Skupo zaduživanje Srbije u vreme jeftinog novca
Mada cena novca u istoriji nikada nije bila niža, Srbija plaća kamate od čak 10 odsto, pa se mnogi zabrinuto pitaju šta će biti kada se kamatne stope uvećaju.
Foto: Pixabay
Ovih dana se češće govori o dugu Srbije, koji je za deceniju porastao sa 14,65 na 29,85 milijardi evra. Finansijski posmatrano, bio je to "lud" period, kamate na istorijski nezabeleženo niskom nivou, sasvim blizu nule čak i za siromašnu Srbiju.
No, kako najmoćnije centralne banke najavljuju promenu monetarne politike i rast referentnih kamatnih stopa, svima postaje jasno da nailazi vreme u kome će pozajmljivanje novca biti primetno skuplje. Takođe, uskoro će se realnije sagledati i cena ranije uzetih kredita.
Inflacija ne preti Srbiji
Ivan Nikolić, član Saveta guvernera i ekonomista snažnog uticaja na kreatore aktuelne ekonomske politike, smatra da je preuveličana opasnost od naglog rasta kamata, time i dužničkih obaveza. Podseća da devizne rezerve Srbije nikada nisu bile ni blizu sadašnjih 16,45 milijardi evra, dok su neto rezerve, bez udela obaveznih izdvajanja banaka za rizik plasmana, 13,9 milijardi.
Takođe, ni referentna kamatna stopa NBS nije uvećana, ostaje na izuzetno niskih jedan odsto. Na rast kamata ne ukazuje ni spoljnotrgovinski bilans - tradicionalno najslabija tačka srpske ekonomije - koji iznosi oko 7,4 milijardi evra, dosta ispod onoga što je očekivano.
Naravno da je ugledni ekonomista, direktor razvojnih projekata na Ekonomskom institutu, primetio jasne naznake promene monetarnih politika FED-a i, u manjoj meri, Evropske centralne banke. Međutim, smatra da su najavljene mere sporog ritma upravo stoga da ne bi naglo došlo do uvećanja kamatnih stopa. Trenutni pritisak na rast cena vidi u ekstremnim cenama energenata i struje, a mi uvozimo 90 odsto potrebnog nam gasa i bezmalo tri četvrtine utrošene nafte. Jasno je da preko ove dve uvozne stavke dolazi do inflatornog pritiska.
Ekstra povoljna pozajmica MMF-a
Nasuprot tome, ministar za finansije Siniša Mali je oprezniji. Ne samo što je uspeo da prošlogodišnji budžetski deficit zaustavi na 3,9 odsto BDP-a, uočljivo ispod planiranog u budžetu, već je za ovu sezonu predvideo dodatno snižavanje na 2,9 odsto, sa ciljem da bude još niži. Takođe, nije predviđeno da Srbija u narednih 12 meseci izađe na međunarodno finansijsko tržište, odnosno obveznice će isključivo na domaćem tržištu, dinarskom emisijom.
Već prvog kvartala tekuće godine ekonomska politika Srbije biće na ispitu, na naplatu pristižu obveznice u vrednosti od 187 milijradi dinara, dok će do kraja godine pristići obveznice vrednosti од još oko 153 milijardi. Otplatu će olakšati činjenica da je Međunarodni monetarni fond svim siromašnijim zemljama dodelio takozvana specijalna prava vučenja, koja se mogu zameniti za čvrstu valutu, a potom vratiti neki od prispelih dugova. Praktično, kao kada se dobije pozajmica, a za Srbiju je namenjeno 760 miliona evra. Pogodnost pozajmice je u neobično niskoj kamati, tek 0,05 odsto.
Koji kredit vratiti
Pitanje je koji kredit vratiti novcem pozajmljenim od MMF-a. Logično bi bilo onaj devizni koji je opterećen najvećom kamatom. Međutim, upravo dolazeće devizne pozajmice nose nisku kamatnu stopu, dok pristižućе dinarske obveznice nose izrazito visoku. Tako su kamate na tri pristižuća devizna kredita od 0,5 do 2,5 odsto, dok je prinos na prvu dinarsku obveznicu 3,75, a na 45 milijardi vrednu hartiju pristižiću na naplatu 5. februara čak 10 odsto. Reč je o kreditu na sedam godina, što je u vreme emitovanja za Srbiju bio izrazito dug rok i to je jedan od razloga visokog opterećenja.
Neće biti lako Malom da odluči kuda da usmeri izuzetno povoljnu pozajmicu MMF-a. Međutim, narednih godina dileme ministra za finansije biće sve veće. Svake godine će na naplatu pristizati obveznice u vrednosti od gotovo četiri milijarde evra, a po pravilu dinarske su znatno skuplje od deviznih. Zapravo, kamate na dinarskom tržištu su već sada, u vreme nezapamćeno jeftinog novca, na nivou izrazito visokih.
Posledica jakog dinara
Pogledajmo pristižući kredit od 45 milijardi dinara. U vreme emitovanja evro je vredeo 123,3 dinara, pa smo dinarski povukli svotu od 366 miliona evra. Godišnja rata je iznosila 4,5 milijardi dinara, a kako je dinar jačao, uvećavala se i, mereno u evrima, godišnja kamata.
Za sedam godina smo platili oko 263 miliona evra na prinos, a sadašnja vrednost obveznice, iskazana u evropskoj valuti, iznosi 382 miliona. Dakle, u pitanju je izrazito skupo zaduženje. Politika jakog dinara ima ne malu cenu. Slično je bezmalo sa svim dinarskim obveznicama, pogotovo onim duže ročnosti.
Jeste da je u svetu novac bio godinama jeftin. Međutim, Srbija i u ovako povoljnom ambijentu pojedina zaduženje plaća itekako papreno. Ostaje da vidimo šta će biti kada cena novcu poraste, a takva vremena, govore nam svetski trendovi, već dolaze.
Podrži 021
021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
.jpg "GSP zbog kovida znatno smanjio broj polazaka na gradskim linijama")
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Cene hrane u Srbiji rastu brže nego u Evropskoj uniji
26.01.2022.•
13
Srbija nije samo po stopi inflacije "najbolja" u odnosu na zemlje Evropske unije, već i po rastu cena hrane, posebno one koja je egzistencijalna i koje potrošači ne mogu da se odreknu.
Železara, Ziđin u Boru i NIS najveći izvoznici u prošloj godini
26.01.2022.•
0
Najveći izvoznici u Srbiji u 2021. godini bili su Železara u Smederevu HBIS, zatim Ziđin u Boru (RTB) i Naftna industrija Srbije.
Svaki treći stan plaćen novcem iz kredita
25.01.2022.•
3
Ukupna količina novca na tržištu nepokretnosti u Srbiji u poslednjem kvartalu 2021. godine iznosila je 1,8 milijardi evra,j
Kineska roba u Srbiji i dvostruko skuplja, razlog - znatno skuplji transport
24.01.2022.•
19
Proizvodi koji u Srbiju dolaze iz Kine su u poslednjih godinu dana poskupeli i preko 50 odsto.
Vožnja elektromobilom skuplja nego "dizelašem"
24.01.2022.•
26
Do pre nekoliko meseci jedan od motiva za kupovinu električnih automobila bili su i tri-četiri puta niži troškovi vožnje.
Nova pravila za plaćanje godišnjeg poreza na dohodak građana: Izmene za mlađe od 40 godina
24.01.2022.•
18
Krajem prošle godine usvojene su izmene Zakona o porezu na dohodak građana. Između ostalih, značajna izmena odnosi se na godišnji porez na dohodak građana za mlađe od 40 godina.
Radnici u Srbiji: Garantovani umor, briga i najduže radno vreme u Evropi
23.01.2022.•
29
Najnoviji podaci Evrostata pokazuju da radnici u Srbiji rade najviše u Evropi, s obzirom na to da provedu na poslu u proseku 43,5 sati nedeljno, objavila je politička platforma Solidarnost.
Stiže novi porez za paušalce
22.01.2022.•
16
Svi preduzetnici paušalci do 25. januara dobiće rešenje o utvrđenim obavezama za 2022. godinu u svoje poresko sanduče, najavila je Poreska uprava.
Nemačka nema dovoljno radnika: Planiraju "uvoz" 400.000 radnika godišnje
21.01.2022.•
14
Nova nemačka koaliciona Vlada želi svake godine iz inostranstva da privuče 400.000 kvalifikovanih radnika.
_960x630.jpg "Svi žele keš kredit: Banke spustile kamate, jasna potreba građana za više novca")
Svi žele keš kredit: Banke spustile kamate, jasna potreba građana za više novca
20.01.2022.•
10
Od ukupnog broja svih kredita, čak 61 odsto su keš krediti u bankama.
Građani sve više zaduženi, ukupan dug prema bankama 1,3 milijardi dinara
20.01.2022.•
1
Ukupni krediti privrede, građana i preduzetnika u Srbiji na kraju decembra iznosili su oko 3.148 milijardi dinara, što je za 9,7 odsto više nego na kraju 2020, objavilo je Udruženje banaka Srbije.
Šta nas čeka u radnjama: Pakovanja proizvoda sve manja, ali skuplja
20.01.2022.•
22
Prethodnih godina kupci su primetili da su čokolade "smršale", jer su sa standardnih 100 grama spale na 90 i 85 grama, dok su pakovanje i cena ostali isti.
Bitkoin ide na Ko$ovo ravno
19.01.2022.•
29
Mada je od pre petnaestak dana na Kosovu zabranjeno rudarenje kriptovaluta, ovaj biznis je na severu regije mnogo rašireniji nego što bi se moglo zaključiti na osnovu više od 460 zaplenjenih uređaja.
Cena nafte najviša u poslednjih sedam godina - šta očekuje srpske vozače?
19.01.2022.•
25
Cena sirove nafte tipa "brent" prvi put od oktobra 2014. godine premašila je 87 dolara po barelu, a to poskupljenje, kako stvari stoje, još uvek se neće odraziti na srpske pumpe.
Više od 100 svetskih milionera moli vlade: Oporezujte nas
19.01.2022.•
1
Više od 100 milionera sveta, okupljenih u grupamaa "Milioneri patriote", "Milioneri humanisti" i "Oporezuj me sada", uputilo je otvoreno pismo sa apelom vladama da ih oporezuju.
Microsoft kupuje Blizzard za skoro 70 milijardi dolara
19.01.2022.•
0
Kompanija Microsoft je saopštila da će kupiti giganta u industriji video igara, firmu Activision Blizzard, za 68,7 milijardi dolara i to u gotovini.
Stanić: Dobro organizovan sindikat noćna mora poslodavca, šta god da izborimo - on plaća
18.01.2022.•
4
Novi predsednik sindikata metalaca "Nezavisnost" Zoran Stanić izjavio je da je dobro organizovan sindikat noćna mora za poslodavca.
Evro sutra 117,58 dinara
18.01.2022.•
0
Zvanični srednji kurs biće sutra 117,5821 dinar za evro, objavila je Narodna banka Srbije.
Svaki novi talas epidemije sprečava oporavak tržišta rada, bez posla 207 miliona ljudi
18.01.2022.•
0
Globalnom tržištu rada biće potrebno više vremena da se oporavi od uticaja korona krize, nego što se ranije mislilo.
Najviša cena nafte "brent" od 2014. godine
18.01.2022.•
0
Cena sirove nafte "brent" dostigla je danas najviši nivo u više od sedam godina.
Deset najbogatijih na svetu duplirali bogatstvo tokom pandemije
17.01.2022.•
4
Deset najbogatijih ljudi na svetu udvostručilo je svoje bogatstvo tokom dve godine pandemije korona virusa, dok su siromaštvo i nejednakost porasli, navodi se u izveštaju Oksfama.
Komentari 4
skup
Gruja
Anonimus
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar