Menu 021

Kupovina javnog sektora budžetom, izbori u prvom planu

Država će u izbornoj godini zaposlenima u javnom sektoru plate povisiti za, u proseku, 9,5 odsto, a biće i dodatnih davanja ovoj kategoriji stanovništva i najvernijih glasača svake aktuelne vlasti.
Info 21.11.2019. | 09:55 > 10:32
Kupovina javnog sektora budžetom, izbori u prvom planu
Foto: 021.rs

Piše: Živan Lazić

Budžet je glavni instrument ekonomske politike i stoga se mnogo toga može predvideti temeljnijim sagledavanjem državnog proračuna.

Ovo važi i za budžet Srbije za 2020. godinu o kome ovih dana raspravljaju poslanici, pomalo i javnost.

Oslonac na uvoz

Osnovni utisak je da sledeće godine neće biti mnogo bitnijih razlika u odnosu na raspolaganje državnim novcem tekuće sezone. Nešto više će se izdvojiti za kapitalna ulaganja. Jedino krupno uvećanje planirano je za plate u javnom sektoru, na koje će se izdvojiti 247 milijardi dinara (21,5 više nego ove godine).

Međutim, zbirna izdvajanja za zaposlene su 318 milijardi. Zaposlenima u javnom sektoru namenjeno je čak 295 milijardi, pa ispada da će ova kategorija radnika osim plata moći da ostvari i dodatna primanja iz budžeta.

Ipak, krenimo od početka. Budžet za narednu sezonu predviđa 1.314,5 milijardi dinara prihoda, 1,6 odsto više nego tekuće godine, dok je rashod računat na 1.334 milijardi, što znači da je budžetski deficit oko 20 milijardi, odnosno 0,3 BDP. Dakle, na papiru idealno.

Kako će građani i privreda Srbije napuniti državnu kasu? Gro su poreski prihodi, procenjeni na 1.132 milijardi od kojih se više od polovine sliva po osnovu poreza na dodatu vrednost. Čak 520 milijardi, 38 više nego ove godine, namaći će se oporezivanjem uvozne robe, dok se od domaće očekuje 60, što je umanjenje za 5,5 milijardi.

Jasno je da država planira olakšati uvoz, stranu robu učiniti još dostupnijom ovdašnjem kupcu. Mogući put za realizaciju ovog plana je dalje vođenje monetarne politike "jakog" dinara.

Manje za zdravstvo

Od ostalih prihoda, 70 milijardi se očekuje od poreza na zarade zaposlenih, dok se dosta skromna svota, 104 miljarde, planira od poreza na dobit preduzeća. Putem carina prihodovaće se 52, od akciza se očekuje priliv 361, od čega akcizno opterećenje naftnih derivata donosi polovinu, 168 milijardi dinara.

Iz državnog budžeta Penzionom fondu će se prebaciti 137, zdravstvenom 23 milijarde, zbirno 21 milijardu manje nego ove godine. Očito država računa na bolju naplatu doprinosa, ali činjenica je da je planirani rast penzija 5,6 odsto, skoro duplo niži nego što je rast zarada u javnom sektoru, prvoj ljubavi aktuelne vlasti.

Očito, vlada nastavlja uvećavati rast plata u javnom sektoru, bez obzira što je rast BDP osrednji; posle prošlogodišnjih 4,3 odsto, tekuće sezone se očekuje 3,4, a za narednu godinu planira se 4,1 odsto. Rast zarada bi mogao biti na nivou rasta BDP uvećanog za inflaciju, 1,5 odsto, ekonomskih argumenata za više uvećanje nema i sve iznad je upakovana forma kupovine naklonosti ovog segmenta društva, naročito izražena pred izbore.

Kako osmisliti ulaganja

Država i ministar za finansije Siniša Mali su često isticali uvećanje državnih investicija. Zaista, za kapitalna ulaganja, uglavnom na saobraćajnice, biće izdvojeno 198 miljardi, 31 više nego ove godine, dok će ukupna ulaganja, zajedno sa opštinama i Pokrajinom Vojvodinom, dostići 260 milijardi.

To je, možda, i segment budžeta koji će biti pohvaljen od stranih finansijskih institucija, nije malo investirati 15 odsto ukupnih budžetskih prihoda. Međutim, rast kapitalnih ulaganja je kontinuiran već nekoliko godina.

Primećeno je, pak, da su cene radova dosta visoke i još ne daju očekivane efekte. Izgleda da je u ovom trenutku od rasta potrebnije bolje osmišljavanje državnih investicija.

Sa druge strane, budžet ne predviđa veće investicije u energetiku. Nedavno je Agencija za energiju cenu struje uvećala za više nego skromnih 3,9 odsto, pa je evidentno da javno preduzeće "Elektroprivreda Srbije" iz sopstvenih prihoda neće moći izdvajati veću svotu na ulaganja u nove proizvodne blokove.

Država, imajući u vidu i predstojeće izbore, nije prihvatila sugestiju MMF da se EPS-u profitabilnost poveća odobravanjem znatnijeg povećanja cene struje. Govorilo se o 40 odsto.

Cena ostaje, mereno evropskim aršinom, niska, 20 odsto ispod cene u Makedoniji, 79 odsto niže nego što plaćaju stanovnici Hrvatske, 85 odsto ispod cene u Rumuniji, da ne govorimo o 125 odsto skupljoj struji u Sloveniji. Ukratko, cena struje i dalje ostaje socijalna kategorija, gotovo isto koliko i ekonomska.

Nizak BDP osnovna slabost

Već treću sezonu plate u javnom sektoru rastu, zbirno uvećanje je oko 37 odsto. Naravno da nije sporno kako su zarade naših lekara, medicinskih sestara, profesora i učitelja uočljivo niže od plata u susedstvu. Svakako da zavređuju adekvatniju novčanu nadoknadu za svoj hvale vredan posao.

Nevolja je, međutim, skroman BDP, oko 6.000 evra po glavi stanovnika, a sve je više onih koji i ovaj podatak oficijelne republičke statistike dovode u pitanje i tvrde da je još niži. Poređenja radi, BDP u Mađarskoj premašuje 16.000, u Rumuniji 9.500, Slovačkoj 17.000, BiH 7.500, Sloveniji 27.000 evra, a od Srbije za 12 odsto bolja je i Crna Gora.

Istovremeno, i rast BDP u Srbiji nije iznad, često je i ispod rasta BDP susednih država, pa se razlika u visini BDP stalno uvećava.

Kilavi poslovi

Očajno skroman osnovni ekonomski pokazatelj ukazuje nam da je rad u Srbiji niskokvalitetan; angažovanjem relativno solidnih resursa, prihodujemo malo. Manje i od najsiromašnijih evropskih država.

Loša je struktura poslova koje obavljamo, i to je bazična slabost srpske privrede. U takvoj ekonomiji nema osnove za ozbiljniji rast plata, niti u privatnom, niti u javnom sektoru, a ni činjenica da stalno umanjujemo javni dug u odnosu na državni BDP ne znači mnogo. Jednostavno, 23,9 milijardi evra, koliko je javni dug Srbije, je previše za kolonijalno strukturiranu ekonomiju kakva je srpska.

Da je rast plata u javnom sektoru neosnovan govori nam i način uređivanja državnih finansija. Od početka svetske krize krajem 2008. godine, pa sve do 2015. godine, kada počinje usklađivanje državnih rashoda i prihoda, Srbija je imala budžetski deficit od oko dve milijarde evra godišnje.

Peglan je zaduživanjem u inostranstvu, posledica je naglo uvećanje zaduženosti, sa osam na skoro dvadeset i pet milijardi evra.

Prevelika državna zahvatanja

Uvećanje zaduženosti prestaje sa početkom uređivanja budžeta; do nestanka budžetskog deficita nije došlo umanjenjem državne potrošnje, već uvećanjem državnog zahvatanja, kako od građana, još više od privrede.

Unazad pet sezona, srpske vlasti su, u proseku, godišnje brojnim fiskalnim merama zahvatale dve milijarde evra više nego što su u 2014. godini. Peglanju budžeta u ovom periodu nije doprineo javni sektor, nego svi građani, posebno oni zaposleni u privatnom biznisu. Stoga bi bilo logično da se državni novac sada ne udeljuje javnom sektoru, već da se ulaže gde je najpotrebnije.

Imajući u vidu veliko preopterećenje privrede, Fiskalni savet je predlagao da se stopa zahvatanja države sa 62 odsto bruto zarade zaposlenog svede na 55 odsto, dok je Privredna komora predlagala i veće smanjenje, na 50 odsto bruto zarade. Država se odlučila da zahvatanje simboliočno smanji, na 61 odsto, a da najveći deo prihoda usmeri na zarade zaposlenih u javnom sektoru.

Izbori su, očito, u prvom planu, budžet za narednu godinu nam to pokazuje jasno kao na dlanu.

Autor: Živan Lazić
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
  • Anonimus
    21.11.2019 14:34
    Odlično čitanje budžeta, autor je odlično uočio da primetno uvećanje prihoda od oporezivanja uvozne robe počiva na monetarnoj politici " jakog" dinara.
  • ozbiljna država
    21.11.2019 11:57
    Dobar ovaj srbijanski kapitalizam! Većina zaposlenih i dalje u javnom sektoru sa platama koje nisu zaradili. Već 30 godina svakodnevno slušamo o nekakvim reformama dok se ništa bitno ne menja. Kao u komunizmu vlada partija i zapošljava svoje poslušnike u državne firme. Meni su najveći hit oni što ni ne dolaze na posao samo dobijaju plate. Ima ih u svim JP koliko hoćete. I posle svega ih nije sramota da lupetaju kako je sada kapitaizam dok nemušto objašnjavaju poštenom svetu zašto su ih pokrali, uništili im državu, oterali decu i ostavili ih bez posla.
  • E
    21.11.2019 11:21
    ovo
    E ovo se neće dogoditi:
    "Od ostalih prihoda, 70 milijardi se očekuje od poreza na zarade zaposlenih, dok se dosta skromna svota, 104 miljarde, planira od poreza na dobit preduzeća. Putem carina prihodovaće se 52, od akciza se očekuje priliv 361, od čega akcizno opterećenje naftnih derivata donosi polovinu, 168 milijardi dinara" ako nas budete urnisali za starije automobile.
    Kako su Kinezi pokupovali fabrike, tako smo postali jedni od najzagađenijih država.
    Nek se ugledaju na Lafarž koji je postavio sve moguće filtere, tako da je belilo sa krovova u Beočinu nestalo, i to ne zahvaljujući sadašnjoj vlasti.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
Cenovnik Impresum Kontakt Pravila i uslovi korišćenja Pošalji vest