Prodaja Komercijalne banke - velika banka, sitna dobit

Piše: Živan Lazić

Okončan je drugi krug prodaje Komercijalne banke, poslednje u kojoj je država imala 41,72 odsto vlasništva, ali i upravljačka prava. Ova finansijska institucija ima 415 milijardi dinara plasiranih kredita i, mereno aktivom, druga je, iza Inteze, na ovdašnjem tržištu.

Loše upravljanje

Sa 2,15 milijardi evre štednje je uverljivo najbolja, dok mreža obuhvata blizu dve hiljade poslovnica.

Prošle godine je ostvarila oko 71 milion evra dobiti. Činilo bi se da je reč o izvanrednoj banci, čija prodaja bi morala dobrano napuniti državi budžet.

Međutim, pitanje je hoće li država zaraditi i siću. Banka, kao i svaka državna institucija, ima prevelik broj, oko 3.000 zaposlenih, tehnologija je zastarela, a upravljanje, blago rečeno, nezadovoljavajuće.

Dokapitalizacije

Klasične slabosti su ranije bile i više izražene, te je banka 2006. godine, kako bi nastavila rad, morala biti dokapitalizovana.

Evropska banka za obnovu i razvoj je uložila 70 miliona evra, ipak, kriza sa kraja 2008. godine je dodatno dokosurila kuću, pa je krajem 2009. godine na redu nova dokapitalizacija. Tom prilikom EBRD je uložila još 50 miliona, IFC, ogranak Svetske banke, 40, dok su investicioni fondovi DEG i SVED dodali dvadeset, odnosno deset miliona evra.

Kako bi zadržala većinsko vlasništvo i država je uplatila sto miliona evra dokapitalizacije. Srbija se i obavezala da će u određenom roku privatizovati banku, a četiri strana dokapitalizatora su sebi obezbedili takozvanu "put opciju", odnosno, ukoliko država ne privatizuje banku do određenog roka, 1. januar 2017. godine, mogućnost izlaska iz suvlasništva po unapred dogovorenoj ceni, 252 miliona evra, na šta valja dodati kamatu.

Nenaplativi krediti

Finansijska kriza je dugo žarila, država nevoljna da ispusti instrument uticaja kakav je banka, pa se stvar rastegla, poslovanje bivalo sve zamagljenije.

Napokon je, tokom 2014. godine država priznala da je svaki peti kredit nenaplativ. U naredne dve sezone banka se mučila pošto je otpisala potraživanja u iznosu od čak 125 miliona evra.

Tek je 2017. zabeležila pozitivan skor, lane čak 71 miliona evra profita.

Strano skuplje

Kako je rok prošao, investicioni fondovi su aktivirali "put opciju", što znači da je država za dodatnih 41,42 vlasništva bila dužna uplatiti 252 miliona, plus 13 miliona kamate.

To znači da je akciju platila 4.449, dok je vrednost na berzi iznosila 2.790 dinara; 54 odsto skuplje. Tako država dolazi do 83,2 odsto vlasništva, blizu 17 odsto je u posedu većeg broja domaćih fondova i poslovnih subjekata.

Istovremeno država prodaje banku, pa je, posle prvog kruga ispitivanja zainteresovanosti kupaca, početkom septembra istekao i rok za pristizanje neobavezujućih ponuda. Pristigle su četiri ponude, od Rajfajzen banke, AIK banke, ljubljanske NLB, a Direktna banka je zajedno za poznatim Rizvud fondom povukla poslatu ponudu.

Tržišna i knjigovodstvena cena

Cilj ovog kruga je da banka proveri cenu koja bi mogla postići.

Knjigovodstvena vrednost Komercijalne banke je 560, međutim tržišna je tek 390 miliona evra.

Od dobijene svote država će 265 morati isplatiti stranim akcionarima, a kada se sabere i 100 miliona dokapitalizacije proizilazi da će od prodajne cene državi ostati tek ako cena 83,2 odsto banke bude iznad 365, odnosno cele banke iznad 440 miliona evra.

Motiv kupca

Glavni motiv kupca je mogućnost da jednim potezom osvoji velik deo ovdašnjeg tržišta, kakav organskim putem gotovo da nije moguće postići.

Stoga se može nadati dobrim ponudama, međutim teško je poverovati da će početkom novembra kada se očekuje završetak prodaje, kupac platiti knjigovodstvenu vrednost. Što se tiče stranih fondova, oni su sebi "put opcijom" obezbedili pristojnu zaradu, mada su u startu očekivali brži razvoj Komercijalne banke i veću zaradu berzanskom prodajom.

Kada su videli da se banka razvija umerenije nego što se očekivalo, aktivirali su rezervnu varijantu, pa je država njima akciju plaćala skuplje, kao da banka vredi 635 miliona evra.