U Srbiji trenutno radi 15 slobodnih zona u kojima posluje više od 200 kompanija iz različitih proizvodnih i uslužnih delatnosti, većinski domaćih, dok su svega četvrtina inostrane.
"Kompanije koje posluju na području Slobodne zone Subotica radile su sa smanjenim kapacitetom, uz poštovanje svih mera i preporuka koje je Vlada Srbije propisala. Za uskršnje praznike nisu radili uopšte, ali to je njihova uobičajna praksa. Još uvek nemamo podatke o svakoj kompaniji pojedinačno, ali kriza izazvana kovidom-19 će sigurno imati određene ekonomske posledice, a krajnji efekti će se videti po završetku godine", rekla je Branislava Stojković Marčetić, direktorka Slobodne zone u Subotici, u okviru koje sedam kompanija posluje u tom gradu, a jedna u Kikindi.
Od 10 kompanija koje rade u Slobodnoj zoni Užice samo jedna je obustavila proizvodnju u periodu od 20 dana. To je bila firma "Atlas", koja se bavi proizvodnjom nameštaja, ali su i oni počeli da rade, međutim, za sada sa 30 odsto kapaciteta.
"Firme su se brzo prilagodile radu u novim uslovima i sada sve zavisi od tražnje, prvenstveno u Evropskoj uniji, ali i brzine oporavka Italije, Nemačke i još nekih evropskih zemalja u koje se roba izvozi. Potpunu normalizaciju očekujemo krajem ove godine. Moja procena je da će ukupan promet u zoni biti umanjen za 10 do 15 procenata", smatra Mihailo Trnavčević, direktor Slobodne zone Užice, u kojoj trenutno radi oko 1.900 ljudi.
On je dodao da je u početku najviše problema bilo vezano za transport, jer nije bilo dovoljno kamiona, ali i zbog usporenog saobraćaja.
"Najviše su ugrožene industrije koje proizvode robu koja nije neophodna potrošačima u svakodnevnom životu. Na globalnom nivou najugroženija grana je turizam i sve druge oblasti vezane za putovanja", rekao je Trnavčević.
U Slobodnoj zoni Svilajnac trenutno posluju četiri kompanije u kojima je zaposleno oko 800 radnika. One nisu obustavljale rad ni kada je proglašena epidemija, ni tokom vanrednog stanja. Direktorka te slobodne zone Tijana Jovanović kazala je da sada nije moguće dati objektivnu procenu o ukupnim posledicama za kompanije, ali procenjuje da će najugoroženija biti ugostiteljska industrija.
U Slobodnoj zoni Pirot situacija je potpuno drugačija. Od 22 kompanije samo četiri nisu prekidale proizvodnju. Nakon prvomajskih praznika još neke kompanije su započele rad, ali ne u punom kapacitetu. U toj slobodnoj zoni problem imaju kompanije čiji su vlasnici bugarski državljani, bez privremenog boravka u Srbiji. Njima nije bio dozvoljen ulazak u Srbiju, pa to i utiče na mogućnost ponovnog pokretanja proizvodnje.
"Nisu sve firme prestale da rade odjednom. Do prekida proizvodnje dolazilo je postepeno, smanjivao se obim proizvodnje sve do potpunog prestanka rada. U prve dve nedelje vanrednog stanja, manje od 20 procenata kompanija je obustavilo proizvodnju i pružanje usluga. Ali od treće nedelje i dalje, sve više firmi je obustavljalo rad, tako da ih je bilo 80 odsto koje nisu radile", rekao je direktor Slobodne zone Pirot Dragan Kostić, koji očekuje da će se poslovanje stabilizovati do juna ove godine.
Istakao je da je potpuni oporavak veoma teško predvideti, ali se očekuje da proizvodne firme u narednih šest do osam nedelja potpuno normalizuju poslovanje, dok će uslužne delatnosti kasniti za tri do četiri nedelje.
Na osnovu poslednjih dostupnih podataka, kako piše "Biznis i finansije", krajem 2018. godine u kompanijama u slobodnim zonama je bilo zaposleno nešto više od 35.000 ljudi i to je u odnosu na 2017. godinu povećanje za skoro 25 procenata, ali većina drugih podataka pokazuje da je poslovanje slobodnih zona bilo lošije u odnosu na godinu pre toga.
Ukupna vrednost realizovanog prometa roba i usluga bila je manja za 5,45 odsto. Na ovo smanjenje uticalo je smanjenje vrednosti unosa repromaterijala i gotovih proizvoda, zatim smanjenje izvoza robe kao i manje prodate robe na tržištu Srbije.
Promet usluga u slobodnim zonama bio je veći za 38,83 odsto u odnosu na 2017. godinu. Usluge se uglavnom odnose na izdavanje poslovnog, proizvodnog i skladišnog prostora, kao i na ostale logističke usluge koje se pružaju korisnicima slobodnih zona. S druge strane, ukupna vrednost proizvodnje u slobodnim zonama u odnosu na 2017. godinu bila je manja za 2,69 odsto.
Podaci iz dostavljenih izveštaja pokazuju još i da su privredna društva koja upravljaju slobodnim zonama ostvarila neto dobit od 76.772.693 dinara i da je to manje za 34 procenta u odnosu na 2017. godinu.
.jpg "Gubici Elektrodistribicije Srbije u 2023. bili milijardu dinara")
.jpg "Miruju i dizel i benzin")
.jpg "Beogradski region najrazvijeniji - a dobio najviše novca za razvoj")
Komentari 2
Uros
Boki
A kad mu je to bilo dobro?
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar