U Srbiji oko 200.000 ljudi poseduje neku kriptovalutu
U Srbiji, prema poslednjim procenama, oko 200.000 ljudi poseduje neku kriptovalutu.
Foto: Pixabay
Interesovanje za posedovanje kriptovalute u našoj zemlji je poraslo nakon što je ona prepoznata i u srpskom zakonodavstvu.
Naime, prema Zakonu o digitalnoj imovini, koji je stupio na snagu 29. juna ove godine, virtuelne valute prepoznate su kao virtuelna imovina, odnosno kao digitalni zapis vrednosti koji se može digitalno kupovati, prodavati, razmenjivati ili prenositi.
Direktor marketinga u kripto menjačnici ECD Marko Živković za Tanjug kaže da taj Zakon stavlja Srbiju na mapu zemalja koje prepoznaju kriptovalutu kao stvar, i to ne samo u budućnosti, veći i u sadašnjosti.
"Neke poslednje procene kažu da oko 200.000 ljudi u Srbiji poseduje neku kriptovalutu. Mi kao kripto menjačnica primećujemo da to tržište raste, i svakog meseca ove godine mi smo imali ozbiljan rast i kupovine i prodaje kriptovaluta. Tržište u Srbiji definitivno raste i mi ne zaostajemo za nekim razvijenim svetskim tržištima", rekao je Živković.
Kako je objasnio, kripto menjačnica ECD za sada ima privremenu dozvolu da ljudi preko nje mogu da kupuju i prodaju kriptovalute, a da čekaju zvaničnu dozvolu Narodne banke Srbije kako bi mogli i drugim biznisima da ponude da svoje usluge i proizvode prodaju preko kriptovalute.
"Kripto menjačnica ECD je u proceduri za dobijanje te dozvole od NBS i nadam se da ćemo u prvim mesecima naredne godine dobiti dozvolu", rekao je Živković.
Od tog trenutka, kako kaže, kada prva kripto menjačnica dobije dozvolu biće moguće kupiti za kriptovalutu bilo koji proizvod ili platiti uslugu.
"Kao što kreditnom karticom dođete na POS terminal i platite, na isti način će kriptovalutom moći da se plaća računarska oprema, putovanje ili bilo koja druga usluga. To u praksi izgleda tako da vi platite svojom kriptovalutom, u transakcijama to izgleda da trgovcu na njegov račun dođu dinari", objasnio je Živković.
Govoreći generalno o vrednosti kriptovaluta, Živković je naveo da njihove cene, posebno bitkoina kao najstarije i najpoznatije kriptovalute, značajno variraju. Dodaje da je početkom godine vrednost bitkoina bila 30.000 dolara, pre mesec dana je dostigao rekord i bio je oko 68.000 dolara, a danas iznosi oko 48.000 dolara.
"To tržište je sklono promenama, cene variraju, tako da neke precizne projekcije o vrednosti bitkoina i drugih kriptovaluta niko ne može dati, jer taj neko ko bi to mogao - bio bi milioner", naveo je Živković.
Ako se, kako kaže, pogleda dugoročni trend od desetak godina, koliko su kriptovalute aktuelne, postoji konstantan i dugoročan rast njihove vrednosti.
Ekonomista Mališa Đukić saglasan je da je trend rasta tržišne kapitalizacije kriptovaluta nesporan i dodaje da ako se pogledaju sve kriptovalute sa kojima se trguje, da se beleži značajan skok vrednosti u poslednjih dve do tri godine.
"Nedvosmisleno se nameću zaključci da interesovanje javnosti, i malih i velikih i investitora, građana, u velikom broju zemalja raste za kupovinu i prodaju kriptovaluta, odnosno da dolazi do obimnih transakcija, kao i vrednosti tih transakcija", rekao je Đukić.
Podseća da je bitkoin, kao jedna od najpoznatijih kriptovaluta, zabeležila rekordan skok tokom pandemije, ali napominje da su oscilacije u vrednosti kriptovaluta izuzetno velike.
"U veoma kratkom vremenskom periodu neka kriptovaluta može da zabeleži skok vrednosti uz 20, 30, 40 i 50 odsto, a isto tako za smo nekoliko dana može zabeležiti pad vrednosti do neverovatnih 80 odsto", ukazuje Đukić.
Pročitaj još
Dodaje da trgovanje kriptovalutama može stvoriti potencijalno veliku kapitalnu dobit, ali s druge strane stvara i potencijalno veliki gubitak. Kada je reč o trgovanju kriptovalutama u Srbiji, opšti utisak je, dodaje Đukić, da interesovanje za kriptovalute raste, a da je tome doprinelo donošenje zakona koji od skoro kriptovalute tretiraju kao imovinu.
Đukić objašnjava da je time stvorena zakonska osnova da se njihovo evidentiranje nađe u bilansima stanja kompanija i institucija, ili kao kapitalna dobit ili gubitak kao sastavni deo bilansa uspeha, ali i da se oporezuje.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Delatnosti u Srbiji kojima se (skoro) niko ne bavi
07.01.2026.•
0
Možda ne čudi previše što sa pretežnom delatnošću vađenje prirodnog gasa u Srbiji nije registrovano nijedno preduzeće. A prirodnog gasa nije da baš nema nimalo. Ima ga i eksploatišemo ga još od 1949. godine.
Ako je tržište Evrope u padu, kuda ide autoindustrija Srbije?
07.01.2026.•
0
Poslovni prihod domaće autoindustrije porastao je sa 7,2 milijarde evra u 2023. na 8,3 milijarde evra 2024, ali se predviđa da će 2025. biti lošija jer ovdašnje firme prvenstveno rade za tržište EU, koje je u padu.
Srbija će pokušati da otkupi bar pet odsto akcija u NIS-u "kako bi se bar oko nečega pitala"
07.01.2026.•
21
Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da će Srbija u narednom periodu pokušati da kupi bar još pet odsto akcija u NIS-u, što bi državi omogućilo "da se pita oko nečega u toj kompaniji".
Vorner Bros odbio ponudu Paramaunta za preuzimanje, bolja im ona koju je dao Netfliks
07.01.2026.•
0
Upravni odbor američke kompanije za proizvodnju i distribuciju filmova Vorner Bros odbacio je najnoviju ponudu kompanije Paramaunt za preuzimanje.
Profesor Radosavljević objašnjava zašto je ekonomija Srbije na staklenim nogama: Više razloga za to
07.01.2026.•
9
Posledice upola manjeg rasta BDP-a Srbije u 2025. godini od oko dva odsto, umesto planiranih oko četiri odsto, odraziće se direktno na budžet i visinu prihoda, pa verovatno neke projekcije budžeta neće biti realizovane.
Đedović Handanović: Prijave za energetski ugrožene kupce od 1. januara, moguć popust i za grejanje
06.01.2026.•
8
Građani Srbije od 1. januara mogu da se prijave za sticanje statusa energetski ugroženog kupca.
Kolika je vrednost NIS-a?
06.01.2026.•
6
Berzanska cena NIS-a u iznosu od oko milijardu evra ne može se smatrati realnom tržišnom vrednošću, te kao reper treba uzeti knjigovodstvenu vrednost NIS-a koja iznosi 3,2 milijarde evra.
Stručnjak za energetiku: MOL-u na tacni ponuđeno celo tržište Srbije
06.01.2026.•
38
Profesor Mašinskog fakulteta i stručnjak za energetiku Miloš Banjac kaže za RTS da MOL svakako ima interes da uđe na ovo tržište, kao i da mu se na tacni pruža cela Srbija.
Rekordna cena bakra, zalihe se preusmeravaju u SAD
06.01.2026.•
2
Cena bakra je nastavila snažan rast nakon što je prvi put premašila nivo od 13.000 dolara po toni, pošto investitori računaju na ograničenu ponudu i pojačani apetit za rizikom na globalnim finansijskim tržištima.
Vulin: Srbija će potpisati dugoročni ugovor o gasu sa Rusima, oni nisu ništa krivi u celoj priči
06.01.2026.•
13
Predsednik Nadzornog odbora Srbijagasa Aleksandar Vulin izjavio je da očekuje potpisivanje dugoročnog gasnog aranžmana sa Rusijom, kao i da uskoro bude rešeno pitanje Naftne industrije Srbije.
Novosadski programeri razviju aplikaciju koja generiše desetine miliona dolara, ali malo toga ostaje u Srbiji
06.01.2026.•
21
Srbija se poslednjih godina pozicionirala kao regionalni lider u izvozu IKT usluga, sa prihodima koji su 2024. godine dostigli 4,1 milijardu evra, prema podacima Narodne banke Srbije.
Yettel najavio spajanje sa SBB-om i širenje 5G mreže u 2026. godini
05.01.2026.•
15
Generalni direktor kompanije Yettel Majk Mišel izjavio je danas da će kompanija u 2026. nastaviti širenje 5G mreže u Srbiji i najavio da je pravno spajanje sa kompanijom SBB planirano za 1. april ove godine.
Srbija će se zadužiti za 1,15 milijardi evra prodajom obveznica već u prvom kvartalu
05.01.2026.•
7
Ministarstvo finansija Srbije objavilo je plan aukcija za prva tri meseca 2026. godine prema kojem država planira da prikupi ukupno 111,6 milijardi dinara i 200 miliona evra.
Predstavnici MOL-a stigli u Srbiji, analiziraju poslovanje NIS-a
05.01.2026.•
2
Predstavnici mađarskog MOL-a stigli su u Srbiju i započeli dubinsku analizu poslovanja Naftne industrije Srbije (due diligence).
Da li u preduzetništvu postoje rodne razlike?
04.01.2026.•
7
Preduzetništvo se ne deli na muško i žensko, već na uspešno i neuspešno, ali podaci pokazuju da žene u Srbiji i dalje ulaze u biznis iz nepovoljnije startne pozicije.
Ekološke takse od početka godine - ko u Srbiji plaća SIBAM i šta je to?
04.01.2026.•
0
Od januara su u Srbiji na snazi dve nove ekološke takse koje direktno pogađaju privredu - nacionalni porez na emisije ugljen-dioksida i takozvana SIBAM taksa Evropske unije.
Generalni direktor Gastrejda: Srbija će transportovati tečni gas preko Grčke
04.01.2026.•
8
Potpredsednik i generalni direktor grčke kompanije "Gastrejd", Konstantinos Sifneos, izjavio je da je Srbija korisnik terminala te kompanije u Aleksandropolisu.
Sankcije, NIS i EU: Šta čeka srpsku ekonomiju u 2026. godini?
04.01.2026.•
10
Prošla 2025. godina završena je, sudeći prema proceni Republičkog zavoda za statistiku, sa privrednim rastom od dva odsto.
Predstavnici MOL-a sledeće nedelje dolaze u NIS i započinju dubinsku analizu
03.01.2026.•
1
Predstavnici mađarskog MOL-a će sledeće sedmice doći u Naftnu industriju Srbije i započeti dubinsku analizu poslovanja kompanije (due diligence).
Šta američki napad na Venecuelu znači za cene nafte?
03.01.2026.•
6
Administracija predsednika SAD Donalda Trampa upravo je napala Venecuelu - zemlju koja ima veće rezerve nafte od Iraka.
Tramp je 2025. poništio decenije američke trgovinske politike, a nema obećane koristi
03.01.2026.•
0
Od povratka u Belu kuću u januaru predsednik Donald Tramp je poništio decenije američke trgovinske politike gradeći carinski zid nekada široko otvorene privrede SAD.
Komentari 31
Leo
2+2=4. Mož da bidne, al ne mora da znači, cuvena recenica srpskog drzavnika Nikole Pasica, a mislim i pisca Vuka Draskovica.Jedni vide dobro u necemu, da ne kazem brze, napred, bolje, drugi, naprotiv u tome vide samo lose porazavajuce, katastrofalno.
Ima nas tri kategorije.
Prvi rade nesto za sebe. Drugi su voajeri i gledaju kroz kljucaonicu. Za njih ima nade, oni se premisljaju i mozda udju u crypto voz na vreme. Treci prolaze i pljuju i prve i druge. Doci ce vreme kad ce ovi koji pljuju poceti da razmisljaju o propustenoj sansi i razmisljati da prodaju kucu ili stan da zarade. Neki ce to i uraditi, ali kasno. Izgubice ga. Sve je u tajmingu. To su trebali da urade pocetkom 2019. godine.
Da nije ovih trecih nebi ovi prvi mogli zaraditi.
Iako sam u Melburnu, u Australiji, pratim ovaj sajt i ostavicu poruke za ove na ovom sajtu -pod crypto, koji sada pljuju da ne ulecu na kraju , a ovi koji su u cryptu kad je vreme da prodaju. Voajeri treba odmah da udju u voz. Oni koji su u vozu treba da se pojacaju. Mozda sam uzeo neciji nadimak, mozda ce neko uzeti ovaj - Leo, ali onaj ko treba da prepozna - prepoznace kad je vreme za distribuciju i polako da prodaje. Uvek postoji moj stari nick :).
Vidim po negativnim ocenama da je mnogo vise pljuvaca. Ocekivajuce. Uvek je vise sirotinje nego bogatih. Ko je rodjen siromasan - moze da promeni. Ko je rodjen neobrazovan - moze da promeni. Ko je rodjen glup - e to je vec problem.
Dok je ovaca , bice i vune. Pozdav :)
photoivek
Vrednos bc će samo još da raste...
Za sve zainteresovane u kripto a koji se plaše da ulažu novac, mogu uložiti vreme....
Naime među kriptovalutama postoji novi igrač. U pitnju je kriptovaluta koja se "rudari" bez dodatne struje i ulaganja u skupu opremu.
Naime Pi Network je projekat buduće kriptovalute (očekuje se krajem godine) koja se trenutno besplatno stejkuje na pametnim telefonima i zasniva se na Stelar Consensus Protokulu.
Za razliku od ostalih kripto projekata ovaj je prvo razvio mrežu korisnika pa tako sada broji preko 29 miliona korisnika. Tehnoligija ga prati. Test mreža vrti blokčejn, prave se aplikacije, sve je spremno za početak....
Očekivani zatvoreni mainnet je ovog meseca a na menjačnice ide verovatno početkom sledeće godine...
Kako da stejkujete Pi i postanete pionir?!
Lako.... Instaltrate Pi Network sa Google play/App store i unesete da vas je pozvao "photoivek". Pozdrav i srećno.
LoL
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar