Ljudi nemaju sezonu parenja - ovo su razlozi
Za razliku od rike jelena ili prolećne pomame crvenih lisica, ljudi ne stavljaju rogove niti čekaju da procvetaju prve voćke pre nego što pređu na stvar.
Foto: Pixabay
Kod naše vrste, parenje nije ograničeno na uski sezonski period. Umesto toga, reč je o fleksibilnom, celogodišnjem obrascu koji je oblikovan dubokim evolutivnim promenama u biologiji, društvu i okruženju, piše Forbes Srbija.
Evo zašto je evolucija "prekršila pravila" sezone parenja kada smo mi u pitanju i šta nam stvarna evolutivno-biološka istraživanja govore o našim reproduktivnim ritmovima.
Mit o "ljudskoj sezoni parenja"
Kada biolozi govore o "sezonama parenja", misle na predvidiv period svake godine kada životinje ulaze u teranje. Razmnožavaju se i obezbeđuju da se mladunci rode u optimalnim uslovima za preživljavanje. Setimo se, na primer, jagnjadi u proleće, lanadi leti ili mladunaca kengura krajem zime.
Očigledno je da se ljudi ne uklapaju u ovaj obrazac. Iz evolutivne perspektive, mi smo ono što naučnici nazivaju kontinuiranim razmnoživačima. Imamo sposobnost reprodukcije praktično u bilo koje doba godine. Za razliku od mnogih sisara koji imaju estrusne cikluse i jasno određene periode parenja, žene ovuliraju približno na svakih 28 dana tokom plodnih godina, dok muškarci kontinuirano proizvode spermatozoide.
Jedan od glavnih razloga zbog kojih nemamo sezonu parenja jeste prikrivena ovulacija. Kod većine sisara sa sezonskim parenjem, ženke jasno signaliziraju plodnost (na primer, oticanjem, promenom mirisa, promenama u ponašanju i slično) kako bi pokazale da su u vrhuncu prijemčivosti za mužjake. Nasuprot tome, žene nemaju očigledne spoljašnje znake plodnosti.
Iako to može delovati kontraintuitivno, reč je o stvarnoj evolutivnoj osobini - i to vrlo korisnoj. Sa prikrivenom ovulacijom, naš reproduktivni fokus se pomerio ka dugotrajnim partnerskim vezama i društvenoj saradnji, a ne ka kratkim, intenzivnim i konkurentskim sezonama parenja.
Postoje li ipak sezonski obrasci?
Ipak, iako nemamo strogu sezonu parenja, istraživanja su zabeležila suptilne sezonske obrasce u reprodukciji. Međutim, to nije isto što i biološka sezona parenja.
Prema klasičnom pregledu objavljenom u časopisu "The Quarterly Review of Biology", gotovo sve ljudske populacije pokazuju sezonske varijacije u broju rođenih. Uglavnom zbog promena u učestalosti začeća. Konkretno, faktori sredine poput temperature, ishrane i dužine dana mogu umereno uticati na reproduktivne hormone i ponašanje. Ipak, ljudi su zadržali sposobnost začeća tokom cele godine.
Važno je istaći da se i antropolozi i evolutivni biolozi odavno slažu da, iako biologija određuje našu sposobnost reprodukcije, kultura i okruženje na kraju oblikuju kada će se ona zaista dogoditi. Statistički gledano, primećuje se veći broj rođenja devet meseci nakon velikih praznika ili perioda odmora - poput Božića, Nove godine ili Dana zaljubljenih - kada parovi jednostavno imaju više vremena za bliskost.
Studija iz 2017. objavljena u časopisu "Scientific Reports" pruža dodatnu podršku toj tezi. Analizirajući onlajn pretrage vezane za seks, uporedo sa pokazateljima raspoloženja, autori su potvrdili da su ljudski seksualni ciklusi više vođeni kulturom i kolektivnim raspoloženjem nego biologijom. Vrhunac interesovanja za seksualne sadržaje često se poklapa sa praznicima i kulturnim proslavama.
Zašto je evolucija favorizovala celogodišnju reprodukciju?
Zašto bi evolucija udaljila našu vrstu od stroge sezone parenja, iako ta strategija odlično funkcioniše kod mnogih drugih životinja? Prema evolutivnoj biologiji, razlog leži u našoj istoriji i životnoj strategiji:
1. Roditeljsko ulaganje i dug period zavisnosti dece
Ljudske bebe su izuzetno zavisne. Potrebne su im godine brige, za razliku od vrsta sa zrelijim mladuncima (poput konja ili slonova) koji su relativno sposobni ubrzo nakon rođenja. Kod vrsta čiji su mladunci dugo ranjivi, roditelji imaju korist od stabilnih partnerskih veza i zajedničkog podizanja dece, umesto kratkih sezonskih epizoda parenja.
2. Tehnološki i kulturni napredak smanjuju sezonski pritisak
Kod mnogih divljih sisara uspeh razmnožavanja snažno zavisi od spoljašnjih uslova poput dostupnosti hrane ili vremenskih prilika. Ljudi su razvili kulturne i tehnološke inovacije - skloništa, vatru, poljoprivredu i skladištenje hrane - koje ublažavaju sezonske promene u okruženju. Zbog toga nismo ograničeni na razmnožavanje samo u periodima kada resursi dostižu vrhunac.
3. Društvena struktura i partnerske veze
Društvena složenost naših predaka imala je veliki uticaj na reproduktivnu dinamiku. Kod primata, proširene društvene mreže i dugoročna partnerstva stvaraju stabilan kontekst za podizanje potomstva. Kod ljudi je taj efekat još izraženiji. Dugotrajne veze i zajedničko roditeljstvo verovatno su učinili fiksnu sezonu parenja nepotrebnom.
Zanimljivo je da ljudi nisu jedini takvi. Neki drugi veliki čovekoliki majmuni, poput bonoba i šimpanzi, takođe nemaju strogu sezonu parenja. I oni imaju seksualne aktivnosti tokom cele godine. Kod bonoba, seks ima i važne društvene funkcije, poput učvršćivanja socijalnih veza i smanjenja napetosti.
Pročitaj još
Biologija i kultura u ravnoteži
Ljudi nemaju sezonu parenja jer je evolucija preoblikovala naš reproduktivni životni ciklus. Uskladila je biološki potencijal sa kulturnim i društvenim inovacijama. Razvili smo kontinuiranu reproduktivnu sposobnost, prikrivenu ovulaciju i duboke partnerske veze upravo zato što našoj deci treba dugogodišnja podrška.
I dok kulturni ritmovi - praznici, radni obrasci i društvene proslave - mogu stvoriti prividne vrhunce u seksualnoj aktivnosti i natalitetu, važno je razumeti da su to odrazi kulture, a ne biološki "sat" razmnožavanja.
Na kraju, odsustvo sezone parenja jedan je od brojnih primera kako je ljudska evolucija spojila biologiju i kulturu. U ovom slučaju, pretvorila je reprodukciju iz rigidne sezonske obaveze u fleksibilan, celogodišnji izbor, oblikovan time ko smo i kako živimo.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Stručnjaci kažu: Treba vežbati uz tišu muziku
08.03.2026.•
0
Lekari su pozvali na smanjenje glasnoće muzike tokom vežbanja nakon što je nova studija pokazala da niža glasnoća nema značajan uticaj na nivo napora pri vežbanju.
Istraživanje: Protein povezan sa Parkinsonovom bolešću utiče na napredovanje Alchajmerove bolesti kod žena
07.03.2026.•
0
Nova otkrića mogla bi da objasne zašto demencija kod Alchajmerove bolesti često brže napreduje kod žena i mogla bi da otvore nove pravce istraživanja i budućih terapija, naveli su istraživači.
Test zavisnosti od cigareta - šest kratkih pitanja
06.03.2026.•
5
Dug niz godina kao jedan od načina nečije (ne)zavisnosti od cigareta koristi se Fagerstorm test zavisnosti od nikotina.
Istraživanje: Ljudi nakon lekova za mršavljenje vrate većinu izgubljene težine
05.03.2026.•
1
Osobe koje koriste injekcije za mršavljenje poput Mounjara ili Wegovyja vratiće oko dve trećine izgubljene težine u godinu dana kad prestanu da ih uzimaju.
U Srbiji 800.000 ljudi sa dijabetesom: Saveti za prevenciju, kao i za smanjenje rizika od komplikacija
05.03.2026.•
0
Činjenica je da svaka deseta osoba u svetu boluje od šećerne bolesti. U Srbiji ima više od 800.000 registrovanih pacijenata, što je više od svetskog proseka.
Prskate parfem na vrat? Može biti opasno po štitnu žlezdu
04.03.2026.•
1
Lekar je upozorio na svakodnevnu naviku koja može uticati na rad štitne žlezde, iako se o njenom značaju retko razmišlja.
HPV najčešća polno prenosiva bolest, ide se na to da vakcinacija bude obavezna u Srbiji
04.03.2026.•
4
Humani papiloma virus (HPV) najčešća je polno prenosiva bolest, a vakcinacija je najbolji način za prevenciju bolesti poput raka grlića materice, zbog čega se ide ka uvođenju obavezne imunizacije.
CO2 iz vazduha menja našu krv
04.03.2026.•
0
Porast ugljen-dioksida (CO2) u Zemljinoj atmosferi može se detektovati i izmeriti u krvi njenih ljudskih stanovnika, sugeriše nova studija.
Alarmantan porast gojaznosti u Srbiji
03.03.2026.•
0
Udruženje za edukaciju i lečenje gojaznosti i Udruženje "Zdrava nacija" danas su, uoči Svetskog dana borbe protiv gojaznosti 4. marta, podsetili da se Srbija suočava sa alarmantnim porastom tog oboljenja.
Od uvođenja sistema e-bolovanja otvoreno više od 230.000 elektronskih doznaka
02.03.2026.•
1
U Srbiji je od 1. januara, kada je uveden sistem e-bolovanja, otvoreno više od 230.000 elektronskih doznaka.
Kako veganska i vegetarijanska ishrana utiču na bebu - ovo su rezultati istraživanja
02.03.2026.•
0
Istraživanje na skoro 1,2 miliona odojčadi pokazuje da veganska i vegetarijanska ishrana mogu da podrže normalan rast u prve dve godine života.
Ako ste alergični na polen: Počinje najgori period godine, već se pojavili prvi alergeni
02.03.2026.•
1
Sa prolećnim vremenom počeli su problemi sa alergijama kod osoba koje pate od alergijskog rinitisa, pošto su zabeleženi prvi poleni lešnika, jove, tise i čempresa.
Večne hemikalije povezane sa bržim starenjem muškaraca srednjih godina, ali ne i žena
01.03.2026.•
0
Nova studija pokazuje da izloženost dve specifične "večne hemikalije" može ubrzati biološko starenje, posebno muškaraca srednjih godina.
Posteljica može skrivati rane znake upozorenja na rizik od šizofrenije
01.03.2026.•
2
Šizofrenija je ozbiljan poremećaj mentalnog zdravlja koji se karakteriše psihozom, što otežava osobi da razlikuje šta je stvarno.
Studija: Evo zašto kod nekih ljudi sa starenjem mozak ostaje očuvan
01.03.2026.•
0
Stanje mozga se sa procesom starenja pogoršava kod mnogih ljudi, pošto zbog lošeg funkcionisanja proteina dolazi do gubitka memorije i kognitivnih svojstava, dok kod drugih ljudi mozak ostaje savršeno očuvan.
Sistematski pregled za buduće đake prvake: Šta roditelji treba da znaju
01.03.2026.•
0
Pred polazak u prvi razred, buduće đake ne očekuje samo kupovina rančeva i pribora, već i obavezan sistematski pregled koji je, kako upozoravaju lekari, mnogo više od administrativne formalnosti.
Pоvišеnе vrеdnоsti PSА оtкrivеnе коd 18 odsto testiranih mušкаrаcа
28.02.2026.•
1
U акciјi testiranja za proveru zdravlja prostate ovog meseca je učеstvоvаlо 1.012 mušкаrаcа ciljnе pоpulаciје, većinom оd 71 dо 80 gоdinа.
Međunarodni dan retkih bolesti: U Srbiji registrovano više od 16.000 obolelih
28.02.2026.•
0
Međunarodni dan retkih bolesti obeležava se svake godine poslednjeg dana februara na inicijativu Evropske organizacije za retke bolesti, u saradnji sa više od 70 nacionalnih saveza udruženja pacijenata širom sveta.
Španija obavestila SZO o mogućem prenosu svinjskog gripa sa čoveka na čoveka
27.02.2026.•
1
Španija je obavestila Svetsku zdravstvenu organizaciju o mogućem prenosu svinjskog gripa sa čoveka na čoveka, prema proceni katalonskih vlasti, izjavio je danas portparol katalonskih zdravstvenih vlasti.
Znate li šta je zadržani duvanski dim i zašto je opasan?
27.02.2026.•
1
Zadržani duvanski dim predstavlja ostatke zagađivača iz duvanskog dima koji se zadržavaju na površinama i u prašini nakon pušenja duvana.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar