Država ignoriše sušu, posledice ćete snositi i vi
Nema šta, sunce je od polovine juna baš "zapržilo". Maksimalna dnevna temperatura je neprekidno iznad 30 stepeni Celzijusa, neretko dostižući i 35°C.
Foto: 021.rs
Kiše ni otkuda, dok se temperatura noću povremeno ne spušta ispod 20 stepeni. Pravo tropsko vreme se ponavlja treću sezonu zaredom, mada je uočljivo da su, zapravo, dve poslednje decenije po svakom parametru daleko vrelije nego bilo koja iz prošlosti.
Podivljala pijaca
Pakao koji izrazito visoka temperatura praćena velikim manjkom padavina ostavlja iza sebe uočljiv je i golim okom. Suša je sasekla većinu ratarskih useva, ponajviše kukuruz i soju, dok su prolećni mrazevi i nevreme drastično umanjili rod voća i povrća.
Procenjuje se da će ovogodišnji podbačaj roda voća biti i preko 450.000 tona, više nego prošlogodišnji, koji je bio i rekordan. Pitanje je hoće li ove jeseni paori uopšte žeti soju i ubirati kukuruz, poslednjih godina dve vodeće biljke vojvođanskih polja.
Pijaca je podivljala, cene maline i borovnice su dostizale i 1.500 dinara za kilogram, trešnja i višnja preko 1.200, dok za krušku treba izdvojiti šest "stotki". Ovolike cene čine voće nedostupnim brojnom stanovništvu. Ni povrće po skupoći ne zaostaje mnogo. Ishrana je postala skupa čak i na vojvođanskim prostorima, dakle u izrazito agrarnom području.
Bez prava na iznenađenje
Posledice suše jesu drastične, međutim nemamo pravo biti iznenađeni. Suša se ponavlja treću godinu uzastopno, a može se reći da je pretoplo vreme gotovo svake druge sezone. Kako je poljoprivreda i u mnogo razvijenijim državama "fabrika na otvorenom", previše zavisna od vremenskih (ne)prilika, ne iznenađuje manji rod, a često je i kvalitet ispod željenog.
Tako je lane izvoz agrokompleksa Srbije jedva dostigao pet milijardi evra, koliko je iznosio i prethodne godine, ali je uvoz agrarnih roba sa 1,2 narastao na 1,9 milijardi evra. Očito da u Srbiji loši uslovi uzrokuju kiks pojedinih useva, pa se nadoknađuju uvozom iz inostranstva.
Mada se gotovo u celoj Srbiji pakleno vreme ustalilo, malo šta se čini kako bi se agrarna delatnost prilagodila novonastalim okolnostima. Seljaci još i rade šta i koliko mogu, pa se orijentišu na rane sorte i hibride pšenice, kukuruza, soje... kako bi izbegli duge letnje periode bez kiše i izrazito visokih temperatura. Ukoliko nađu relativno dostupno izvorište, pokušavaju i da navodnjavanjem nadomeste manjak padavina.
Pročitaj još
Manija putogradnje
Vanredan napor seljaka daje određene rezultate. Iznenađuje, međutim, da se država dosad nije vidljivije uključila u napore da se poljoprivreda u Vojvodini i celoj Srbiji prilagodi novim prilikama. Iznenađenje je tim veće što je aktuelna vlast sklona intervencijama u pojedine društvene i ekonomske segmente. Tako je tokom čitavog dosadašnjeg mandata, a traje već četrnaestu godinu u kontinuitetu, vidljivo snažno ulaganje u izgradnju (auto)puteva.
Svake godine se započne bar jedna značajnija trasa, a cilj je gotovo celu Srbiju učiniti pogodnom za industrijska ulaganja. Mada su poprilično krupni prigovori na preplaćenu cenu prave manije putogradnje, ne može se reći da nisu vidljivi rezultati.
Srbija je prekrivena fabričkim pogonima izgrađenim obično u naseljima do kojih je prethodno država poboljšala pristup drumskim vozilima. Nisu to tvornice visokih tehnologija, više je reč o standardnim proizvodnim linijama koje odgovaraju investitorima, najčešće tvornicama koje u Srbiji lociraju proizvodnju pojedinih delova.
Novac usmeriti na agrar
Ovakva strategija SNS nije posebno doprinela rastu BDP-a, koji je za vreme naprednjaka uvećavan po prosečnoj godišnjoj stopi od 2,6 odsto. Ali, vidljiva je uvećana zaposlenost. Radnih mesta je za čak 480.000 više nego što je bilo pre tucet godina.
Čini se da se vreme intenzivne gradnje i ulaganja u puteve polako bliži kraju, pa bi se i država mogla više posvetiti drugim delatnostima koje, kao i putogradnja, umnogome zavise od podrške. Učestale i sve veće jare su takvih dimenzija da poljoprivreda niti jedne države, tako ni Srbije, ne može da sve obaveze prihvati na sebe.
Očekuje se pomoć države i čini se da je kucnuo čas da vlada više novca usmeri na agrar. Suša svake godine iznova pokazuje koliko su vremenske prilike sve manje povoljne po poljoprivredu, te je potrebno ulaganjima ojačati srpski agrar toliko da može odoleti novim izazovima.
Značaj prehrambene industrije
Pre svega reč je o izgradnji kanala za navodnjavanje o čemu se u nas decenijama priča, a jako malo radi. Na državi je da finansira izgradnju primarne i sekundarne mreže, kao i da obezbedi povoljne kredite i subvencije za razvoj završne, najsitnije infrastrukture. Potrebna je i pomoć kako bi voćari mrežama zaštitili rod od padavina i mraza.
Ipak, čini se da je od ključnog značaja podrška obnovi i dogradnji prehrambene i ostalih prerađivačkih industrija zasnovanih na agrarnim proizvodima. Pokazalo se da nema uspešne poljoprivrede koja se završava izvozom bazičnih proizvoda. Upravo je izlazak na tržište preko prerađenih useva od ključnog značaja za profitabilnost agrara i to tako što se završna dobit deli između svih učesnika u lancu proizvoda.
Suša je žestoka i ostaviće teške posledice. Ali, ne vredi kukati i žaliti se na "lošu godinu". Ako ništa ne promenimo naredne sezone šteta će biti i veća. Jedini način je da se selo i agrar prilagode i uklope u nove trendove, a za ovako krupne promene neophodna je podrška države.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Rumunija usvaja dekret za preuzimanje resursa sankcionisanih kompanija, među njima i Lukoil
02.12.2025.•
0
Rumunska vlada odobrila je dekret kojim se omogućava preuzimanje lokalnih resursa kompanija koje podležu međunarodnim sankcijama, među kojima je i ruski "Lukoil".
Sve naknade PIO fonda rastu isto kao i penzije - za 12,2 odsto
02.12.2025.•
0
Republički Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje Srbije saopštio je danas da su od 1. decembra povećane penzije, kao i ostala prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja i naknade koje isplaćuje Fond za 12,2 odsto.
Rafinerija Pančevo obustavila rad, nema sirove nafte
02.12.2025.•
38
Rad Rafinerije Pančevo je obustavljen usled nedostatka sirove nafte za preradu.
Ratel dodelio dozvole za 5G mrežu: Telekom, Yettel i A1 spremni za komercijalne usluge
02.12.2025.•
4
Regulatorno telo za elektronske komunikacije i poštanske usluge (Ratel) je nakon sprovedene aukcije dodelio pojedinačne dozvole za korišćenje 5G mreže za tri ponuđača.
Vučić: Nema dobrih vesti za NIS, Amerikanci nisu pozitivno odgovorili
02.12.2025.•
109
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da nema dobrih vesti što se tiče NIS-a - nismo dobili pozitivnu odluku SAD.
Bajatović: Srbija hoće da plati 1,4 milijarde evra za NIS, ali kako pare prebaciti u Rusiju?
02.12.2025.•
27
Generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je da mora da se nađe rešenje da NIS nastavi da radi.
Rafinerija i dalje u fazi "tople cirkulacije", stručnjak objašnjava tehničke posledice gašenja
02.12.2025.•
7
Rafinerija u Pančevu je i ovog jutra u fazi tzv. tople cirkulacije, budući da je stigla laka nafta iz domaćih izvora.
Stručnjak za energetiku: Ne očekujem američku licencu, banke će blokirati račune NIS, a onda sledi stečaj
02.12.2025.•
24
Ako američka licenca za poslovanje ne bude stigla u ovim poslednjim trenucima, Rafinerija u Pančevu danas će, prema ranijim najavama, potpuno prestati da radi.
MUP među najvećim dužnicima za struju: Dug duplirao na 277 miliona dinara
02.12.2025.•
7
Poslednji presek stanja dugova koji je objavio EPS pokazuje da je Ministarstvo unutrašnjih poslova za samo dva meseca gotovo udvostručilo dospela dugovanja i skočilo sa 25. na 14. mesto rang liste.
Danas moguće potpuno gašenje Rafinerije u Pančevu: Kako bi to uticalo na privredu?
02.12.2025.•
23
Ukoliko NIS ne dobije američku dozvolu za rad, eventualno gašenje Rafinerije u Pančevu i Petrohemije prvo bi pogodilo zaposlene, a potom čitavu privredu.
Inflacija u EU pala na 2,5 odsto, rekorder Rumunija sa 8,4 odsto
02.12.2025.•
1
Inflacija u eurozoni u oktobru na godišnjem nivou pala je na 2,1 odsto, sa 2,2 odsto u septembru, dok na nivou Evropske unije iznosi 2,5 procenata, saopštio je Eurostat.
Gardijan o Generalštabu: Trampova porodica dobija poseban tretman, manje jasno šta dobija srpski režim
01.12.2025.•
5
Poslovi koje širom sveta, od Vijetnama do Srbije, sklapaju članovi porodice predsednika SAD, podstiču sumnje da je reč o eksplicitnoj razmeni usluge za uslugu, odnosno o korupciji, ali dokaza za to nema, piše Gardijan.
Suša preti da ukine proizvodnju mleka u Srbiji
01.12.2025.•
13
Do pre desetak godina Srbija je bila izvoznik mleka i mlečnih proizvoda, tek 40 odsto proizvodnje završavalo je na domaćem tržištu, dok je uočljivo veći deo, obično preko mlečnih proizvoda, plasiran u inostranstvo.
Sutra sastanak o rešavanju problema sa gorivom, nema vesti iz SAD o licenci za NIS
01.12.2025.•
5
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da nema novih vesti po pitanju odluke Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAK) Ministarstva finansija SAD u vezi sa davanjm operativne licence Naftnoj industriji Srbije.
Rafinerija još danas u tihom režimu rada, od sutra moguće gašenje: Vučić za danas najavio važan sastanak
01.12.2025.•
6
Situacija oko NIS-a i dalje je neizvesna - još se čeka odluka Stejt deparmenta i OFAK-a.
Rudna renta u Srbiji među najnižim - šta koči njeno povećanje?
01.12.2025.•
3
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da država godinama nije mogla da poveća rudnu rentu zbog političkih pritisaka i međunarodnih odnosa.
Vučić: Sutra važan sastanak o NIS-u, rafinerija u utorak prestaje sa radom
30.11.2025.•
16
Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da će rafinerija u utorak, 2. decembra i zvanično prestati da radi ako SAD ne izdaju licencu za nastavak rada NIS-a.
Stručnjak za energetsku bezbednost: Bez domaćih zaliha očekuje nas rast cena goriva i inflacije
30.11.2025.•
9
Zaustavljanje rafinerije nafte u Pančevu se, za sada, neće odraziti na samo tržište, barem dok postoje zalihe derivata, a jedini sektor gde vidim potencijalni problem je avio-saobraćaj, jer su zalihe kerozina najmanje.
Objavljen spisak najvećih poreskih dužnika, u samom vrhu firma iz Novog Sada
30.11.2025.•
8
Poreska uprava objavila je spisak najvećih poreskih dužnika na dan 31. oktobra, a listu od 248 kompanija sa statusom aktivnog lica, predvodi "Mera invest" iz Beograda sa dugom većim od milijardu dinara.
Vlada Srbije ponovo promenila uredbu o maržama
29.11.2025.•
14
Vlada Srbije usvojila je četvrtu izmenu uredbe o maržama, kojom se preciziraju visine marži po tipovima prodaja, a proširen je i spisak proizvoda čije marže mogu da se menjaju u odnosu na 1. avgusta ove godine.
Ljubodrag Savić o sankcijama NIS-u: MOL bolja opcija od Arapa
29.11.2025.•
11
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić ocenio je da bi za rešenje situacije u vezi sa američkim sankcijama Naftnoj industriji Srbije (NIS) mađarski MOL bio bolja opcija od mogućih arapskih partnera.
Komentari 6
C16
Живорад
Paor
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar