta, mali, nežni i kredasto beli, ispadaju. Na njihovom mestu niču žućkasto-smeđi, krhki zubi - na iznenađenje svih.
Voće koje najviše čuva srce
21.06.2026.•
0
Poznata preporuka o "pet porcija voća i povrća dnevno" decenijama se smatra zlatnim standardom zdrave ishrane.
Studija otkrila optimalan broj koraka dnevno za ublažavanje posledica dugotrajnog sedenja
21.06.2026.•
1
Verovatno ste već čuli da bi odrasli trebalo da naprave 10.000 koraka dnevno.
Ako ne možete da spavate bez pokrivača, čak ni kad je vruće - evo šta stoji iza toga
21.06.2026.•
2
Ako ste i leti jedna od onih osoba koje ne mogu da zaspu bez pokrivača, čak ni kada je u sobi veoma toplo, niste jedini.
Srčane bolesti u starijem dobu: Kako prepoznati simptome i smanjiti rizik od oboljevanja
20.06.2026.•
2
Starije osobe češće obolevaju od bolesti srca i krvnih sudova, ali se rizik može smanjiti zdravijim navikama i redovnim kontrolama. Važno je i na vreme prepoznati simptome koji ukazuju na srčane probleme.
Zaspite čim legnete? Evo šta vam telo poručuje
19.06.2026.•
1
Većini ljudi treba 10 do 20 minuta da utonu u san, dok neki zaspe gotovo odmah čim legnu.
Zašto treba izbegavati tuširanje hladnom vodom tokom vrućina?
19.06.2026.•
2
Kada krenu vrućine, mnogi spas traže pod hladnim tušem. Međutim, iako takvo osveženje pruža trenutno olakšanje, ono zapravo ne pomaže telu da se rashladi, a za neke može biti i rizično.
Zašto je opasno piti antibiotike na svoju ruku: Šta ako postanemo otporni na njih?
18.06.2026.•
0
Antibiotici su jedno od najvećih otkrića u istoriji medicine. Zahvaljujući njima, danas uspešno lečimo brojne bakterijske infekcije koje su nekada odnosile milione života.
Studija: Svaki treći zaposleni pati od naprezanja očiju zbog ekrana
17.06.2026.•
2
Zamućen vid, svrab u očima, glavobolje - mnogi zaposleni pate od naprezanja očiju zbog dugog provedenog vremena ispred ekrana, ali preventivne mere mogu pomoći u njegovom ograničavanju, ističu oftalmolozi i ortoptisti.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar