Država ignoriše sušu, posledice ćete snositi i vi
Nema šta, sunce je od polovine juna baš "zapržilo". Maksimalna dnevna temperatura je neprekidno iznad 30 stepeni Celzijusa, neretko dostižući i 35°C.
Foto: 021.rs
Kiše ni otkuda, dok se temperatura noću povremeno ne spušta ispod 20 stepeni. Pravo tropsko vreme se ponavlja treću sezonu zaredom, mada je uočljivo da su, zapravo, dve poslednje decenije po svakom parametru daleko vrelije nego bilo koja iz prošlosti.
Podivljala pijaca
Pakao koji izrazito visoka temperatura praćena velikim manjkom padavina ostavlja iza sebe uočljiv je i golim okom. Suša je sasekla većinu ratarskih useva, ponajviše kukuruz i soju, dok su prolećni mrazevi i nevreme drastično umanjili rod voća i povrća.
Procenjuje se da će ovogodišnji podbačaj roda voća biti i preko 450.000 tona, više nego prošlogodišnji, koji je bio i rekordan. Pitanje je hoće li ove jeseni paori uopšte žeti soju i ubirati kukuruz, poslednjih godina dve vodeće biljke vojvođanskih polja.
Pijaca je podivljala, cene maline i borovnice su dostizale i 1.500 dinara za kilogram, trešnja i višnja preko 1.200, dok za krušku treba izdvojiti šest "stotki". Ovolike cene čine voće nedostupnim brojnom stanovništvu. Ni povrće po skupoći ne zaostaje mnogo. Ishrana je postala skupa čak i na vojvođanskim prostorima, dakle u izrazito agrarnom području.
Bez prava na iznenađenje
Posledice suše jesu drastične, međutim nemamo pravo biti iznenađeni. Suša se ponavlja treću godinu uzastopno, a može se reći da je pretoplo vreme gotovo svake druge sezone. Kako je poljoprivreda i u mnogo razvijenijim državama "fabrika na otvorenom", previše zavisna od vremenskih (ne)prilika, ne iznenađuje manji rod, a često je i kvalitet ispod željenog.
Tako je lane izvoz agrokompleksa Srbije jedva dostigao pet milijardi evra, koliko je iznosio i prethodne godine, ali je uvoz agrarnih roba sa 1,2 narastao na 1,9 milijardi evra. Očito da u Srbiji loši uslovi uzrokuju kiks pojedinih useva, pa se nadoknađuju uvozom iz inostranstva.
Mada se gotovo u celoj Srbiji pakleno vreme ustalilo, malo šta se čini kako bi se agrarna delatnost prilagodila novonastalim okolnostima. Seljaci još i rade šta i koliko mogu, pa se orijentišu na rane sorte i hibride pšenice, kukuruza, soje... kako bi izbegli duge letnje periode bez kiše i izrazito visokih temperatura. Ukoliko nađu relativno dostupno izvorište, pokušavaju i da navodnjavanjem nadomeste manjak padavina.
Pročitaj još
Manija putogradnje
Vanredan napor seljaka daje određene rezultate. Iznenađuje, međutim, da se država dosad nije vidljivije uključila u napore da se poljoprivreda u Vojvodini i celoj Srbiji prilagodi novim prilikama. Iznenađenje je tim veće što je aktuelna vlast sklona intervencijama u pojedine društvene i ekonomske segmente. Tako je tokom čitavog dosadašnjeg mandata, a traje već četrnaestu godinu u kontinuitetu, vidljivo snažno ulaganje u izgradnju (auto)puteva.
Svake godine se započne bar jedna značajnija trasa, a cilj je gotovo celu Srbiju učiniti pogodnom za industrijska ulaganja. Mada su poprilično krupni prigovori na preplaćenu cenu prave manije putogradnje, ne može se reći da nisu vidljivi rezultati.
Srbija je prekrivena fabričkim pogonima izgrađenim obično u naseljima do kojih je prethodno država poboljšala pristup drumskim vozilima. Nisu to tvornice visokih tehnologija, više je reč o standardnim proizvodnim linijama koje odgovaraju investitorima, najčešće tvornicama koje u Srbiji lociraju proizvodnju pojedinih delova.
Novac usmeriti na agrar
Ovakva strategija SNS nije posebno doprinela rastu BDP-a, koji je za vreme naprednjaka uvećavan po prosečnoj godišnjoj stopi od 2,6 odsto. Ali, vidljiva je uvećana zaposlenost. Radnih mesta je za čak 480.000 više nego što je bilo pre tucet godina.
Čini se da se vreme intenzivne gradnje i ulaganja u puteve polako bliži kraju, pa bi se i država mogla više posvetiti drugim delatnostima koje, kao i putogradnja, umnogome zavise od podrške. Učestale i sve veće jare su takvih dimenzija da poljoprivreda niti jedne države, tako ni Srbije, ne može da sve obaveze prihvati na sebe.
Očekuje se pomoć države i čini se da je kucnuo čas da vlada više novca usmeri na agrar. Suša svake godine iznova pokazuje koliko su vremenske prilike sve manje povoljne po poljoprivredu, te je potrebno ulaganjima ojačati srpski agrar toliko da može odoleti novim izazovima.
Značaj prehrambene industrije
Pre svega reč je o izgradnji kanala za navodnjavanje o čemu se u nas decenijama priča, a jako malo radi. Na državi je da finansira izgradnju primarne i sekundarne mreže, kao i da obezbedi povoljne kredite i subvencije za razvoj završne, najsitnije infrastrukture. Potrebna je i pomoć kako bi voćari mrežama zaštitili rod od padavina i mraza.
Ipak, čini se da je od ključnog značaja podrška obnovi i dogradnji prehrambene i ostalih prerađivačkih industrija zasnovanih na agrarnim proizvodima. Pokazalo se da nema uspešne poljoprivrede koja se završava izvozom bazičnih proizvoda. Upravo je izlazak na tržište preko prerađenih useva od ključnog značaja za profitabilnost agrara i to tako što se završna dobit deli između svih učesnika u lancu proizvoda.
Suša je žestoka i ostaviće teške posledice. Ali, ne vredi kukati i žaliti se na "lošu godinu". Ako ništa ne promenimo naredne sezone šteta će biti i veća. Jedini način je da se selo i agrar prilagode i uklope u nove trendove, a za ovako krupne promene neophodna je podrška države.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Šoškić: Osećaćemo se u sopstvenoj zemlji kao najamna radna snaga za strance
18.10.2025.•
0
Politika u kojoj uz fiksni devizni kurs nema prirasta produktivnosti, a rastu plate, za posledicu ima kako prirast javnog duga, tako i rasprodaju naših resursa, kaže profesor Ekonomskog fakulteta Dejan Šoškić.
Poljoprivrednici: Neka Glamočić uzme pare od Ekspa i Nacionalnog stadiona za pomoć poljoprivredi
18.10.2025.•
0
Predsednik Saveza udruženja poljoprivrednika Banata Dragan Kleut rekao je da će verovatno biti neminovna radikalizacija protesta u borbi za državnu pomoć poljoprivredi.
Za Fudbalski savez Srbije iz budžetske rezerve 2,5 miliona evra
18.10.2025.•
1
Vlada Srbije donela je odluku da iz budžetske rezerve prebaci 295 miliona dinara, odnosno više od 2,5 miliona evra, Fudbalskom savezu Srbije (FSS), piše Nova ekonomija.
Iz SAD stiglo upozorenje NBS zbog plaćanja dina karticom na pumpama NIS-a
17.10.2025.•
22
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je večeras da je iz SAD, koje su uvele sankcije NIS-u zbog ruskog udela, stiglo upozorenje Narodnoj banci Srbije i za "dina karticu" zbog plaćanja na pumpama.
Objavljene nove cene goriva
17.10.2025.•
6
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Novac iz budžetske rezerve za parking na železničkoj stanici Prokop u Beogradu
16.10.2025.•
1
Upravi za zajedničke poslove republičkih organa prebačeno je nešto više od 14,4 miliona dinara preko tekuće budžetske rezerve za, između ostalog, 40 parking mesta u okviru Železničke stanice Beograd centar - Prokop.
Glamočić: Za pomoć zbog suše poljoprivrednicima treba 70 milijardi dinara, od koga uzeti taj novac
16.10.2025.•
47
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić rekao je danas da je za ispunjenje zahteva poljoprivrednika za isplatu pomoći zbog suše od 300 evra po hektaru potrebno 70 milijardi dinara.
