Ljudi nemaju sezonu parenja - ovo su razlozi
Za razliku od rike jelena ili prolećne pomame crvenih lisica, ljudi ne stavljaju rogove niti čekaju da procvetaju prve voćke pre nego što pređu na stvar.
Foto: Pixabay
Kod naše vrste, parenje nije ograničeno na uski sezonski period. Umesto toga, reč je o fleksibilnom, celogodišnjem obrascu koji je oblikovan dubokim evolutivnim promenama u biologiji, društvu i okruženju, piše Forbes Srbija.
Evo zašto je evolucija "prekršila pravila" sezone parenja kada smo mi u pitanju i šta nam stvarna evolutivno-biološka istraživanja govore o našim reproduktivnim ritmovima.
Mit o "ljudskoj sezoni parenja"
Kada biolozi govore o "sezonama parenja", misle na predvidiv period svake godine kada životinje ulaze u teranje. Razmnožavaju se i obezbeđuju da se mladunci rode u optimalnim uslovima za preživljavanje. Setimo se, na primer, jagnjadi u proleće, lanadi leti ili mladunaca kengura krajem zime.
Očigledno je da se ljudi ne uklapaju u ovaj obrazac. Iz evolutivne perspektive, mi smo ono što naučnici nazivaju kontinuiranim razmnoživačima. Imamo sposobnost reprodukcije praktično u bilo koje doba godine. Za razliku od mnogih sisara koji imaju estrusne cikluse i jasno određene periode parenja, žene ovuliraju približno na svakih 28 dana tokom plodnih godina, dok muškarci kontinuirano proizvode spermatozoide.
Jedan od glavnih razloga zbog kojih nemamo sezonu parenja jeste prikrivena ovulacija. Kod većine sisara sa sezonskim parenjem, ženke jasno signaliziraju plodnost (na primer, oticanjem, promenom mirisa, promenama u ponašanju i slično) kako bi pokazale da su u vrhuncu prijemčivosti za mužjake. Nasuprot tome, žene nemaju očigledne spoljašnje znake plodnosti.
Iako to može delovati kontraintuitivno, reč je o stvarnoj evolutivnoj osobini - i to vrlo korisnoj. Sa prikrivenom ovulacijom, naš reproduktivni fokus se pomerio ka dugotrajnim partnerskim vezama i društvenoj saradnji, a ne ka kratkim, intenzivnim i konkurentskim sezonama parenja.
Postoje li ipak sezonski obrasci?
Ipak, iako nemamo strogu sezonu parenja, istraživanja su zabeležila suptilne sezonske obrasce u reprodukciji. Međutim, to nije isto što i biološka sezona parenja.
Prema klasičnom pregledu objavljenom u časopisu "The Quarterly Review of Biology", gotovo sve ljudske populacije pokazuju sezonske varijacije u broju rođenih. Uglavnom zbog promena u učestalosti začeća. Konkretno, faktori sredine poput temperature, ishrane i dužine dana mogu umereno uticati na reproduktivne hormone i ponašanje. Ipak, ljudi su zadržali sposobnost začeća tokom cele godine.
Važno je istaći da se i antropolozi i evolutivni biolozi odavno slažu da, iako biologija određuje našu sposobnost reprodukcije, kultura i okruženje na kraju oblikuju kada će se ona zaista dogoditi. Statistički gledano, primećuje se veći broj rođenja devet meseci nakon velikih praznika ili perioda odmora - poput Božića, Nove godine ili Dana zaljubljenih - kada parovi jednostavno imaju više vremena za bliskost.
Studija iz 2017. objavljena u časopisu "Scientific Reports" pruža dodatnu podršku toj tezi. Analizirajući onlajn pretrage vezane za seks, uporedo sa pokazateljima raspoloženja, autori su potvrdili da su ljudski seksualni ciklusi više vođeni kulturom i kolektivnim raspoloženjem nego biologijom. Vrhunac interesovanja za seksualne sadržaje često se poklapa sa praznicima i kulturnim proslavama.
Zašto je evolucija favorizovala celogodišnju reprodukciju?
Zašto bi evolucija udaljila našu vrstu od stroge sezone parenja, iako ta strategija odlično funkcioniše kod mnogih drugih životinja? Prema evolutivnoj biologiji, razlog leži u našoj istoriji i životnoj strategiji:
1. Roditeljsko ulaganje i dug period zavisnosti dece
Ljudske bebe su izuzetno zavisne. Potrebne su im godine brige, za razliku od vrsta sa zrelijim mladuncima (poput konja ili slonova) koji su relativno sposobni ubrzo nakon rođenja. Kod vrsta čiji su mladunci dugo ranjivi, roditelji imaju korist od stabilnih partnerskih veza i zajedničkog podizanja dece, umesto kratkih sezonskih epizoda parenja.
2. Tehnološki i kulturni napredak smanjuju sezonski pritisak
Kod mnogih divljih sisara uspeh razmnožavanja snažno zavisi od spoljašnjih uslova poput dostupnosti hrane ili vremenskih prilika. Ljudi su razvili kulturne i tehnološke inovacije - skloništa, vatru, poljoprivredu i skladištenje hrane - koje ublažavaju sezonske promene u okruženju. Zbog toga nismo ograničeni na razmnožavanje samo u periodima kada resursi dostižu vrhunac.
3. Društvena struktura i partnerske veze
Društvena složenost naših predaka imala je veliki uticaj na reproduktivnu dinamiku. Kod primata, proširene društvene mreže i dugoročna partnerstva stvaraju stabilan kontekst za podizanje potomstva. Kod ljudi je taj efekat još izraženiji. Dugotrajne veze i zajedničko roditeljstvo verovatno su učinili fiksnu sezonu parenja nepotrebnom.
Zanimljivo je da ljudi nisu jedini takvi. Neki drugi veliki čovekoliki majmuni, poput bonoba i šimpanzi, takođe nemaju strogu sezonu parenja. I oni imaju seksualne aktivnosti tokom cele godine. Kod bonoba, seks ima i važne društvene funkcije, poput učvršćivanja socijalnih veza i smanjenja napetosti.
Pročitaj još
Biologija i kultura u ravnoteži
Ljudi nemaju sezonu parenja jer je evolucija preoblikovala naš reproduktivni životni ciklus. Uskladila je biološki potencijal sa kulturnim i društvenim inovacijama. Razvili smo kontinuiranu reproduktivnu sposobnost, prikrivenu ovulaciju i duboke partnerske veze upravo zato što našoj deci treba dugogodišnja podrška.
I dok kulturni ritmovi - praznici, radni obrasci i društvene proslave - mogu stvoriti prividne vrhunce u seksualnoj aktivnosti i natalitetu, važno je razumeti da su to odrazi kulture, a ne biološki "sat" razmnožavanja.
Na kraju, odsustvo sezone parenja jedan je od brojnih primera kako je ljudska evolucija spojila biologiju i kulturu. U ovom slučaju, pretvorila je reprodukciju iz rigidne sezonske obaveze u fleksibilan, celogodišnji izbor, oblikovan time ko smo i kako živimo.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Zašto je jod važan za zdravlje žena?
25.03.2026.•
0
Jod je esencijalni mineral koji ima važnu ulogu u funkcionisanju organizma.
Vatikan: Katolicima se mogu presađivati životinjski organi
25.03.2026.•
4
Vatikan je saopštio da se katolicima mogu presađivati životinjski organi i tkiva za lečenje zdravstvenih stanja, budući da postupci koji uključuju genetski modifikovane organe svinja ili krava nastavljaju da se razvijaju
U Srbiji godišnje oko 250 novih slučajeva Hočkinovog limfoma: Najčešće pogađa mlade
24.03.2026.•
1
U Srbiji se svake godine dijagnostikuje oko 250 novih slučajeva Hočkinovog limfoma - malignog oboljenja koje najčešće pogađa mlade između 15. i 40. godine.
U Srbiji prošle godine registrovano 410 slučajeva tuberkuloze
24.03.2026.•
0
U Srbiji je u 2025. registrovano 410 osoba obolelih od tuberkuloze, objavio je Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut".
Svetska zdravstvena organizacija: Neprimećena jedna petina slučajeva tuberkuloze u Evropi
23.03.2026.•
1
Evropski region propušta da dijagnostikuje jednu petinu slučajeva tuberkuloze, upozorili su Odeljenje Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za Evropu i Evropski centar za prevencviju bolesti i kontrolu.
VIDEO: Sporiji govor bi mogao biti rani znak Alchajmerove bolesti
23.03.2026.•
0
Rani znaci Alchajmerove bolesti mogu biti skriveni u načinu na koji osoba govori, ali još nije jasno koji detalji našeg izražavanja su najkritičniji za dijagnozu.
Zabeleženo skoro 7.000 slučajeva oboljenja sličnih gripu za nedelju dana
22.03.2026.•
0
U Srbiji je od 9. do 15. marta zabeleženo 6.875 slučajeva oboljenja sličnih gripu, što je nešto više u poređenju sa prethodnom nedeljom, objavio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Prvi veštački jednjak uspešno presađen svinji
22.03.2026.•
0
Naučnici iz Velike Britanije prvi put su razvili veštački jednjak u laboratoriji i uspešno ga presadili svinjama, koje su nakon toga normalno mogle da gutaju hranu.
U Napulju za samo jedan dan potvrđena 84 slučaja hepatitisa A, a krive su - dagnje
22.03.2026.•
0
Broj obolelih od hepatitisa A u regionu Napulja dostigao je skoro 150, nakon što su potvrđena 84 slučaja samo u tom gradu, preneli su italijanski mediji.
DNK stanovnika Sardinije sadrži gen koji štiti od malarije
22.03.2026.•
0
DNK stanovnika Sardinije sadrži gen koji štiti od malarije.
Studija: Krv pitona možda krije lek protiv gojaznosti
22.03.2026.•
8
Naučnici su identifikovali molekul iz krvi burmanskih pitona koji smanjuje apetit kod gojaznih miševa, a koji bi mogao da posluži kao osnova za razvoj novih lekova protiv gojaznosti, navodi se u najnovijoj studiji.
Lekar rangirao: Ovo su najbolnije operacije
22.03.2026.•
0
Iako su medicinski zahvati potpuno neophodni i spasavaju živote, to ne znači da su bezbolni.
Velika studija možda pronašla idealnu količinu kafe za smanjenje stresa
22.03.2026.•
0
Kafa se češće povezuje sa povećanom budnošću, ali nova studija pokazuje da bi mogla pomoći i u smanjenju rizika od razvoja anksioznosti i depresije - i zapravo postoji optimalna količina.
Šetnjom s rasparenim čarapama u Zrenjaninu obeležen Međunarodni dan osoba sa Daunovim sindromom
21.03.2026.•
0
Šetnjom učenika i nastavnika Osnovne i srednje škole "9. maj", koja se bavi obrazovanjem dece sa smetnjama u razvoju, danas je u centru Zrenjanina obeležen Međunarodni dan osoba sa Daunovim sindromom.
Muškarci sa godinama gube Y hromozom - posledice mogu biti ozbiljne
21.03.2026.•
2
Gubitak Y hromozoma kod muškaraca sa godinama mogao bi da ima ozbiljnije posledice po zdravlje nego što se ranije mislilo, pokazuju nova istraživanja.
Visok krvni pritisak: Ovo su netipični razlozi
20.03.2026.•
0
Visok krvni pritisak ili hipertenzija ponekad je povezan sa uobičajenim uzrocima kao što su prekomerni unos soli i stres.
Nacionalni dan borbe protiv raka dojke: U Srbiji oko 1.700 žеnа godišnje umre оd te bolesti
19.03.2026.•
1
Sutra se u Srbiji obeležava Nаciоnаlni dаn bоrbе prоtiv rака dојке. Prema podacima, u 2024. rеgistrоvаnо је 4.544 nоvооbоlеlih i 1.700 umrlih žеnа оd te bolesti.
I muškarac može da proizvodi mleko - pod određenim uslovima
19.03.2026.•
1
Koncept laktacije kod muškaraca obično se pominje samo na forumima koji se bave spekulativnom biologijom.
Neočekivane posledice života bez seksa
19.03.2026.•
4
Period bez polnih odnosa, poznato kao apstinencija ili celibat, neće trajno naštetiti vašem zdravlju, ali može dovesti do nekih neočekivanih telesnih i psihičkih promena.
Zdrava priča uživo sa Dolores Milošev Erdeg: Mentalno zdravlje dece i roditelja
18.03.2026.•
0
Nakon godina rada sa stručnjacima kroz podkast Zdrava priča, kreativna direktorka i producentkinja Dolores Milošev Erdeg pokreće novi format uživo edukacija.
Potvrđeni novi slučajevi meningitisa u Velikoj Britaniji
18.03.2026.•
1
Agencija za zdravstvenu bezbednost Ujedinjenog Kraljevstva (UKHSA) potvrdila je pet novih slučajeva invazivne meningokokne bolesti u Kentu.
Komentari 2
Zorica
Lucifer
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar