Privilegije protiv životne sredine

Leteti za deset evra od Milana do Zagreba ili polagati pravo na parkiranje "ispred zgrade" je nevidljvo zagađivanje okoline koje smo sticajem istorijskih okolnosti navikli da upražnjavamo.
Privilegije protiv životne sredine
Foto: Pixabay

"Rajaner", vodeća evropska kompanija kada je reč o jeftinim avio-letovima, ovih dana je objavila kako uspostavlja vazdušnu liniju Milano - Zagreb, sa po dva leta nedeljno u oba smera. Kako je ovu relaciju tokom pandemije napustio hrvatski nacionalni avio-prevoznik, Irci su se iskoristili prilikom i zauzeli upražnjen prostor.

Inače, Zagreb postaje značajna tačka u planovima kompanije, Milano je samo početak. Uskoro će iz Hrvatske avioni "Rajanera" leteti za 12 većih evropskih prestonica.

Jeftina karta

Ono što je poenta u uspostavljanju nove linije jeste cena, samo 10 dolara po karti. Ne može da bude jeftinije i običnom čoveku je teško poverovati da u ovom biznisu ima dobiti.

Mi iz Srbije smo se svojevremeno navikli na "loukost" letove, najviše preko legendarne linije Temišvar - Barselona, kada je povratna karta koštala neshvatljivo niskih 72 evra. Šta više, od aerodroma do Beograda je stalno kružio minibus i skupljao putnike za odlazak u Temišvar, a cena je bila uračunata u cenu avionske karte.

Međutim, sigurno da kompanije za specijalizovane vrste avio-saobraćaja ne bi decenijama opstajale da nema profita. Kako iz deset evra izvući zaradu jeste pitanje koje se nameće.

Tačno je da ovakvi prevoznici imaju povlašćene, znato snižene cene pri plaćanju aerodromskih dažbina. Putnik može da ponese minimalan koferčić kako ne bi zauzimao previše prostora. Letovi su mahom 100 odsto popunjeni.

Izmešteni troškovi

Ipak, sve snalažljivosti i svi popusti ne bi bili dovoljni za profit da se naplaćuju svi troškovi vožnje. Vic je u izbegavanju plaćanja ekoloških troškova nastalih upotrebom kerozina, te emisijom ugljendioksida i ostalih neželjenih gasova i čestica na visini od osam do deset hiljada metara, uobičajenoj za civilni vazdušni saobraćaj. Nije samo reč o ogromnoj količini zagađivača, već i o činjenici da je ispuštanje na izuzetnim visinama i po 100 puta štetnije od iste emisije pri zemljinom tlu.

Mada su štete avio-letova po ekologiju poodavno uočene, nije ništa učinjeno da se sprovede bazičan princip da troškove snosi emiter. Naprotiv, niko nije reagovao, pa troškovi neutralisanja posledice prekomerne emisije na deset kilometara visine padaju na teret opšte borbe za zdravu sredinu. Dakle, svode se na javne budžete, od državnog do opštinskog.

Nije teško odgonetnuti zašto su se države, od moćnijih do nerazvijenih, oglušile o potrebu potpunije regulacije obaveza avio-kompanija. "Loukost" letovi su masovno prihvaćeni, posebno kod mladih, pasioniranih turista i još nekih masovnijih kategorija stanovništva i realnije sagledavanja troškova, sa velikim uticajem na cenu karte, svakako bi izazvalo gnev konzumera ovih usluga.

Političari, naravno, žive od dodvoravanja biračima i vode računa da se ne zameraju, posebno ne nekoj široj populaciji.

Ne dirati u interese glasača

Tako se beskrajno širi mreža letova, u osnovi na teret svih građana. Ni evropski političari ne žele da se suprotstave potencijalnim biračima, "žmure otvorenih očiju". Čak i sada kada tako silno, sa pravom, vode kampanju protiv energana na ugalj i naftu, velikih zagađivača.

Evropljanima nije teško da budu protiv uglja. Ovaj energent je gotovo iscrpen u Evropskoj uniji, ima ga još podosta samo u Nemačkoj, u jednom od poljskih rudnika i znatno manje u Češkoj. Takođe, Nemci i Česi su samoinicijativno pristali da se u dogledno vreme oslobode balasta uglja, Poljacima će biti potreban duži rok.

Dakle, kada evropski političari govore protiv uglja, ne diraju interese gotovo niti jedne strukture. Tu se može talambasati na sva zvona, nema bojazni gubitka glasova birača.

Problem je što se u aktuelnoj unijskoj antifosilnoj histeriji i okončava zalaganje za zdravu životnu sredinu. Pitanja poput realnog opterećenja avio-kompanija nije ni na vidiku, mada je možda tek za nijansu manji uzrok brojnih ekoloških zagađenja širom Starog kontinenta od fosilnih goriva.

Ispred zgrade

Slično avio-putnicima korist od zagađivanja okoline, opet na račun javnih budžeta, izvlače i vlasnici automobila. Tačnije, oni koji godinama vozilo parkiraju "ispred zgrade".

Pre neki dan u redu za pregled u Urgentnom centru mogao se čuti momak koji je pre neku godinu u Novi Sad pristigao iz Šida. Stanuje u novom kvartu manjih zgradica na Veterniku, pored Fudbalskog centra Vujadin Boškov, radi pristojan posao u renomiranoj vojvođanskoj ustanovi.

Zadovoljan je zaradom, ali je ljut na novi grad pošto ne može uvek vozilo da parkira ispred kuće, odosno ispred radnog mesta. Takođe, primećuje da je u Novom Sadu mnogo vozila, a saobraćajne gužve su stalne, izgubio se nekadašnji "špic" saobraćajnog krkljanca.

Jeste Novi Sad prebukiran vozilima, dobro razvijena gradska putna mreža ne može da istrpi prevelik broj, posebno ne u širem centru grada i na za centar pristupnim saobraćajnicama. Zapravo, nema grada u svetu koji može da istrpi sve češći običaj dva vozila po porodici, niti praksu parkiranja "ispred zgrade", nasleđenu sa početka razvoja drumskog saobraćaja kada je bilo neuporedivo manje vozila u prometu.

Praviti se Toša

Sa oba problema suočavaju se svi veći gradovi na globusu. Uvode se mere kao što je desetostruko skuplja registracija za drugo porodično vozilo, grade se grupne garaže kako bi se automobili sklonili sa ulica, odnosno sa javnog prostora za čije zauzimanje decenijama se u Novom Sadu ne plaća ni minimalna kamoli realna nadoknada.

Ovoga puta "otvorenih očiju žmure" lokalni političari. I njima su glasovi birača važni, a ako bi otvorili pitanje takse za drugo vozilo ili plaćanja za zauzimanje javnog prostora za parkiranje privatnog vozila izvesno bi navukli na sebe gnev široke mase vlasnika automobila. Ponašaju se slično evropskim kolegama i "prave se Toše".

Tako, eto, i ovdašnji političari mogu da ističu kako su bar u nečem isti kao i evropski.

Kad ste već ovde...

Stotine hiljada vas svakodnevno se oslanja na 021 tragajući za istinom i objektivnim pristupom informisanju. Obavezali smo se da ćemo raditi u interesu javnosti sa uspostavljenim visokim standardima novinarske profesije i vi ste nam uzvratili ogromnim poverenjem. Vašu podršku sada možete i da konkretizujete. 021 je pokrenuo gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od zanimljivih artikala direktno podržavate rad redakcije 021. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je za našu budućnost. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • Aleksej

    24.06.2021 12:25
    Ma hajde
    A gde da parkiram? U susednom bloku? A gde ce oni? Kod mene ispred zgrade??
  • Slucaj

    21.06.2021 19:22
    Cudi me da ima negativnih komentara na ovaj tekst. Nekim ljudima je bitan samo hedonizam, a ne misle kakav i koliki trag ce za sobom ostaviti.
  • wrong

    21.06.2021 18:30
    @@wrong
    Kakva stara tehnologija?
    Svi avioni od onih od pre 60 godina do najnovijih imaju iste motore, koriste isto gorivo i isto zagađuju.
    Uzmi za primer 737 koji leti na kratkim relacijama, pa ćeš dobiti identičan odnos zagađenja.
    Pritom se samo radi o emisiji Co2, a imajući u vidu da avioni nemaju katalitički konverter, zagađuju i česticama kojima automobili sa ne zagađuju.
    Ovo nema veze sa ekologijom, u pitanju je licemerna agenda licmernih zaštitnika prirode, koji neće da pođu od sebe niti da se odreknu stvari kojima lično svaki dan zagade planetu više nego bilo koji automobil.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija

Električna vozila (ni)su zelena

Vozila budućnosti manje će štetiti prirodi od vozila na fosilni pogon samo ako se napajaju energijom za čiju proizvodnju se ne koristi ugalj.

Poskupele Fajzer i Moderna vakcine

Kompanije Fajzer i Moderna podigle su cene svojih vakcina protiv korona virusa u najnovijim ugovorima o snabdevanju država članica Evropske unije (EU).

Cene žitarica u blagom padu

Ponderisane cene pšenice, kukuruza i soje prošle nedelje imale su blagi pad, navodi se u nedeljnom izveštaju Produktne berze.

Evro sutra 117,56 dinara

Zvanični srednji kurs biće sutra 117,5637 dinara za jedan evro, objavila je Narodna banka Srbije.

Nedimović: PKB je sada svemirski brod

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović izjavio je da je kompanija Al dahra u sistem proizvodnje PKB uložila 75 miliona evra mimo prodajne cene, kao i da će biti uloženo još 50 miliona evra.