Menu 021

Izbori preči od savladavanja epidemije, paket ekonomskih mera usmeren na privilegovan sloj

Paket mera koji je Vlada Srbije donela radi podsticaja privrede i zaštite siromašnih i onih koji tokom pandemije ostanu bez posla ili prihoda, u prvi plan ističe dve kategorije građana, zaposlene u javnom sektoru i penzionere. Obe grupe su tradicionalno glasači vlasti, pa je cilj intervencije države očito više bio uspeh vladajuće političke opcije na ovogodišnjim izborima, nego savladavanje posledica zaraze korina virusom.
Info 02.04.2020. | 14:00 > 17:07

Piše: Živan Lazić

Nije trebalo ni čekati da ministar za finansije Siniša Mali sažeto i precizno predstavi program.

Osnovni ton državne intervencije izrekao je tri nedelje ranije predsednik Aleksandar Vučić obećanjem da se neće smanjivati ni penzije, ni plate u javnom sektoru. Takav status drugima danas izgleda kao poklon bogova.

Državne ćate najvažnije

Tokom aktuelne pandemije, najmanje na nekoliko meseci, prekinuta je radna aktivnost većeg dela privrede, pogotovo uslužnih delatnosti, pa će se položaj zaposlenih, menadžera i vlasnika preduzeća drastično pogoršati. Jednostavno, ostaće bez  prihoda, a obaveze ostaju.

Pri tome, aktivnost privremeno zamrzavaju i partneri, kako dobavljači, tako i kupci, pa se i dugogodišnji poslovni lanci prekidaju, bez garancije da će, kada pandemija prođe, biti obnovljeni. Udar je toliko žestok da ni dobre, uzorne firme teško mogu sagledati kakva će im biti pozicija za dva, tri meseca.

Ako borba protiv korona virusa bude i duža, nepoznanica će biti i veća. Dok se privatni sektor muči preživeti globalnu pošast, svestan da će snositi ne male posledice, predsednik Srbije obećava raj dvema izabranim grupama stanovništva.

Posmatrano ekonomski, nema osnova povlastiti pripadnike bilo koji od dva segmenta. Motiv za privilegovanje je, očigledno, izvan ekonomije.

Savet iz marketinga

I tu dolazimo do izbora. Prema Ustavu, odlaganje za 27. april zakazanih izbora i u vanrednom stanju moguće je najviše dva puta po 90 dana.

Dakle, svakako će ih biti, najkasnije na jesen. A naprednjaci su navikli da pobeđuju i vladaju. I, sasvim razumljivo, hoće da produže vladati.

Iznenadna pošast je, u neku ruku, blagodet za vlast. Nije sporno da u vanrednim prilikama država mora da ozbiljnije zahvati pare svih obveznika. Radi se to širom sveta, i to sve vlasti, od najsocijalnijih do najliberalnijih.

Naravno da će i aktuelna srpska vlada. Pri tome nije teško da sopstvene ciljne biračke grupe izdvoji kao privilegovane.

Upravo je to cilj. Izostanak predsednika pri prezentovanju programa nije slučajan i teško da je zbog nešto lošijeg trenutnog zdravstvenog stanja. Vučić jeste hiperaktivan, ekstremno tokom zaraze, moguće i da se umorio, od ranije ima kardiovaskularnih problema.

No, isti takav predsednik se bezbroj puta "obraćao javnosti". Mogao je i ovaj put, ali, na savet iz marketingškog sveta, nije.

Mali bolji od Vučića

Stvar je u preteranoj patetičnosti Vučića pri javnim nastupima, što se ispoljava i kao odugovlačenje nastupa u beskraj. Sa druge strane, dugo izlaganje otvara mogućnost da se pri detaljnijoj prezentaciji paketa otkrije i taj, prikriveni cilj, kupovina velikog segmenta biračkog tela.

Stoga je ministar za finansije, po običaju odlično upoznat sa materijom, sažeto i precizno prikazao važnije mere države, tako da istakne poteze usmerene na održavanje likvidnosti finansijskog sistema i podršku malim preduzećima. To je, zapravo, najvredniji deo paketa.

Mnogo kraće se osvrnuo na pomoć siromašnima i besposlenima. Treško da bi Vučić, sklon da lepim rečima zasenjuje puk, odoleo srcu i skrajnuo "običnog čoveka".

Bilo je potrebno učiniti još jednu stvar, obezbediti prilično veliki novac. Nije lako obezbeđivati likvidnost u dosta dugom vremenu, pomagati preduzeća, od najmanjih do najvećih, ne zaboraviti baš ni one koji ostaju bez posla ili decenijama žive od povremenog, dnevnog rada. Tu je, svakako, i novac za povlašćene.

Pomoć od fiskalne politike

Vlada Srbije će, već u prvom potezu, za pomoć izdvojiti 5,1 milijardi evra, čak 11 odsto nacionalnog BDP. Koliko je to ozbiljno zahvatanje pokazuje i podatak da je ravno polovini budžeta.

Istina, iz državne kase će se izdvojiti samo 70 milijardi dinara u vidu 100 evra pomoći punoletnim građanima, isplata tri minimalna dohotka za zaposlene u privatnim preduzećima i oko 200 miliona evra vredni krediti Fonda za razvoj.

Ostalo su, zapravo, garancije vlade, za oko dve milijarde evra bankarskih kredita privredi, te odlaganje oko 1,5 milijardi evra budžetskog prihoda usled odobravanja građanima da dok traje vanredno stanje, a najmanje tri meseca, ne moraju plaćati komunalne obaveze. Platiće ih naknadno, u 24 rate. Sve skupa, direktan trošak vlade je oko 1,1 milijardi evra, ostalo su garancije.

Vlada Srbije nije planirala da štampa dinare, pozicija Srbije je takva da ceo teret pomoći privredi građanima mora da iznese iz fiskalne politike. Dakle iz budžeta i onoga što će pristizati u budžet.

Kako će punjenje budžeta biti jako usporeno tokom posve pasivnog života, moraće se zaduživati. Plan je da kredite pribavlja i na domaćem, i na stranom tržištu.

Gde naći pare

Čini se, međutim, da je bolje da Brnabićeva odustane od domaćih finansijera. Slično državi, i Narodna banka Srbije je dopustila preduzećima da dok traje vanredno stanje prispele kreditne obaveze ne vraćaju.

Uradiće to, kao i građani, naknadno. Time su, međutim, banke ostale bez 1,5 milijardi evra, a još se očekuje da sa oko dve milijarde dodatno finansiraju srpsku privredu. Ukoliko bi se i Vlada Srbije priključila samo bi štetila konkurišući sopstvenoj privredi.

Stoga je bolje okrenuti se inostranom tržištu. Tu će biti novca, istina i mnogo više zajmotražilaca nego što je bilo do pre dva meseca. Svetska banka je najavila 150 milijardi dolara kredita, dok je MMF obezbedio 1.000 milijardi dolara samo za nedovoljno razvijene, u koje i mi spadamo.

Pitanje je koliko će u aranžmanima sa ovim institucijama biti kamata. Takođe, Vlada Srbije može da se okrene i inostranom tržištu. Tamo će investitori praktično novac dobijati od Centralne evropske banke iz Frankfurta ili od FED-a beskamatno, a ostaje da se vidi po kojoj stopi će zajmiti srpskoj vladi.

Sve pozajmice vraćaće se iz budžeta, dakle novcem svih poreskih obveznika. Svi ćemo, srazmerno punjenju državne kase, plaćati.

Međutim, kredit će koristiti pre svega preduzetnici, najveći kako i najmanji. Od njih se očekuje da ovim novcem očuvaju kompaniju i, koliko je moguće, broj zaposlenih. Biće to, i pored nemale pomoći, teško i krajnje neizvesno.

Udvostručen broj ćata

Sledeći koji će imati najviše koristi od ekspanzije zaduživanja su upravo penzioneri i zaposleni u javnom sektoru. Prvih je oko 1.704.000 i još od 2008. godine i tadašnje krize primaju za oko 20 odsto veću penziju nego što su mogućnosti ovdašnje ekonomije.

Podsetimo se, tada je ministarka za finansije Dijana Dragutinović smenjena jer se protivila da se u istoj sezoni penzije po četvrti put povećaju. Kasnije primanja najstarijih niko nije primerio realnim mogućnostima srpske privrede.

Javni sektor se takođe okoristio od prethodne krize. Pre nego što je 2008. započeo brodolom, u ovom segmentu je bilo zaposleno manje od pola miliona ljudi.

Kako su privatna preduzeća propadala, mnogi su ostajali bez radnog mesta. Tadašnja vlast nije našla ništa bolje od beskrajnog zaduživanja i širenja javnog sektora, pa je četiri godine kasnije ovaj segment zapošljavao preko 650.000 ljudi.

Kako je najlakše raditi u državnom kabinetu ili javnom preduzeću, svaka partija na vlasti je u ovaj segment gurala što više svojih aktivista, članova i simpatizera. Tako sada preko 720.000 ljudi prima "državnu platu", u proseku za 25 odsto više od kolege na sličnom poslu u privatnom sektoru.

Pri tome u proseku radi četiri časa dnevno, naspram sedam sati rada zaposlenog kod privatnika. Obavljaju isti onaj posao, sada uz obilatu pomoć kompjutera, koji je svojevremeno radilo 470.000, a bilo bi dovoljno i 330.000 ljudi.

Podsticaj parazitizmu

I sada je aktuelna vlast našla da, pre drugih, štiti upravo ovaj, inače privilegovan sloj. Naravno, obaveza je privatnog sektora da prethodno napuni državnu kasu kako bi se ćatama isplaćivale neumanjene plate.

Dok se svi drugi budu preznojavali kako bi zaradili i polovinu do pre mesec dana uobičajene zarade, partijski poslušnici će, uvaljeni u fotelje i punog novčanika, uživati i osmišljvati kako da još više "muzu" preduzetnike i njihove radnike.

Upravo doneti paket mera podstiče ovaj specifičan parazitizam.

Autor: Živan Lazić
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
  • Privatnik
    03.04.2020 06:11
    Ekonomske mere
    Morate biti privatnik da biste razumeli da je i "plan" potpuno predizborni. Otvorite fajl, na nivou je teza kako mali Perica zamišlja da oporavi privredu. Suština je, daće svima pare. Osim onima kojima je to.najvise potrebno. Ukoliko niste bili dovoljno likvidni, a kriza vas je toliko pogodila da usled manjka privređivanja nemate odakle da platite radnike te ste iste morali da otpustite, vi ste kažnjeni isključenjem iz programa. Dalje, sve i da imate novca, doprinosi se samo odlažu, ne opraštaju se. Pa tako, ako imate 20 radnika, gde su doprinosi oko 20.000, sačekaćemo vas za tri meseca nerada 20x3x20.000=10k evra na 24 rate, aj sad ti objasni radnicima da su mere lose i da ne upadas u program i da moraju da se stisnu tri meseca..... Kakva država, takva i vlast, tačno po zasluzi. Vidimo se u Nemačkoj, ja posle ovoga zatvaram, od silnih miliona koje sam državi dao ništa video nisam, kažnjen sam zato što nemam kada mi je najpotrebnija pomoć. Akontacije dobiti koje neće fakat biti jer se raspadam mi neće biti oproštene i treba da plaćam a nemam odakle jer sam bio primoran da zatvorim jer je zaustavljeno poslovanje. Pozdrav Srbijo, uživajte u sendvicima dok ih ima
  • Bravo
    02.04.2020 23:02
    Autoru
    Svaka cast za tekst. Srz naseg trulog sistema je objasnjena!
  • stevica
    02.04.2020 23:01
    Aj ti radi kod privatnik
    Ko radi kod privatnika, mora posao da odradi od pocetka do kraja i jos ti gazda pomeri radno vreme za sat ranije, zbog policijskog casa, pa ti kaze da ce ti smanjiti deo plate jer je frka, pa da ce isplata malo kasniti jer nema novca, pa u isto vreme mora da cuva decu jer su vrtici i skole zatvoreni, pa u isto vreme treba da obavi nabavku i ceka sat vremena u redu jer pre i posle posla radnje ne rade, pa onda sve ostalo..
    Za to vreme sugradjani zaposleni u javnom sektoru (ne) sede kuci, dosadjuju se, svojom nedisciplinom drugima zagorcavaju zivot i svo vreme primaju 100% plate.
  • /
    02.04.2020 22:19
    /
    Stanoje
    pa u slucaju novinarke nije problem samo sa vlasti vec sa rukovodstvom i zaposlenima KCV

    nisu izbore oducili penzioneri i futog vec taj sloj kojem pripadaju mesetari u kcv

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
O nama Oglašavanje Kontakt Impresum Uslovi i pravila korišćenja Pošalji vest