Prošle nedelje Narodna banka (NBS) usvojila je propis kojim smanjuje učešće za kupovinu prve nekretnine sa dosadašnjih 20 na 10 odsto. Oni koji kupuju drugi stan ili neki sledeći moraju da računaju da za njih važi učešće od tih 20 odsto. Kako većina ipak kupuje prvi stan, može se reći da ova mera važi za većinu potencijalnih kupaca.
Željko Jović, viceguverner centralne banke, u javnosti je izjavio da je mera doneta, između ostalog, radi podsticanja stanogradnje i građevinarstva.
Kao i kod svih ostalih zajmova, krajnja odluka o odobravanju kredita jeste na banci, to jest ona odlučuje pod kojim uslovima će odobriti kredit. Narodna banka je izričito navela da banke i dalje, u skladu sa sopstvenim procenama, mogu prilikom odobravanja stambenog kredita zahtevati i veće učešće. Već nekoliko sedmica u javnosti se govorilo o tome kako će banke povećati učešće za stambene zajmove na 30 odsto kao posledicu rizika izazvanih padom privredne aktivnosti usled pandemije.
Inače, učešće za stambene zajmove povećano je 2011. godine za vreme mandata bivšeg guvernera NBS Dejana Šoškića s obrazloženjem da su zajmovi s većim učešćem manji rizik i za klijenta i za banku.
Kako piše
Politika, kredit za prvi stan s učešćem od deset odsto za onog koji ga otplaćuje
u startu znači manji trošak, ali ne i ubuduće. Naime, on dobija veći mesečni anuitet, ali i plaća kamatu banci na veći kreditirani iznos od 90 odsto, zbog čega je ovakav zajam u krajnjem rezultatu skuplji. Na primeru zajma od 45.000 evra s različitim učešćem, s kamatom od 2,7 odsto i periodom otplate od 20 godina, vidi se da ne samo da je mesečna rata veća za dvadesetak evra, već i da na ime kamate mora da se plati oko 1.400 evra više.
Zoran Grubišić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, kaže za Politiku da je smanjenjem učešća za stambene zajmove Narodna banka posegla za nestandardnim merama poput ostalih centralnih banaka. Nestandardno vreme zahteva i takve mere, a centralna banka je pomenutu meru donela kako bi dala doprinos oporavku privredne aktivnosti, a toga nema ako se ne poveća kreditna aktivnost. Većina nema para za keš kupovinu stana, niti firme imaju pare za izgradnju.
"To je samo signal regulatora i ne očekujem da će banke pohrliti da ispune propis NBS, jer je ipak krajnja odluka na njima. Njihove pare njihov rizik. One ne mogu da idu ispod regulative centralne banke i da odobre kredit s učešćem od pet odsto, ali od klijenta, ako tako procene, mogu da traže i veće učešće. Banke će sada biti dodatno oprezne, promet na tržištu nekretnina je mali i referentna cena je pod znakom pitanja", upozorava ovaj stručnjak.
Kako dodaje, nije naodmet podsetiti da je svetska kriza 2008. godine počela u SAD upravo zbog toga što su banke odobravale kredite za kupovinu nekretnina bez učešća i onima koji nisu bili kreditno sposobni.
Grubišić napominje i da u slučaju zajma s većim učešćem zajmoprimac manje novca pozajmi od banke, manje joj para da na kamatu i da ima i niži mesečni anuitet. U slučaju da hoće da prevremeno otplati zajam, bolja mu je pozicija jer banci manje duguje.
Kamatne stope na stambene kredite su u padu i, prema podacima NBS, u februaru i martu su u proseku iznosile 2,7 odsto.
Oni koji kupuju prvi stan imaju pravo na povraćaj PDV od 10 odsto. Uslov je da se radi o fizičkom licu koje je punoletni državljanin sa prebivalištem na teritoriji Srbije. Pravo na povraćaj može se ostvariti za površinu koja za kupca prvog stana iznosi do 40 kvadrata, a za članove njegovog domaćinstva do 15 kvadrata po svakom članu koji nema stan na svoje ime.
.jpg "Beogradski region najrazvijeniji - a dobio najviše novca za razvoj")
Komentari 11
JS
Banke za kupovinu kuce uredno traze jos od pre virusa 30% i NBS apsolutno nista ne radi po tom pitanju. A onda se pitamo odakle ovolike guzve po gradovima.
Sada su poceli da traze 30 i za stanove, cisto sumnjam da ce ova odluka NBS ista promeniti kada su bankarski krediti u pitanju..
@Samo me zanima
Programer
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar