Godišnji troškovi bankarskih usluga do 8.000 dinara: Ne zarađujemo dovoljno da bi to bilo malo

Kriza izazvana virusom korona "zarazila" je i bankarski sektor, koji je prošle godine zbog dva moratorijuma na kredite i niskih kamatnih stopa izgubio znatan deo prihoda.
Godišnji troškovi bankarskih usluga do 8.000 dinara: Ne zarađujemo dovoljno da bi to bilo malo
Foto: Pixabay
Zato su mnoge banke istovremeno povećale provizije i cene usluga, pa čak i počele da naplaćuju usluge koje su ranije bile besplatne.
 
Mnoge, od ukupno 24 banke koje posluju na srpskom tržištu, o tome su u poslednje vreme počele da obaveštavajju svoje klijente.
 
Neke banke naplaćuju skuplje i proveru stanja na bankomatu, SMS obaveštenja, održavanje računa i slanje opomena, piše Blic.
 
Posebno interesantno je to što doskora besplatne usluge mobilnog bankarstva, koje su banke reklamirale godinama, sada postaju usluge sa provizijom, pa plaćanje računa koje je bilo besplatno sada košta 15 do 20 dinara po računu. 
 
Takođe, klijenti nekih banaka moraće da plate i odbijene reklamacije, promenu PIN-a na bankomatu, pa čak i pogrešno popunjene uplatnice. Skuplji je i dozvoljeni minus, održavanje deviznih računa, koje sada košta mesečno i 300 dinara.
 
Banke ovim potezima pokušavaju da naplate posledice koje im je nanela pandemija. Kako zvanični podaci pokazuju, banke su prošle godine ostvarile 200 miliona evra manje dobiti pre poreza nego u 2019. godini. I neto rihodi od kamata smanjeni su za 7,5 milijardi dinara, piše Blic.
 
Iz Narodne banke Srbije (NBS) kažu da je Zakonom o platnim uslugama predviđeno da pružalac ima pravo da korisniku naplati naknadu za pruženu uslugu, a da visina koja se naplaćuje zavisi od njegove poslovne politike kojom on nastoji da bude što konkurentniji na tržištu.
 
Zoran Nikolić, potpredsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS), kaže za Blic da ima elemenata da NBS reaguje jer je došlo do sunovrata nekih prava potrošača.
 
"Mi smo se NBS obratili dva puta, ali odgovor nismo dobili i posebno ih upozorili na to da neke od banaka naplaćuju naknade za nevažeće reklamacije. To je mera kojom se krši osnovno pravo - pravo na prigovor, jer sada mora da ga plati. Zato NBS mora da ukine ovu meru, ali i još neke mere, jer u portivnom ćemo na svetskoj bankarskoj mapi biti označeni kao crna rupa", ocenjuje Nikolić.
 
Dodaje da NBS treba da preispita i uvođenje kvazikamate na zvanično beskamatne kredite uz pomoć kreditnih kartica.
 
"Do sada je odloženo plaćanje bilo bez kamata, a sada ga banke naplaćuju 50 dinara po rati, pa ako ste nešto kupili za 3.000 dinara na šest meseci, platiće i dodatnih 300 dinara koji zvanično nisu kamata već fiksna naknada, što je 10 odsto skuplje. Kada bi jedna banka od toga odustala, dobila bi više klijenata i sigurno bi bilo i drugih koje bi krenule njenim stopama", zaključuje Nikolić.
 
Dušan Uzelac, urednik portala Kamatica, takođe smatra da se banka treba promeniti ukoliko postoji bolja ili povoljnija usluga.
 
Uzelac za RTS navodi da nisu sve banke korigovale uslugu elektronskog plaćanja, ali jesu one najveće.
 
"Banke to rade, onaj deo cenovnika koji se tiče provizija, više nas zaboli nego druge provizije koje menjaju, ali banke na tri ili četiri meseca menjaju cenovnike i obaveštavaju građane", objašnjava Uzelac.
 
Prema njegovim rečima, uvek ima banaka koje su povoljnije i koje su skuplje, i to su poslovne politike.
 
"One kroz te poslovne politike upravljaju svojim poslovanjem i klijentima koje će privući, a koje će odbiti. Moramo da razumemo da neke banke i ne žele određene vrste klijenata i to na neki način rade sa cenovnom politikom", objašnjava urednik portala Kamatica.
 
Dodaje da je provizija za onlajn plaćanje od 15 i 30 dinara po nalogu, u zavisnosti od banke.
 
"To nije veliki trošak, malo nas naljuti cela ta situacija, ali na kraju godine to nije trošak koji kritično utiče na naš budžet. Ovo je druga strana jednačine. Mi ne zarađujemo dovoljno da bi nam ovi troškovi bili beznačajni", ističe Dušan Uzelac.
 
Prema njegovim rečima, godišnji troškovi bankarskih usluga su između 3.000 i 8.000 dinara. Tu spadaju i održavanje računa i sve transakcijske stvari.
 
Evropa menja propise, nove direktive traže da se ograniče naknade i kamatne stope i ojačaju prava potrošača.
 
"Ne mogu da tvrdim, ali ne verujem da će biti daleko od pravila EU. Nismo mi zemlja koja nema sve to ustoličeno, imamo vrlo jaka prava potrošača i Narodna banka ima svoj centar za zaštitu korisnika finansijskih usluga. Vodi se i pravna bitka protiv banaka oko naplate kredita. Nisu korisnici bankarskih usluga nezaštićeni i obespravljeni. Mehanizme imamo i njihovo ojačavanje je dobra stvar", napominje Uzelac.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • maki

    18.09.2021 09:26
    novac
    za moratorijum su mi uzimali po kartici od 1200 do 1700 din...svih meseci pa ti vidi koliko su nam izašli u susret...
  • gradjaninX

    21.08.2021 12:36
    Ovo ce ih (banke) sad kostati jos vise. Kolko ljudi ce dizati novac na bakomatu sada kad se to naplacuje cak i na bankomatu banke ciji ste korisnik? Naplacivati uvid u stanje, kompletno ludilo, pored drugih. Naplata da oni "vode" dodatni devizni racun...To je naplata da ti cuvaju jedan red i dve kolone od bar 2 miliona takvih u bazi podataka. Ne postoje tu ni veci ni manji troskovi, sve se naplacuje kao i oduvek, odrzavanje sistema. Bez sistema - nema banke.

    Lopovcine.
    Sad cete imati ili guzve u ekspoziturama (pored toga sto ce ljudi zatvarati racune koji im ne trebaju, a povremeno su vam donisili novac) i trebace vam jos radnika, pa cemo videti sta je jeftinije.
  • Sve stručnjaci

    20.08.2021 12:50
    Prema svemu što su napisali naši stručni komentatori, a koji su privremeno stupili sa pozicija vrhunskih epidemiologa i zauzeli poziciju vrhunskog ekonomiste, tržište očigledno vapi za bankom koja će građanima pružati sve finansijske usluge - račune, kredite, kartice i sve ostalo, a za šta zauzvrat neće naplaćivati ni dinara.
    Molio bih stručne komentatore da se udruže i osnuju svoju banku za koju će plaćati naknade za ekspoziture, radnike, licence i ostale obaveze koje imaju, a koja zauzvrat neće građanima naplaćivati ništa. Veoma sam zainteresovan da otvorim račun u vašoj banci, ne plaćam održavanje računa i podižem beskamatne kredite i verujem da ćete imati stotine hiljada ako ne i milione drugih građana zainteresovanih za takvu uslugu.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija

"Smirnoff" votka napušta Rusiju

Britanski proizvođač alkoholnih pića "Diageo", proizvođač votke "Smirnoff", napušta Rusiju usled pritiska zapadnih sankcija prema Moskvi zbog Ukrajine, saopštili su predstavnici kompanije.

Blumberg: Rusiju sati dele od bankrota

Rusiju sada "dele sati" od tehničkog bankrota zbog sankcija koje joj je nametnuo Zapad, jer u nedelju ističe grejs period za plaćanje oko 100 miliona dolara spoljnog duga, objavio je Blumberg.

Gde je najlakše obogatiti se?

Harald Eja (56), norveški sociolog, analitičar i pri tom humorista i stendap komičar, godinama se bavi analizom bogatih ljudi i svetskom raspodelom bogatstva.

Najki napušta Rusiju

Američki proizvođač obuće i odeće Najki odlučio je da napusti Rusiju, saopštila je kompanija na svojoj veb stranici.

Inflacija u SAD: Rat kao izgovor

Inflacija je najveći unutrašnji problem u Sjedinjenim Državama, prema priznanju samog predsednika Džozefa Bajdena, ali i ocenama 70 odsto anketiranih Amerikanaca, prenose američki mediji.

Bajden planira sankcije za rusko zlato

Američki predsednik Džo Bajden i najviši zvaničnici zemalja članica G7 trebalo bi da se usaglase oko zabrane uvoza novih količina zlata iz Rusije u okviru jačanja sankcija zbog napada na Ukrajinu.