Kako piše
Danas, umesto viška od 25 milijardi koji bi bio bez rebalansa, manjak na kraju godine biće 23 milijarde dinara ili 0,5 odsto BDP-a, koliko je planirano prvobitnim budžetom, navodi se u analizi rebalansa koju je uradio Fiskalni savet.
Tih oko 50 milijardi dinara država planira da potroši jednim delom na infrastrukturu, što Fiskalni savet ocenjuje pozitivno, ali drugim, većim delom na upitne jednokratne rashode i povećanje tekućih rashoda.
Predlogom rebalansa biće pokriven već nastali trošak, a to je islpata devet milijardi za rešavanje problema kredita u švajcarskim francima. Fiskalni savet je svojevremeno bio protiv usvajanja tog zakona jer se njima ispostavlja neopravdan i prevelik trošak svim građanima Srbije zbog spora dve privatne strane - banke i dužnici. Međutim, zakon je usvojen, a novac potrošen.
Druga stavka je jednokratna pomoć penzionerima od 5.000 dinara, što će budžet koštati ukupno oko devet milijardi dinara. Za investicije biće izdvojeno oko 23 milijarde dinara.
To bi bila dobra vest da gotovo polovinu, odnosno 10 milijardi dinara ne čine troškovi nabavke opreme za vojsku i policiju. Naime, dobar deo originalnog budžeta za kapitalne investicije u 2019. godini već su činile nabavke opreme i naoružavanja, čak 46 milijardi dinara. Fiskalni savet ukazuje da je to 0,9 odsto BDP-a ili čak tri puta više od sličnih izdvajanja zemalja Centralne i Istočne Evrope.
"Radi se o ulaganjima koja, iako se formalno knjiže na kapitalnim rashodima i ulaze u ukupne javne investicije, ne povećavaju proizvodni kapacitet privrede, kao što je to slučaj sa ulaganjima u puteve, pruge, ovodovode, kanalizacije i koja imaju zanemarljivo nizak uticaj na privredni rast", navodi se u analizi Fiskalnog saveta, prenosi Danas.
Izdatak koji u ovom rebalansu može da dovede do preko potrebnog privrednog rasta u narednom periodu tiče se dodatnih 13 milijardi dinara za izgradnju dela Moravskog koridora od Pojata do Preljine. U startu je u ovogodišnjem budžetu planirano dve milijarde dinara za te namene. Ipak, Fiskalni savet napominje da je neizvesno da li će se toliko novca i potrošiti do kraja godine, jer radovi na toj deonici još nisu ni počeli, a od one dve milijarde dinara u prvih šest meseci potrošeno je svega 150 miliona.
Jedan od retkih rashoda u budžetu koji se izvršavaju sporije nego što je planirano jesu kapitalni rashodi i to za oko pet milijardi dinara. U analizi Saveta navodi se da je osnovni razlog za to izuzetno sporo trošenje sredstava za eksproprijaciju. U prvoj polivini ove godine potrošeno je samo oko dve milijarde dinara, što je tek desetina godišnjeg plana.
Povećanje zarada u javnom sektoru za prosečno 9,5 odsto, ili u rasponu od osam do 15 odsto, u Fiskalnom savetu opisuju kao najštetniju meru koju donosi predloženi rebalans.
"Povećanje plata u opštoj državi jeste opravdano, ali samo u meri u kojoj raste privredna aktivnost, čega se Vlada već drugu godinu zaredom ne pridržava. Budžetom za 2019. plate su već bile povećane u proseku za devet odsto, iako će privredna aktivnost u 2019. nominalno da poraste za pet do 5,5 odsto. Umesto da Vlada grešku koju je napravila u budžetu za 2019. ispravi kada za to bude vreme odnosno ublaži povećanje zarada u budžetu za 2020. godinu, ona se opredelila da već rebalansom budžeta za 2019. dodatno poveća plate u opštoj državi za još veći procenat, u proseku za više od 9,5 odsto (iako BDP usporava). Ovakvo povećanje plata u opštoj državi koje nema utemeljenje u privrednom rastu fiskalno i ekonomski je neodrživo i neodgovorno", zaključuju za
Danas u Fiskalnom savetu.
Osim toga, još sedam milijardi dinara je predviđeno za isplatu kamata na prevremeno vraćene kredite.
.jpg "EPS: Netačne informacije o visokim platama članova Nadzornog odbora, nemaju veze s realnošću")
Komentari 4
marija
Novosadjanin
Sodoma i Gomora
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar