Ko je na dobitku uz mini-Šengen?

Za sada još samo Crna Gora nije podržala akcioni plan o zajedničkom regionalnom tržištu zemalja Zapadnog Balkana – sve ostale zemlje jesu: Srbija, Severna Makedonija, Kosovo, Albanija i Bosna i Hercegovina.
Ko je na dobitku uz mini-Šengen?
Foto: 021.rs
Reč je o akcionom planu za period 2021-2024, kojim se za ovaj region planira uvođenje četiri slobode na kojima počiva Evropska unija: sloboda kretanja ljudi, roba, usluga i kapitala.
 
Zemlje regiona, uz dodatak Moldavije, tokom duže od decenije već sarađuju na ekonomskom planu kroz CEFTA sporazum (Central European Free Trade Agreement). Kroz ovaj sporazum Srbija već godinama ostvaruje visok spoljnotrgovinski suficit:. Prema zvaničnim podacima, samo tokom 2019. Srbija je u zemlje CEFTA izvezla robu u vrednosti od 3,06 milijardi evra, a uvezla za 978,7 miliona evra, piše Dojče Vele.
 
Uz Srbiju, i Albanija beleži (znatno manji) trgovinski suficit sa zemljama CEFTA (izvoz 417,6 miliona evra, uvoz 361,7 miliona), dok, na primer, u ovim trgovinskim odnosima Crna Gora ima deficit veći od pola milijarde evra.
 
Šta će se promeniti mini-Šengenom u odnosu na postojeću saradnju kroz CEFTA? I koje će privredne grane biti na najvećem dobitku, ako se zbilja u regionu uspostave pomenute četiri slobode?
 
Sagovornici Dojče Velea saglasni su da je turizam jedna od privrednih grana koja bi najbrže mogla da profitira od uspostavljanja novih pravila. Sa druge strane, skeptični su zbog neizbežnog upliva politike tamo gde joj nije mesto.
 
"Uključivanje BiH u mini-Šengen je pozitivna stvar – na taj način će ekonomija BiH dobiti sigurnije tržište i mogućnost da dokaže svoju konkurentnost, sposobnost na jednom prostoru, kojeg bi bilo teže osvojiti", kaže Željko Šain, profesor Ekonomskog fakulteta u Sarajevu.
 
Šain podseća da je reč o prostoru na kojem je BiH pre raspada SFRJ pravila puno bolje rezultate nego danas.
 
"Šta će prosperirati? Sve ono što je komparativna prednost svake od članica mini-Šengena. Na prvom mestu to je turizam, bolje iskorištavanje postojećih kapaciteta i uvezivanje nekih proizvodnih lanaca, poput auto-industrije, prehrambene industrije", kaže Šain, dodajući da je vizija tog udruživanja – međusobna saradnja s ciljem izvoza zajedničkih proizvoda na treća tržišta.
 
"Uzmimo, recimo, drvnu industriju. Veliki svetski gigant, poput IKEA-e traži od BiH više nego što ona može da ponudi. Imamo sirovinu, imamo znanje, iskustvo, zašto se ne bi svi udružili i sarađivali sa takvim gigantom kao što je IKEA? Tako i u sferi auto-industrije, poljoprivrede, turizma… Samo treba pustiti stručnjacima, neopterećenim prošlošću i politikom, koji će naći najracionalnija rešenja", kaže Šain.
 
Stanica za ulazak u EU ili kolosek za ubrzane integracije?
 
Arben Malaj, nekadašnji ministar ekonomije Albanije i poslanik u albanskom parlamentu, sada predsednik Instituta za javnu politiku i dobro upravljanje, kaže da je veoma važno da se vidi da li će ovaj sporazum delovati "kao stanica na kojoj naše zemlje moraju da čekaju, ili je to zapravo kolosek koji ubrzava tok integracije naših zemalja sa EU".
 
"CEFTA se često suočavala sa izazovom necarinskih barijera, gde su se često iznova javljali neki trgovinski ratovi. Tako je pozitivni efekat približavanja i ujednačavanja zakonodavstva sa EU i smanjenja carina, zaustavljen necarinskim barijerama koje neguju interese određenih preduzeća. Kada je reč o počecima EU, bilo je potrebno pet godina od završetka Drugog svetskog rata da se gubitnici i pobednici ujedine ekonomskom saradnjom i integracijom radi smanjenja i uklanjanja sukoba i ratova, a Zapadni Balkan je i nakon 20-30 godina od verskih i etničkih sukoba, još uvek u strahu", kaže Malaj.
 
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić kaže da ovakav sporazum, ako uspe, pruža velike mogućnosti, ali da trenutno neće značiti mnogo jer većina ovih zemalja nisu bile upućene jedne na druge, niti imaju zajedničke projekte ili infrastrukturu. Ujedno, vidi kao problem nerazumevanje ljudi da ekonomija treba da bude na prvom mestu.
 
"To je naš osnovni problem – što ljudi ne razumeju da je politika jedno, istorija i prošlost drugo, a ekonomija treće i da je ekonomija za većinu ljudi najbitnija. Lepo je da sam ja ponosni Srbin, ali od toga se ne živi, živi se od ekonomije. A mi na Balkanu imamo tu iracionalnost da ne poređamo stvari po redosledu po kojem idu i ponašamo se suprotno sopstvenim interesima. Ovo je napredak, koji daje mogućnosti. A da li ćemo mi te mogućnosti iskoristiti, to je druga stvar", kaže Savić.
 
On, uz turizam i trgovinu, kao potencijalne dobitnike ovog sporazuma vidi i poljoprivredu, građevinarstvo, saobraćaj…
 
"Kad krene neka saradnja, to je na početku stidljivo i samo ono gde nema nikakvih problema i gde postoji interes. Međutim, kada ljudi sednu, počnu da razgovaraju, pa traže mogućnosti, videće da je mnogo lakše da se, umesto izvoza u Zapadnu Evropu, gde su mnogo teži uslovi, rezultat postigne u međusobnoj trgovini. Ali, problem su glave jednog broja ljudi, koji vide kao problem ili čak izdaju to što se razgovara sa Albanijom ili Kosovom", zaključuje Savić.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • Mini

    17.11.2020 07:18
    Shit gen
    Mini Šengen = dajte zeme da poseku svo drveće i arlauču dok vode ozbiljne razgovore.
    Svi domaći se iseliše iz Vojvodine i sada treba neko da radi za 35.000din. Naravno da će Albanac i S Makedonac da pristanu jer pri tom i ne znaju ništa a Bratska Srbija im da kr za stan, oslobodi od poreza (kao sve strance). A ti Lalo prodaj bolje sve svoje što su tu dedovi pravili i zaputi se u svet jer tamo si traženiji (Šengen ostvaren zahvaljujući Srbiji).
    Stvarno neverotna država koja brine o svojim gradjanima.
  • Roko

    16.11.2020 18:32
    Cefta
    Nema nikakve potrebe za mini Sengenom sasvim je dovoljna CEFTA koju ni kosovo nije postovalo a nije EU preduzela nikakve sancije.
  • Deks

    16.11.2020 11:27
    @Goran - Ne radi se ni o kakvom "mini-Šengenu" jer se nigde ne spominje UKIDANJE GRANIČNIH KONTROLA. Drugim rečima i dalje će se u kilometarskim kolonama čekati na granicama između članica "mini-Šengena" i i dalje ćete biti u obavezi da pri prelasku granice (npr između Srbije i Severne Makedonije) priložite neki identifikacioni dokument. Ovako kako je ovaj sporazum zamišljen može se nazvati jedino "mini-EU" ili "Balkanska EU" ali nikako i "mini-Šengen"!

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija

Telenor od marta posluje pod imenom Jetel

Telenor Srbija najavio je danas da će od marta nastaviti da posluje pod imenom Jetel i da će se promena odvijati u zemljama u kojima PPF grupa koristi brend Telenor - Srbiji, Mađarskoj i Bugarskoj.

Stiže novi porez za paušalce

Svi preduzetnici paušalci do 25. januara dobiće rešenje o utvrđenim obavezama za 2022. godinu u svoje poresko sanduče, najavila je Poreska uprava.

Bitkoin ide na Ko$ovo ravno

Mada je od pre petnaestak dana na Kosovu zabranjeno rudarenje kriptovaluta, ovaj biznis je na severu regije mnogo rašireniji nego što bi se moglo zaključiti na osnovu više od 460 zaplenjenih uređaja.