I Škotska će isprobati četvorodnevnu radnu nedelju

Malo stvari na svetu traje tako kratko kao vikend.
I Škotska će isprobati četvorodnevnu radnu nedelju
Foto: Pixabay
Četvorodnevna radna nedelja verovatno zvuči kao vrlo dobra ideja većini radnika, bilo u privatnom ili javnom sektoru. Međutim, može li postati stvarnost? I da li bi takav model uopšte bio održiv? 
 
Škotska je odlučila da proveri. U test programu koji škotska vlada pokreće, verovatno podstaknuta povratkom na radna mesta nakon lokdauna, radiće se četiri dana nedeljno, ali za istu platu.
 
Može li kraća radna nedelja da poveća produktivnost?
 
To, međutim, neizbjžno povlači za sobom pitanje: ko će platiti tih 20 odsto radnih sati nedeljno manje? Zar to neće značiti 20 odsto veće gubitke za poslodavce - ako ne smanjimo plate radnicima, na šta oni sigurno ne bi pristali?
 
Pretpostavka od koje polazi škotska vlada, ali i brojne druge kompanije i vlade koje su već isprobale kraći radni dan ili nedelju je sledeća: ako skratimo radno vreme, radnici će biti odmorniji, zadovoljniji i produktivniji, što će onda kompenzovati skraćeno radno vreme i rezultirati jednakim ili čak boljim radnim rezultatima, odnosno nedeljnom "proizvodnjom", tako da plata može da ostane ista.
 
Olakšavajuća okolnost u Škotskoj je što nedostatak radne snage u nekim sektorima, pre svega zbog Bregzita, ionako vrši pritisak na poslodavce da povećaju plate ili poboljšaju radne uslove kako bi privukli radnike. Sindikat "Unite" tako je najavio dogovor s civilnim radnicima u nuklearnoj bazi "Clyde" o povećanju plata za 5,5 odsto uz dodatni godišnji odmor.
 
80 odsto škotskih radnika želi kraću radnu nedelju
 
Škotska vlada  premijerke Nikole Sterdžon obećala je barem jedan test program četvorodnevne radne nedelje u izbornom manifestu SNP-a ranije ove godine.
 
A prema novom izveštaju škotskog levo orijentisanog Instituta za istraživanje javnih politika (IPPR-a), čak 80 odsto radnika preferiralo bi takvu kraću radnu nedelju, dok njih 65 odsto misli da bi ih to učinilo produktivnijima. 
 
Međutim, kako piše ekonomski urednik BBC-ja Daglas Frejzer u svojoj analizi, poslodavac koji je voljan da se uključi u testiranje smanjenja radnih sati uz zadržavanje nivoa plata takođe verovatno već radi i druge stvari koje usrećuju i motivišu radnike. To uključuje autonomiju, fleksibilnost, poverenje, prostor za kreativnost i kvalitetno upravljanje koje čini da se ljudi osećaju cenjenima i vrednovanima.
 
Sve bi to onda moglo pokvariti rezultate programa. 
 
Škotski IPPR izneo je ideju da bi ti sati, koji će sada radnicima ići u slobodno vreme, mogli da se koriste za dodatno obučavanje. Doduše, onda to više ne bi bilo slobodno vreme. No, mogli bi se i konvertovati u duže godišnje odmore, porodiljsko odsustvo ili više neradnih dana, odnosno državnih praznika. 
 
Druge zemlje
 
Japan takođe razmatra kako se može skraćivanjem radnih sati uhvatiti ukoštac s dva velika nacionalna problema: hroničnim prekomernim radom i kulturom dugotrajnog radnog dana, kao i posebno ozbiljnom demografskom krizom zbog vrlo niske stope nataliteta i najvećeg udela jako starih ljudi na svetu.
 
Island je pak pokrenuo sopstveno testiranje četvorodnevne radne nedelje još pre šest godina, takođe s jednakom platom za radnike koji rade kraće.
 
Početni probni program, u kojem je učestvovalo više od 2.500 radnika, što iznosi oko jedan odsto radno sposobnog stanovništva Islanda, trajao je do 2019. godine, a nakon toga su analizirali rezultate. Istraživači su u julu ove godine objavili izveštaj prema kojem je eksperiment bio "veoma uspešan".
 
Produktivnost je tokom eksperimenta ostala ista ili je porasla na većini radnih mesta, objavili su istraživači. Radnici su takođe izvestili da su pod manjim stresom, a tvrde i da se osećaju zdravije, kao i da imaju bolju ravnotežu poslovnog i privatnog života.
 
Mnogi radnici trajno su prešli sa 40-časovne radne nedelje na 35 ili 36-časovnu nedelju, rekli su istraživači iz Autonomy i Udruženja za održivu demokratiju" (Alda) na Islandu. Za sada je 86 odsto islandske radne snage ili prešlo na kraće radno vreme za istu platu ili će tek steći pravo na to, dodali su istraživači.
  • The Fixer

    06.09.2021 09:01
    Zanimljivo je
    Ako Island ima 350.000 stanovnika, kako je onda 1% radnog stanovništva 2.500? Mislim, pa to je onda fenomenalno, njih 250.000je zaposleno...

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija