Godišnji troškovi bankarskih usluga do 8.000 dinara: Ne zarađujemo dovoljno da bi to bilo malo
Kriza izazvana virusom korona "zarazila" je i bankarski sektor, koji je prošle godine zbog dva moratorijuma na kredite i niskih kamatnih stopa izgubio znatan deo prihoda.
Foto: Pixabay
Zato su mnoge banke istovremeno povećale provizije i cene usluga, pa čak i počele da naplaćuju usluge koje su ranije bile besplatne.
Mnoge, od ukupno 24 banke koje posluju na srpskom tržištu, o tome su u poslednje vreme počele da obaveštavajju svoje klijente.
Neke banke naplaćuju skuplje i proveru stanja na bankomatu, SMS obaveštenja, održavanje računa i slanje opomena, piše Blic.
Posebno interesantno je to što doskora besplatne usluge mobilnog bankarstva, koje su banke reklamirale godinama, sada postaju usluge sa provizijom, pa plaćanje računa koje je bilo besplatno sada košta 15 do 20 dinara po računu.
Takođe, klijenti nekih banaka moraće da plate i odbijene reklamacije, promenu PIN-a na bankomatu, pa čak i pogrešno popunjene uplatnice. Skuplji je i dozvoljeni minus, održavanje deviznih računa, koje sada košta mesečno i 300 dinara.
Banke ovim potezima pokušavaju da naplate posledice koje im je nanela pandemija. Kako zvanični podaci pokazuju, banke su prošle godine ostvarile 200 miliona evra manje dobiti pre poreza nego u 2019. godini. I neto rihodi od kamata smanjeni su za 7,5 milijardi dinara, piše Blic.
Iz Narodne banke Srbije (NBS) kažu da je Zakonom o platnim uslugama predviđeno da pružalac ima pravo da korisniku naplati naknadu za pruženu uslugu, a da visina koja se naplaćuje zavisi od njegove poslovne politike kojom on nastoji da bude što konkurentniji na tržištu.
Zoran Nikolić, potpredsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS), kaže za Blic da ima elemenata da NBS reaguje jer je došlo do sunovrata nekih prava potrošača.
"Mi smo se NBS obratili dva puta, ali odgovor nismo dobili i posebno ih upozorili na to da neke od banaka naplaćuju naknade za nevažeće reklamacije. To je mera kojom se krši osnovno pravo - pravo na prigovor, jer sada mora da ga plati. Zato NBS mora da ukine ovu meru, ali i još neke mere, jer u portivnom ćemo na svetskoj bankarskoj mapi biti označeni kao crna rupa", ocenjuje Nikolić.
Dodaje da NBS treba da preispita i uvođenje kvazikamate na zvanično beskamatne kredite uz pomoć kreditnih kartica.
"Do sada je odloženo plaćanje bilo bez kamata, a sada ga banke naplaćuju 50 dinara po rati, pa ako ste nešto kupili za 3.000 dinara na šest meseci, platiće i dodatnih 300 dinara koji zvanično nisu kamata već fiksna naknada, što je 10 odsto skuplje. Kada bi jedna banka od toga odustala, dobila bi više klijenata i sigurno bi bilo i drugih koje bi krenule njenim stopama", zaključuje Nikolić.
Dušan Uzelac, urednik portala Kamatica, takođe smatra da se banka treba promeniti ukoliko postoji bolja ili povoljnija usluga.
Uzelac za RTS navodi da nisu sve banke korigovale uslugu elektronskog plaćanja, ali jesu one najveće.
"Banke to rade, onaj deo cenovnika koji se tiče provizija, više nas zaboli nego druge provizije koje menjaju, ali banke na tri ili četiri meseca menjaju cenovnike i obaveštavaju građane", objašnjava Uzelac.
Prema njegovim rečima, uvek ima banaka koje su povoljnije i koje su skuplje, i to su poslovne politike.
"One kroz te poslovne politike upravljaju svojim poslovanjem i klijentima koje će privući, a koje će odbiti. Moramo da razumemo da neke banke i ne žele određene vrste klijenata i to na neki način rade sa cenovnom politikom", objašnjava urednik portala Kamatica.
Dodaje da je provizija za onlajn plaćanje od 15 i 30 dinara po nalogu, u zavisnosti od banke.
"To nije veliki trošak, malo nas naljuti cela ta situacija, ali na kraju godine to nije trošak koji kritično utiče na naš budžet. Ovo je druga strana jednačine. Mi ne zarađujemo dovoljno da bi nam ovi troškovi bili beznačajni", ističe Dušan Uzelac.
Prema njegovim rečima, godišnji troškovi bankarskih usluga su između 3.000 i 8.000 dinara. Tu spadaju i održavanje računa i sve transakcijske stvari.
Evropa menja propise, nove direktive traže da se ograniče naknade i kamatne stope i ojačaju prava potrošača.
"Ne mogu da tvrdim, ali ne verujem da će biti daleko od pravila EU. Nismo mi zemlja koja nema sve to ustoličeno, imamo vrlo jaka prava potrošača i Narodna banka ima svoj centar za zaštitu korisnika finansijskih usluga. Vodi se i pravna bitka protiv banaka oko naplate kredita. Nisu korisnici bankarskih usluga nezaštićeni i obespravljeni. Mehanizme imamo i njihovo ojačavanje je dobra stvar", napominje Uzelac.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Građani u Turskoj bojkotuju restorane, kafiće i pekare zbog visokih cena
25.04.2024.•
4
Poslanici u Turskoj juče su u skupštini, pored toga što su odličivali o važnim zakonskim predlozima, na dnevnom redu imali i raspravu o tome kako da se zemlja izbori s velikim rastom cena.
Stočari: Kilogram žive prasadi 800 dinara, cena može i još da raste
24.04.2024.•
4
Cena kilograma živih prasića za sada se zaustavila na maksimalno 800 dinara, ali nije isključeno da će još rasti kako se približavaju 1. maj i Uskrs jer prasadi nema dovoljno u ponudi.
Penzioneri u Nemačkoj dobijaju povećanja penzija veća od inflacije
24.04.2024.•
0
Nemačka vlada odobrila je danas povećanje penzija od 4,57 odsto od letos, što je iznad tekuće stope inflacije.
Ako ne bude produžena uredba Vlade: Prestaje da se obračunava popust na struju
24.04.2024.•
5
Sa martovskim računima za struju istekao je rok za popuste koji su, prema uredbi Vlade Srbije, važili od 1. oktobra 2023. do 31. marta 2024. godine.
Penzije u maju će kasniti zbog praznika: Pogledajte kada će biti isplaćene
23.04.2024.•
16
Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) objavio je novi kalendar isplata penzija, po kom se vidi da će penzije za april pristići kasnije, piše Danas.
Mali o Nacionalnom stadionu čija izgradnja kreće 1. maja: "Hoćemo da razvijamo jedan novi biznis"
23.04.2024.•
18
Kamen temeljac za izgradnju Nacionalnog fudbalskog stadiona u Surčinu biće postavljen 1. maja, najavio je ponovo ministar finansija Siniša Mali.
.jpg "Beogradski region najrazvijeniji - a dobio najviše novca za razvoj")
Beogradski region najrazvijeniji - a dobio najviše novca za razvoj
23.04.2024.•
19
Najviše sredstava za podsticaj regionalnog razvoja u 2023. godini dobio je Beogradski region iako je najrazvijeniji u Srbiji.
Srbija daje Mongoliji 150.000 evra, a Bileći pola miliona evra pomoći
22.04.2024.•
12
Vlada Srbije uputiće Mongoliji 17,7 miliona dinara (nešto više od 150.000 evra) iz tekuće budžetske rezerve, na ime humanitarne pomoći za sanaciju posledica elementarne nepogode.
Zbog silnih sati čekanja na granicama gubi se 130 miliona evra godišnje
22.04.2024.•
5
Ako se prosečno vreme na granici skrati za tri sata, BDP na Zapadnom Balkanu bi mogao da poraste tri odsto, i to u srednjem roku.
Rusija povećala carine na pivo iz "neprijateljskih zemalja"
21.04.2024.•
0
Ruska vlada povećala je carinske stope za pivo iz "neprijateljskih zemalja", saopštila je pres-služba ruskog Ministarstva industrije.
Tesla snižava cene automobila u Nemačkoj, na Bliskom istoku i u Africi
21.04.2024.•
1
Portparol Tesle rekao je danas da će ta kompanija sniziti cene nekih modela automobila u pojedinim državama u Evropi, među kojima je Nemačka, kao i na Bliskom istoku i u Africi.
Maskov Cybertruck ima novi problem - papučica gasa se zaglavljuje, može doći do udesa
21.04.2024.•
0
Američka kompanija "Tesla" poziva vlasnike da dovezu na popravku 3.878 ove godine prodatih pikapova - Cybertruck pošto je otkrila da se papučica gasa može zaglaviti.
Francuska naredila trgovcima da označe proizvode kojima su smanjili pakovanje
21.04.2024.•
1
Francuski trgovci moraće da obaveste kupce o smanjenom pakovanju proizvoda koje ne prati odgovarajuće smanjenje njihovih cena, objavilo je ministarstvo finansija.
Pad prodaje električnih automobila u Evropi: Zašto se vozači vraćaju dizelašima?
21.04.2024.•
10
Prodaja Volkswagen-ovih električnih vozila u Evropi opala je za skoro četvrtinu u prva tri meseca ove godine pošto su se potrošači vratili na benzin.
Za nagradnu igru "Uzmi račun i pobedi" poslato više od 15,4 miliona računa
21.04.2024.•
0
Za prvi ovogodišnji krug nagradne igre "Uzmi račun i pobedi", za koji je prijava počela 8. aprila, do danas do 14 časova poslato je 15.453.307 računa sa 296.506 naloga.
Naplata deljenja lozinke dala rezultate: Netfliks imao rast prihoda u prvom kvartalu 2024.
21.04.2024.•
0
Odluka kalifornijske kompanije za video striming Netfliksa da spreči deljenje lozinki među njihovim korisnicima možda je bila nepopularna, ali je dala rezultate.
Tiktok reagovao na sve verovatniju zabranu u SAD: To će uništiti sedam miliona preduzeća
21.04.2024.•
0
Društvena mreža Tiktok tvrdi da bi potencijalna zabrana te aplikacije u SAD pogazila slobodu govora 170 miliona Amerikanaca, javlja BBC.
Kongres usvojio zakon za zabranu TikToka ukoliko vlasnik ne proda pravo rada na američkom tržištu
21.04.2024.•
6
Predstavnički dom američkog Kongresa usvojio je zakon koji predviđa zabranu TikToka ukoliko vlasnik, kineska kompanija "Bajtdens", u roku od 9 meseci ne proda svoje pravo rada na američkom tržištu.
Mladi sa prosečnom platom od 60.000 teško da mogu da kupe stan, kako bi država mogla da im pomogne?
20.04.2024.•
41
Među kupcima nekretnina u zemlji je sve više mladih - onih koji imaju stalan, dobro plaćeni posao.
Gejming industrija Srbije u 2023. zaradila 175 miliona evra
19.04.2024.•
1
Gejming industrija Srbije je prošle godine prihodovala više od 175 miliona evra, što je 17 odsto više nego 2022. godine, pokazalo je istraživanje Asocijacije industrije video igara Srbije (SGA).
Serijska proizvodnja električnih automobila u Kragujevcu od oktobra?
19.04.2024.•
9
Kompanija Stelantis počela je u fabrici u Kragujevcu probnu proizvodnju automobila na električni pogon, dok bi serijska proizvodnja mogla da startuje u oktobru.
Komentari 20
maki
gradjaninX
Lopovcine.
Sad cete imati ili guzve u ekspoziturama (pored toga sto ce ljudi zatvarati racune koji im ne trebaju, a povremeno su vam donisili novac) i trebace vam jos radnika, pa cemo videti sta je jeftinije.
Sve stručnjaci
Molio bih stručne komentatore da se udruže i osnuju svoju banku za koju će plaćati naknade za ekspoziture, radnike, licence i ostale obaveze koje imaju, a koja zauzvrat neće građanima naplaćivati ništa. Veoma sam zainteresovan da otvorim račun u vašoj banci, ne plaćam održavanje računa i podižem beskamatne kredite i verujem da ćete imati stotine hiljada ako ne i milione drugih građana zainteresovanih za takvu uslugu.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar