Država ignoriše sušu, posledice ćete snositi i vi
Nema šta, sunce je od polovine juna baš "zapržilo". Maksimalna dnevna temperatura je neprekidno iznad 30 stepeni Celzijusa, neretko dostižući i 35°C.
Foto: 021.rs
Kiše ni otkuda, dok se temperatura noću povremeno ne spušta ispod 20 stepeni. Pravo tropsko vreme se ponavlja treću sezonu zaredom, mada je uočljivo da su, zapravo, dve poslednje decenije po svakom parametru daleko vrelije nego bilo koja iz prošlosti.
Podivljala pijaca
Pakao koji izrazito visoka temperatura praćena velikim manjkom padavina ostavlja iza sebe uočljiv je i golim okom. Suša je sasekla većinu ratarskih useva, ponajviše kukuruz i soju, dok su prolećni mrazevi i nevreme drastično umanjili rod voća i povrća.
Procenjuje se da će ovogodišnji podbačaj roda voća biti i preko 450.000 tona, više nego prošlogodišnji, koji je bio i rekordan. Pitanje je hoće li ove jeseni paori uopšte žeti soju i ubirati kukuruz, poslednjih godina dve vodeće biljke vojvođanskih polja.
Pijaca je podivljala, cene maline i borovnice su dostizale i 1.500 dinara za kilogram, trešnja i višnja preko 1.200, dok za krušku treba izdvojiti šest "stotki". Ovolike cene čine voće nedostupnim brojnom stanovništvu. Ni povrće po skupoći ne zaostaje mnogo. Ishrana je postala skupa čak i na vojvođanskim prostorima, dakle u izrazito agrarnom području.
Bez prava na iznenađenje
Posledice suše jesu drastične, međutim nemamo pravo biti iznenađeni. Suša se ponavlja treću godinu uzastopno, a može se reći da je pretoplo vreme gotovo svake druge sezone. Kako je poljoprivreda i u mnogo razvijenijim državama "fabrika na otvorenom", previše zavisna od vremenskih (ne)prilika, ne iznenađuje manji rod, a često je i kvalitet ispod željenog.
Tako je lane izvoz agrokompleksa Srbije jedva dostigao pet milijardi evra, koliko je iznosio i prethodne godine, ali je uvoz agrarnih roba sa 1,2 narastao na 1,9 milijardi evra. Očito da u Srbiji loši uslovi uzrokuju kiks pojedinih useva, pa se nadoknađuju uvozom iz inostranstva.
Mada se gotovo u celoj Srbiji pakleno vreme ustalilo, malo šta se čini kako bi se agrarna delatnost prilagodila novonastalim okolnostima. Seljaci još i rade šta i koliko mogu, pa se orijentišu na rane sorte i hibride pšenice, kukuruza, soje... kako bi izbegli duge letnje periode bez kiše i izrazito visokih temperatura. Ukoliko nađu relativno dostupno izvorište, pokušavaju i da navodnjavanjem nadomeste manjak padavina.
Pročitaj još
Manija putogradnje
Vanredan napor seljaka daje određene rezultate. Iznenađuje, međutim, da se država dosad nije vidljivije uključila u napore da se poljoprivreda u Vojvodini i celoj Srbiji prilagodi novim prilikama. Iznenađenje je tim veće što je aktuelna vlast sklona intervencijama u pojedine društvene i ekonomske segmente. Tako je tokom čitavog dosadašnjeg mandata, a traje već četrnaestu godinu u kontinuitetu, vidljivo snažno ulaganje u izgradnju (auto)puteva.
Svake godine se započne bar jedna značajnija trasa, a cilj je gotovo celu Srbiju učiniti pogodnom za industrijska ulaganja. Mada su poprilično krupni prigovori na preplaćenu cenu prave manije putogradnje, ne može se reći da nisu vidljivi rezultati.
Srbija je prekrivena fabričkim pogonima izgrađenim obično u naseljima do kojih je prethodno država poboljšala pristup drumskim vozilima. Nisu to tvornice visokih tehnologija, više je reč o standardnim proizvodnim linijama koje odgovaraju investitorima, najčešće tvornicama koje u Srbiji lociraju proizvodnju pojedinih delova.
Novac usmeriti na agrar
Ovakva strategija SNS nije posebno doprinela rastu BDP-a, koji je za vreme naprednjaka uvećavan po prosečnoj godišnjoj stopi od 2,6 odsto. Ali, vidljiva je uvećana zaposlenost. Radnih mesta je za čak 480.000 više nego što je bilo pre tucet godina.
Čini se da se vreme intenzivne gradnje i ulaganja u puteve polako bliži kraju, pa bi se i država mogla više posvetiti drugim delatnostima koje, kao i putogradnja, umnogome zavise od podrške. Učestale i sve veće jare su takvih dimenzija da poljoprivreda niti jedne države, tako ni Srbije, ne može da sve obaveze prihvati na sebe.
Očekuje se pomoć države i čini se da je kucnuo čas da vlada više novca usmeri na agrar. Suša svake godine iznova pokazuje koliko su vremenske prilike sve manje povoljne po poljoprivredu, te je potrebno ulaganjima ojačati srpski agrar toliko da može odoleti novim izazovima.
Značaj prehrambene industrije
Pre svega reč je o izgradnji kanala za navodnjavanje o čemu se u nas decenijama priča, a jako malo radi. Na državi je da finansira izgradnju primarne i sekundarne mreže, kao i da obezbedi povoljne kredite i subvencije za razvoj završne, najsitnije infrastrukture. Potrebna je i pomoć kako bi voćari mrežama zaštitili rod od padavina i mraza.
Ipak, čini se da je od ključnog značaja podrška obnovi i dogradnji prehrambene i ostalih prerađivačkih industrija zasnovanih na agrarnim proizvodima. Pokazalo se da nema uspešne poljoprivrede koja se završava izvozom bazičnih proizvoda. Upravo je izlazak na tržište preko prerađenih useva od ključnog značaja za profitabilnost agrara i to tako što se završna dobit deli između svih učesnika u lancu proizvoda.
Suša je žestoka i ostaviće teške posledice. Ali, ne vredi kukati i žaliti se na "lošu godinu". Ako ništa ne promenimo naredne sezone šteta će biti i veća. Jedini način je da se selo i agrar prilagode i uklope u nove trendove, a za ovako krupne promene neophodna je podrška države.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Akademijski odbori SANU: Srpskim domaćinima nije mesto u zatvoru
04.03.2026.•
0
Akademijski odbori za selo i za energetiku Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) oglasili su se povodom hapšenja poljoprivrednika tokom protesta.
Veća tražnja za gorivom na pumpama u Srbiji, kupuje se na kante i pune rezervoari
04.03.2026.•
2
Na benzinskim pumpama u Srbiji raste tražnja dizela i benzina, pune se rezervoari vozila, a poljoprivrednici kupuju na kante i burad jer cena u veleprodaji zbog rata na Bliskom istoku vrtoglavo raste.
Cene benzina u SAD naglo porasle zbog napada na Iran
04.03.2026.•
3
Cena galona benzina u SAD porasla je 11 centi preko noći, a gorivo je poskupelo i u nekim evropskim zemljama zbog višestrukih sukoba na Bliskom istoku, kojima je onemogućena isporuka nafte preko Persijskog zaliva.
Kako će rat u Iranu uticati na ekonomiju: Dva scenarija, Evropa najizloženija
03.03.2026.•
9
Vojna akcija na Bliskom istoku ima potencijal da preoblikuje region - ali bi mogla da ima i značajne posledice po globalnu ekonomiju i finansijska tržišta.
Inflacija u zoni evra može rasti zbog sukoba na Bliskom istoku, upozorava ekonomista
03.03.2026.•
0
Produžetak rata na Bliskom istoku mogao bi da dovede do naglog rasta inflacije u zoni evra i da uspori ekonomski rast, ocenio je glavni ekonomista Evropske centralne banke Filip Lejn za britanski list Fajnenšel tajms.
Gorivo u Srbiji već skupo, a rat sa Iranom bi to mogao da pogorša
03.03.2026.•
22
Posledice sukoba na Bliskom istoku mogle bi da se osete u rezervoarima građana Srbije.
Otkup automobila - Kako prodati auto za jedan dan?
03.03.2026.•
0
Prodaja polovnog automobila u teoriji deluje lako - postavite oglas, sačekate kupca i to je to. U praksi, taj proces često traje nedeljama, uz beskrajne pozive, poruke, cenkanje i neozbiljne kupce koji "dolaze sutra".
Prošle godine u Srbiju uvezeno cveća za 42 miliona evra
02.03.2026.•
4
Vrednost spoljnotrgovinske razmene cveća i drugog ukrasnog bilja u prošloj godini u Srbiji iznosila je 49 miliona evra, od čega je vrednost izvoza bila 6,7 miliona evra, a uvoza 42,3 miliona evra.
Vlahović: Model razvoja Srbije nedovoljan za sustizanje privreda Srednje i Istočne Evrope
02.03.2026.•
13
Predsednik Saveze ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović ocenio je da je model razvoja Srbije obezbedio privredni rast, ali je nedovoljan za sustizanje zemalja Srednje i Istočne Evrope.
Raspisan poziv za subvencije poljoprivrednicima od 18.000 dinara po hektaru
02.03.2026.•
2
Ministarstvo poljoprivrede raspisalo je danas Javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji koji će biti otvoren do 1. aprila.
Država daje skoro 16 miliona evra za izgradnju jednog hotela za Expo
02.03.2026.•
7
Kompanija Euro KB Rent dobiće 15,9 miliona evra iz budžeta Srbije za izgradnju hotela internacionalnog brenda "Swissotel" iz grupacije "Accor" na lokaciji EXPO u Beogradu, vidi se iz ugovora o subvenciji.
Zbog rata sa Iranom: Cena nafte skočila najviše za četiri godine, a gas u Evropi 28 odsto skuplji
02.03.2026.•
7
Cene nafte su danas zabeležile najveći rast za poslednje četiri godine zbog sukoba na Bliskom istoku nakon što SAD i Izrael napale Iran tokom vikenda.
Kada Mađarska nema more (a ni Srbija)
02.03.2026.•
20
Nekada se znalo reći "kada Mađarska nema mora".
Posledica rata SAD, Izraela i Irana: Nafta bi mogla da poskupi na 100 dolara za barel
02.03.2026.•
5
Američko-izraelski napad na Iran, kao i odgovor Teherana, uznemirili su tržišta nafte. Mnogi predviđaju veliki skok cena.
Non stop štednja - prvi korak ka finansijskom miru
02.03.2026.•
0
Ako čekate kraj meseca da na štednju stavite novac koji vam je ostao na računu, velika je šansa da ta štednja neće brzo napredovati jer troškovi se nekako uvek prilagode iznosu koji tokom meseca imate na računu.
Osiguravajuće kuće otkazuju pokriće ratnog rizika za brodove zbog sukoba u Iranu
02.03.2026.•
3
Nekoliko agencija za osiguranje saopštilo je da otkazuje pokriće ratnog rizika za brodove, zbog sukoba u Iranu i Persijskom zalivu.
Industrijska proizvodnja u Srbiji u januaru manja devet odsto nego pre godinu dana
01.03.2026.•
6
Industrijska proizvodnja u Srbiji u januaru ove godine manja je za 9,1 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, a u odnosu na prošlogodišnji prosek manja je za 14,4 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
OPEK+ povećava proizvodnju nafte zbog sukoba na Bliskom istoku
01.03.2026.•
2
Osam članica Organizacije zemalja izvoznica nafte i njihovi saveznici (OPEK+) odlučile su danas da povećaju svoje kvote za proizvodnju nafte na 206.000 barela dnevno za april.
Finansijski forenzičar: Put novca od javnih nabavki u investicione fondove i nazad u budžet
01.03.2026.•
1
Investicioni fondovi su prilično nepoznat pojam u Srbiji, ali nažalost poslednjih godinu dana u žižu interesovanja dolaze iz pogrešnih razloga.
Gubitak "Puteva Srbije" u 2025. skoro 200 miliona evra
01.03.2026.•
23
"Putevi Srbije" su u poslednjem kvartalu 2025. godine ostvarili neto gubitak od 22 milijarde dinara (oko 194 miliona evra), što je dvostruko više nego u 2024. godini.
Google u Rusiji kažnjen sa 176 miliona evra
01.03.2026.•
1
Sud u Moskvi proglasio je kompaniju Google krivom za kršenje zakonodavstva Rusije i izrekao joj je novčanu kaznu od više od 176 miliona evra.
Komentari 6
C16
Живорад
Paor
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar