Menu 021

Zarađuju ogroman novac, a ne plaćaju porez

Mada se Evropska unija upinje svom snagom da oporezuje najjače globalne kompanije poput Epla, Gugla ili Amazona, oni i dalje ne pune budžete država sa Starog kontinenta. Posle izbora u SAD, postavlja se pitanje koliko su realna očekivanja da će Bajdenova administracija biti sklonija tome da se dogovara kako da najmoćniji budu primorani da plate pravičnu obavezu.
Info 18.01.2021. | 10:00 > 11:03
Zarađuju ogroman novac, a ne plaćaju porez
Foto: Pexels

Piše: Živan Lazić

Teško je u Evropi naći građanina koji se svakodnevno ne koristi brojnim uslugama i proizvodima vodećih IT kompanija. Odreda, sve su američke i po tržišnoj kapitalizaciji su višestruko nadmašile najjače fabrike iz realne ekonomije.

Tako Amazon i Epl dostižu vrednost od 2.000 milijardi dolara, dok su Gugl, Fejsbuk i Majkrosoft poprilično prešli milijardu. Očekivalo bi se da se od njihovog basnoslovnog profita porezom na dobit nešto odlije u državne budžete.

Međutim, realnost je drugačija. Mada sve države sveta male poreske obveznike kažnjavaju i za najsitnije propuste, najmoćniji su povlašćeni i gotovo da uopšte ne pune državne budžete.

Sića u evropsku kasu

Svetske kompanije, predvođene globalnim liderima IT tehnologija, posebno izbegavaju da plaćaju porez državama Evropske unije. Barjaktari ovakvog ponašanja Epl, Gugl, Amazon, Fejsbuk i Majkrosoft su tako godine 2019. u budžete država van Evrope uplatili 8,2 odsto tamošnje zarade, ali su u kase evrounijskih država odvojili tek 0,82 odsto profita stečenog u Uniji.

Problem je odavno uočen, zasniva se na veštom korišćenju propusta i nedorečenosti u evrounijskom poreskom sistemu. Ipak, teško da bi se i najmoćnije kompanije upustile u svojevrstan rat sa Unijom da za osiono i sporno ponašanje nemaju podršku iz Vašingtona. Podsetimo se, svi lideri iz IT tehnologija su američke firme i čine okosnicu ekonomije najsilnije države na svetu.

Pretprošle godine Evropska komisija je, posle pet sezona rada na ovom pitanju, odlučila da je Epl obavezan Irskoj, gde je sedište evropske podružnice, da plati 13 milijardi dolara kao nadoknadu za neplaćanje poreza. I to samo za period od 2011. do 2013. godine. Po evropskom pravu svaka kompanija ima alternativu za plaćanje poreza, ili u zemlji gde posluje, ili u evropskom sedištu preduzeća.

Sticanje konkurentske prednosti

Kako Irska u nameri da privuče investitore drastično snižava poreske i mnoge druge obaveze ulagača, čak 275.000 multinacionalnih kompanija je evropsku bazu lociralo u ovoj ostrvskoj državi. Tu se sa vlastima praktično dogovaraju oko poreske politike; sve se završava brojnim oslobađanjem i još brojnijim načinima da se porez svede na simboliku.

Tako je godine 2011. od oko 22 milijarde dolara zarade IT kompanija registrovanih u Irskoj, oporezivo bilo samo tričavih 57 miliona dolara. Time su regulisane poreske obaveze svih ovih firmi i to za profit stican u celoj Uniji.

Unija se oslonila na stav da je izbegavanje poreza sticanje prednosti u odnosu na rivale registrovane u drugim evropskim državama. No, juna prošle godine Opšti evropski sud je usvojio žalbu Epla i potvrdio da ponašanje Epla ne podleže kažnjavanju. Sud se pozvao na činjenicu da Evropska komisija ne može selektivno, samo na IT tehnološke kompanije, da primenjuje propis o nedopuštenom sticanju konkurentske prednosti, a na firme iz drugih delatnosti da primenjuje druge propise.

Podrška 135 država

Kako je dolaskom Donalda Trampa, stopa poreza na dobit u SAD sa 35 snižena na 21 odsto, Epl i bratija su dobili vetar u leđa, pa i od drugih svaki dan traže dodatne olakšice. Slično se ponaša i Gugl kome je Evropska komisije odredila plaćanje 8,2 milijardi neplaćenih poreskih obaveza do 2015. godine, dok je Amazon uložio žalbu na obavezu plaćanja 250 miliona evra u budžet Luksemburga, gde se nalazi sedište najskuplje kompanije na globusu.

Procenjuje se da na ovaj način samo kompanije iz IT sektora godišnje izbegnu da državama sa Starog kontinenta uplate više od 40 milijardi dolara. Suviše mnogo. Nezadovoljstvo javnosti godinama raste, pa su u Uniji odlučni da stvari izvedu na čistac.

Nezadovoljni sporošću briselske administracije, Francuzi su samostalno propisali da IT kompanije moraju u Parizu da plate porez, što je već prve godine u budžet donelo blizu šest milijardi evra.

Kome pripada 115 milijardi evra

Osim što insistiraju na plaćanju iz profita prethodnih sezona, u Briselu su pripremili plan za bitno inoviranje poreskog sistema. Stvar je od interesa i za zemlje van evro područja i stoga je gotovo 135 država iz celog sveta podržalo napore Unije da od najvećih kompanija naplati poreze. Ukoliko uspe, to bi bio osnov i za države sa drugih kontinenata.

Plan predviđa da se porez plaća u svakoj državi gde se posluje, a ne samo tamo gde je registrovano sedište evropske podružnice. Takođe, određuje se i minimalna stopa poreza na dobit, i to na devet odsto profita.

Ideja je da se izbegne samoubilačko nadmetanje država u snižavanju poreskih stopa. Prvi proračuni govore da bi se u evropske budžete samo od IT firmi slilo više od 45 milijardi evra godišnje, dok bi se od svih kompanija po sezoni dodatno prikupljalo i po 115 milijardi.

Mora se primetiti da je odabrano pravo vreme za rešavanje problema koji gotovo dve decenije remeti budžete evropskih država. Izdaci tokom pandemije su znatno uvećani i biće potrebno da se što pre popune rupe u budžetima. Tim pre što se uzima od onih koji su samo ne najprofitniji, već i kojima je tokom pandemije poslovanje, promenom stila života, dodatno pospešeno. Itekako imaju čime da plate.

Pretnja iz Bele kuće

Kao dobrim momentom u cilju rešavanja problema, u Uniji naznačavaju smenu na čelu SAD. Dosadašnji predsednik Tramp je bio protivnik oštrijeg oporezivanja moćnih, a njegov resorni ministar Stiven Mnučin je pretio da će u slučaju promene evropske poreske politike, izvoz u SAD najproduktivnijih evropskih delatnosti i kompanija podvesti pod višu, 25 odsto carinsku stopu u odnosu na dosadašnju, 10 odsto.

Mada je tokom predizobrne kampanje Bajden povremeno davao blede naznake da bi sa Evropljanima mogao razgovarati na temu poreza, nije jasno koliko su očekivanja Evropljana realna. Pre Trampa, osam godina je u Beloj kući stolovao Bajdenov stranački kolega Barak Obama. Nije prstom mrdnuo po ovom pitanju.

Autor: Živan Lazić
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
  • BoeserWolf
    19.01.2021 10:54
    @ekonosmka istorija
    10ka kolega
  • ekonomska istorija
    18.01.2021 14:15
    Očekivalo bi se da se od njihovog basnoslovnog profita porezom na dobit nešto odlije u državne budžete. - Zasto? Da bi neki debeli birokrata mogao da ima siguran posao? To su privatne firme, koje nisu na grbaci poreskih obveznika, a i sami radnici tih firmi vec placaju porez (svi se dive Skandinaviji, a upravo to je nordijski model, slobodno trziste, liberalni kapitalizam, mali porezi na firme i lako otvaranje firmi, dok su porezi, koji su btw regresivni, na fizicka lica veliki). Sta konkretno firme onda dobijaju sa poreskim obavezama? Izadjite vise iz doba komunizma, gde god komunizam dodje ta drzava propada, danas opet imamo jednopartijski sistem i diktaturu, samo nemamo Sloveniju i Hrvatsku da nas izdrzavaju.
  • marko
    18.01.2021 13:32
    Hvala autoru na zanimljivoj analizi, jedina kritika teksta sa moje strane je teza da tehnološke gigante i njihove poreske avanture podržava američka država. Naime, američka država je isto tako veoma nezadovoljna činjenicom da velike kompanije pomeraju profit u Irsku i tako smanjuju poreske obaveze i u samoj Americi. Štaviše Trampovo smanjenje poreske stope je pokušaj da poveća apsolutni iznos poreza koji ostaje u USA.

    Moje lično mišljenje je da dok god je internet ovakav kakav je, ovo što EU hoće neće moći da se izvede. Uvek će postojati neka zemlja na svetu gde su porezi mali, a internet omogućava svakom da koristi razne usluge bilo gde na svetu. Jedini način da se uradi ovo što EU hoće je da uvedu neku vrstu "graničnog prelaza" na internetu, i da države svojim građanima zabrane da pristupe sajtovima van granica. Tako će onaj ko hoće da pristupi npr. Nemačkom tržištu morati da ima firmu i servere u Nemačkoj a samim tim će biti i dostupan tamošnjim poreskim organima. Kinezi su već ovo na neki način i uveli samo je kod njih u pitanju politički a ne finansijski motiv.

    Iskreno mislim da živimo u sumraku ere globalnog interneta i slobode koju nam je doneo. Deci i unicima ćemo prepričavati kako si u naše vreme mogao da igraš igrice sa ljudima iz Koreje i da čitaš vesti iz Kolorada.
  • Frajla
    18.01.2021 13:21
    Tako je i kod nas
    Da naplate porez od Žeksa i sličnih, naplatili bi taman toliko poreza kao da su svi stanovnici Srbije freelanceri.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
O nama Oglašavanje Kontakt Impresum Uslovi i pravila korišćenja Pošalji vest