Sistem par-nepar, aktiviranje rezerve: Država ima krizni plan u slučaju prekida snabdevanja naftom
16.10.2025.•
61
Iako se još čeka na detalje plana poslovanja NIS-a pod sankcijama, ispostavilo se da država ima akt na osnovu koga može da postupa ukoliko nastupi poremećaj na tržištu nafte i goriva.
Problem NIS-a treba da se reši do Nove godine: Koja je najrealnija opcija?
16.10.2025.•
11
Problem sa NIS-om zbog američkih sankcija trebalo bi da bude rešen najkasnije do Nove godine.
MMF: Globalni dug bi mogao da premaši 123 odsto globalnog BDP-a
16.10.2025.•
1
Svetski javni dug bi mogao da premaši 100 odsto globalnog bruto domaćeg proizvoda do kraja ove decenije.
Najavljene evropske kvote i carine na čelik uticaće negativno na Železaru: Šta ove promene znače za Srbiju?
15.10.2025.•
8
Evropska komisija predložila je novo smanjenje kvota, ali i povećanje carina na uvoz čelika iz država koje nisu članice Evropske unije.
Sijarto: MOL povećao isporuke nafte Srbiji
15.10.2025.•
5
Mađarska energetska kompanija MOL povećala je izvoz nafte u Srbiju u ime NIS-a, nakon što je hrvatski JANAF obustavio isporuke zbog američkih sankcija.
Vučić: Ne pregovaramo sa potencijalnim kupcima za NIS jer mi nismo vlasnici, niti komunisti
15.10.2025.•
22
Nemamo pregovore sa potencijalnim kupcem za NIS, jer mi nismo vlasnici, a nismo ni komunisti, i čekamo da se vlasnik, ako sankcije opstanu, a verovatno hoće, dogovori sa kim hoće.
Tramp: Zbog mojih carina svi odustaju od BRIKS-a
15.10.2025.•
10
Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da su sve zemlje koje su želele da budu deo BRIKS-a odustale od tih ambicija zbog američkih carinskih tarifa.
Vučić ponudio Rusima da Srbija od njih otkupi deo NIS-a
15.10.2025.•
68
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ponudio je ruskoj delegaciji da Srbija otkupi deo ruskog vlasništva u Naftnoj industriji Srbije (NIS).
Dženeral motors imaće gubitak 1,6 milijardi dolara zbog Trampove politike prema električnim vozilima
15.10.2025.•
1
Najveći američki proizvođač automobila, Dženeral motors (GM), u sledećem kvartalu pretrpeće gubitak od 1,6 milijardi dolara.
Banke od danas u obavezi da omoguće olakšice u otplati kredita - ali ne svima: Evo na koga se to odnosi
15.10.2025.•
2
Banke su od danas, 15. oktobra u obavezi da građanima koji ne mogu da otplaćajuju kredite usled otežanih okolnosti omoguće lakšu otplatu.
Pod sankcijama i druga preduzeća u vlasništvu NIS-a: Kako će poslovati?
14.10.2025.•
1
Matično preduzeće NIS a.d. uvršteno je na listu specijalno označenih državljana i blokiranih lica Ministarstva finansija SAD-a.
Povećan uvoz derivata: Kako su se konkurenti pripremili za sankcije NIS-u?
14.10.2025.•
7
Naftne kompanije koje posluju u Srbiji pripremile su se za uvoz većih količina naftnih derivata zbog uvođenja sankcija NIS-u.
Kina uzvraća udarac: Uvela lučke takse američkim brodovima
14.10.2025.•
2
Kinesko Ministarstvo saobraćaja objavilo je detaljan dokument kojim se propisuju posebne lučke takse za brodove u vlasništvu ili pod upravom američkih preduzeća, organizacija i pojedinaca.
Đedović Handanović: NIS neće biti nacionalizovan, to smo rekli i Rusima
14.10.2025.•
61
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je da će razgovori srpske i ruske strane o američkim sankcijama NIS-u zbog većinskog ruskog udela biti nastavljeni.
Komentari 6
C16
Живорад
Paor
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar