Vreme je da struja poskupi

EPS već decenijama ne uspeva da iz poslovanja investira, pa proizvodnja struje godinama opada, dok se iz pogona emituju zagađenja i petostruko više nego što je dopušteno po ekološkim standardima.
Vreme je da struja poskupi
Foto: 021 (S.K, Pixabay)

Na svetskim berzama cene struje su poslednjih nedelja prvo ubrzano, potom strelovito rasle; napokon su i podivljale, pa je, primera radi, u jednom trenutku srpski proizvođač prodavao megavatsat za 326, naspram, recimo, 49 evra pre samo nekoliko meseci.

Razlozi žestoke "frke" na tržištu električne energije nalaze su u možda prebrzom zatvaranju popriličnog broja nuklearki i energana na ugalj i gas širom Evropske unije.

Energije iz obnovljivih izvora je nedovoljno, još je veći problem ekstremna nestalnost proizvodnje iz ovih pogona.

Mali izvoz, još manji uvoz

No, gotovo apsurdno visoke cene teško da će opstati, već su počele da se pomeraju unazad. Međutim, takođe je teško očekivati da će se vratiti na pređašnje stanje.

Procene su da će opstati na uočljivo višem nivou nego proteklih desetak godina tokom kojih su zapravo stagnirale. Proizvodnja iz obnovljivih izvora je još uvek skupa pa nailazi period relativno visoke cene struje, energije uopšte.

Na prvi pogled može se učiniti da promene neće bitnije uticati na srpsku elektroprivredu, koja, tradicionalno, malo izvozi i još manje uvozi struju. Decenijama potrebe domaćeg tržišta se kreću za nijansu ispod proizvodnje, a uvoz se, ako nema incidenata u sistemu, realizuje oko Nove godine, kada se potrošnja - što zbog perioda najniže temperature, što zbog brojnih praznika i slava - primetno uvećava.

Niska cena, politički poeni

U ovakvoj situaciji država je mogla da niskom cenom struje održava socijalni mir i stiče političke poene. Bez obzira koja stranka je bila na vlasti cenu struje je držala na niskoj razini.

Tako je i danas kada građani takozvanom garantovanom snabdevaču plaćaju 1,602 evrocenta za kilovatsat struje u zelenoj zoni, odnosno za utrošenih prvih 300 kilovata. Za potrošnju do 1.000 kvh cena je 2,402, a preko ove granice 4,806 evrocenti. To je za noćnu potrošnju, kada se u srpskim kućama uključuju veliki potrošači, bojleri, mašine za pranje, itd.

Dnevne cene su po istim zonama potrošnje 6,4, 9,6 i 19,9 evrocenti. Srpski konzumer je 2019. godine kilovatsat stuje u proseku plaćao 7,3 evrocenta, sem u Ukrajini, najniže u Evropi. Od tog iznosa, 5,6 evrocenti ide u kasu srpskog proizvođača, ostalo u državni budžet.

Sledeća po jeftinoći je Makedonija (7,8), pa Albanija (8,1) i BiH sa 8,7, Bugari plaćaju 9,7, Crnogorci i Mađari 10,1, Hrvati 12, Slovenci i Grci po 16 evrocenti. Rekorderi su Belgijanci, Danci i Nemci koji za kilovat izdvajaju 27 do 31 evrocent.

Nevolje krajnje komotne energetske politike ispoljavaju se na duži rok; vidi se i na primeru EPS-a. U pitanju je je izostavljanje investicija, te kontinuirano tehnološko zaostajanje, naročito ispoljeno u vidu nepoželjnih ekoloških posledica.

Polako opada i obim proizvodnje; EPS je predpandemijske sezone proizveo 34.462 gigavatsati struje, tri procenta niže nego prethodne godine, čak jedanaest procenata manje nego dve godine ranije.

Manjak 5.000 gigavatsati

Nije samo da se sa padom proizvodnje uvećava uvoz, već pad pokazuje koliko će već za dve, tri godine biti teško i skupo održati stabilnost snabdevanja struje. Naime 2024. godine smo obavezni da počnemo isključenja pogona koji zagađenja emituju preko svake mere.

Za samo tri sezone bi trebalo da van upotrebe stavimo termalke ukupne snage 1.750 megavata koji u proseku godišnje proizvode pet milijardi gigavatsati. To treba nadoknaditi, ali kako?

Tri decenije Elektroprivreda Srbije nije pustila u rad ni novi energetski blok, ako već nije mogla da izgradi novu elektranu. Tek je pre dve godine, posle šest godina otezanja, započeta izgradnja bloka B3 u Kostolcu, snage 750 MW. Plan je (pre)ambiciozan, da proizvodi 2.500 gigavatsati godišnje i pitanje je hoće li biti gotovo sredinom 2023. što je, posle više odlaganja, novi rok.

I dalje, naravno, ostala bi rupa od 2.500 GW, a treba računati da će sve aktivnija privreda i struje trošiti sve više. Pokušaji da se izgradi i nova termalka "Kolubara" u Lazarevcu zaustavljeni su na pritisak Evropske unije zbog neprihvatljivo loših ekoloških standarda. Problem je i u sve lošijem lignitu na ugljokopu sa koga bi se snabdevala, pa se elektrana čiju su gradnju zaposleni protestima tražili nije našla u strategiji razvoja srpske elektroprivrede.

Jadno poslovanje

Razlog trodecenijskog investicijskog zastoja je manjak para u EPS-u, ali i pelješenje proizvođača struje. Tako je svojevremeno uvedena akciza na potrošenu energiju i opterećen račun kupca struje, mada namet ide direktno u državni budžet.

Takođe, država više povećava cenu prenosa energije, što EPS plaća drugom javnom preduzeću - Elektromreži Srbije, pa se tako dodatno deo novca izvlači od proizvođača. Posledice su vidljive u poslovanju EPS-a.

Nema ozbiljnije zarade, na kraju godine beleži se ili simboličan profit ili gubitak. Tako je EPS 2019. ostvario minus od 33, sezonu ranije minimalnu dobit od 4,6 miliona evra. Pri tome u radu angažuje imovinu vrednu cirka devet milijardi evra.

Godinama EPS tako jadno posluje. Epilog je akumulirani gubitak od 1,1 milijardi evra, 12,5 odsto ukupne vrednosti imovine ili gotovo polovina godišnjeg priliva novca u kompaniju.

Manjak ulaganja

Dobrim delom prihod nije veći zbog niske cene struje. Češki državni proizvođač ČEZ, koji mnogi rado porede sa EPS-om, vredi 12 milijardi, a godišnje profitira 550 miliona evra, dok je dobit HEP-a u susednoj Hvatskoj, upola manjeg od EPS-a, 184 miliona evra.

Ne čudi onda što nijedna od ove dve države nema poteškoća sa puštanjem u rad novih pogona po oštrim ekološkim kriterijumima.

Fiskalni savet je proučavao poslovanje EPS-a i konstatovao da je najvidljivija slabost manjak ulaganja. Godišnje je neophodno u obnovu postojećih i izgradnju novih pogona ulagati između 500 i 600 miliona evra, poslednjih sezona je ulagano jedva 250.

Ilustrativna je upravo 2019. godina. Plan je bio uložiti oko 870 miliona, uloženo je tek 45 odsto planiranog - 495 miliona. Na prvi pogled ne izgleda malo, ali te godine je amortizacija bila 492 miliona, pa je ulaganjem veće svote samo zamenjeno ono što je istrošeno do te mere da je moralo biti uklonjeno. Od silnog ulaganja praktično ništa nije odvojeno za tehnološku racionalizaciju, poboljšanje ili izgradnju novog.

Kako do 5,6 milijardi evra

Posebno je potrebno ulagati u nove pogone zbog predstojećeg isključenja zastarelih pogona i nadoknade najmanje pet milijardi gigavatsati struje. Savet ceni da bi u narednih sedam, osam godina trebalo uložiti  5,6 milijardi evra samo da bi se nadoknadila gaseća proizvodnja.

EPS je proizvođač struje i prihod stiče prodajom robe. Drugim rečima, znatnijeg uvećanja prihoda nema bez povećanja cene struje.

Kada je pre pet, šest godina liberalizovano tržište, poskupela je cena za korisnike iz privrede. Uostalom, oni i nisu obavezni kupovati struju od EPS-a već je mogu kupiti od bilo kog od desetak snabdevača u Srbiji. Mogu nabavljati i iz uvoza.

Nema drugog načina da EPS znatnije uveća prihod nego da struja poskupi za građansku potrošnju, na koju, inače, otpada polovina ukupne. Kalkulacija pokazuje da bi uvećanje za 20 odsto EPS-u doneo profit od blizu 180 miliona evra.

Time bi se ovdašnji građanin po troškovima za električnu energiju izjednačio sa građanima BiH. Dakle, još uvek sa onima koji, posmatrano evropskim očima, struju plaćaju neobično jeftino.

Gubitaši, a plate rekordne

Ali, rezerve ima i u poslovanju sistema sa 28.000 zaposlenih, od kojih je, prema Fiskalnom savetu, bar 12 odsto radnika višak.

I pored skromnih rezultata, zarade u ovoj kompaniji su daleko najveće u Srbiji. Godine 2019. prosek bruto plate je iznosio 136.584, neto 97.128 dinara, skoro dvostruko više od proseka u državi i gotovo trostruko u odnosu na tadašnju medijalnu zaradu.

Čak 27 odsto prihoda izdvaja se na plate radnika, mada se u elektroprivrednim preduzećima okolnih država u iste namene izdvaja od 17 do 19 odsto prihoda. Prostora za povećanje dobiti kompanije i u ovom segmentu ima, a sav prikupljeni novac upotrebio bi se za ulaganje u nove pogone visokih standarda. Dakle, za budućnost kompanije time i u njima zaposlenih.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • Shin Sekai

    14.10.2021 19:33
    Hahaha, pa EPS je jedno od preduzeca koje dobija najvise subvencija. Treba da pojeftini, ne poskupi. Samo 46% cene kilovata je zapravo cena proizvodnje struje. Ostalo su parafiskalni nameti. Pa koga vi zajebavate, gospodine Zivane.
  • S

    14.10.2021 14:15
    Samo probajte!
  • Marko

    14.10.2021 10:21
    @D.

    Citam tvoj komentar pa mi prodje kroz glavu. Cisto onako...
    Za koga navijas, za zvezdu ili partizan?

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija

Evro sutra 117,58 dinara

Zvanični srednji kurs sutra će biti 117,5849 dinara za evro, objavila je Narodna banka Srbije.

VIDEO: Proizvodnja u harmoniji s prirodom

Po obrazovanju psiholog, ali uz pomoć oca agroekonomiste, Momčilo (28) je sa sestrom Tijanom (31) u rodnom Prokuplju osnovao firmu za proizvodnju i preradu organske hrane.

Izbori razaraju Elektroprivredu Srbije

Ako u Srbiji ni posle drastičnog skoka berzanskih cena ne poskupe struja, gas i goriva biće to samo na račun daljeg raubovanja domaćih proizvodnih i distributivnih resursa, pre svega elektroprivrede.

Raste dug za kredite

Na kraju septembra ukupan dug po bankarskim kreditima u Srbiji bio je 3.050 milijardi dinara.