Skupo zaduživanje Srbije u vreme jeftinog novca
Mada cena novca u istoriji nikada nije bila niža, Srbija plaća kamate od čak 10 odsto, pa se mnogi zabrinuto pitaju šta će biti kada se kamatne stope uvećaju.
Foto: Pixabay
Ovih dana se češće govori o dugu Srbije, koji je za deceniju porastao sa 14,65 na 29,85 milijardi evra. Finansijski posmatrano, bio je to "lud" period, kamate na istorijski nezabeleženo niskom nivou, sasvim blizu nule čak i za siromašnu Srbiju.
No, kako najmoćnije centralne banke najavljuju promenu monetarne politike i rast referentnih kamatnih stopa, svima postaje jasno da nailazi vreme u kome će pozajmljivanje novca biti primetno skuplje. Takođe, uskoro će se realnije sagledati i cena ranije uzetih kredita.
Inflacija ne preti Srbiji
Ivan Nikolić, član Saveta guvernera i ekonomista snažnog uticaja na kreatore aktuelne ekonomske politike, smatra da je preuveličana opasnost od naglog rasta kamata, time i dužničkih obaveza. Podseća da devizne rezerve Srbije nikada nisu bile ni blizu sadašnjih 16,45 milijardi evra, dok su neto rezerve, bez udela obaveznih izdvajanja banaka za rizik plasmana, 13,9 milijardi.
Takođe, ni referentna kamatna stopa NBS nije uvećana, ostaje na izuzetno niskih jedan odsto. Na rast kamata ne ukazuje ni spoljnotrgovinski bilans - tradicionalno najslabija tačka srpske ekonomije - koji iznosi oko 7,4 milijardi evra, dosta ispod onoga što je očekivano.
Naravno da je ugledni ekonomista, direktor razvojnih projekata na Ekonomskom institutu, primetio jasne naznake promene monetarnih politika FED-a i, u manjoj meri, Evropske centralne banke. Međutim, smatra da su najavljene mere sporog ritma upravo stoga da ne bi naglo došlo do uvećanja kamatnih stopa. Trenutni pritisak na rast cena vidi u ekstremnim cenama energenata i struje, a mi uvozimo 90 odsto potrebnog nam gasa i bezmalo tri četvrtine utrošene nafte. Jasno je da preko ove dve uvozne stavke dolazi do inflatornog pritiska.
Ekstra povoljna pozajmica MMF-a
Nasuprot tome, ministar za finansije Siniša Mali je oprezniji. Ne samo što je uspeo da prošlogodišnji budžetski deficit zaustavi na 3,9 odsto BDP-a, uočljivo ispod planiranog u budžetu, već je za ovu sezonu predvideo dodatno snižavanje na 2,9 odsto, sa ciljem da bude još niži. Takođe, nije predviđeno da Srbija u narednih 12 meseci izađe na međunarodno finansijsko tržište, odnosno obveznice će isključivo na domaćem tržištu, dinarskom emisijom.
Već prvog kvartala tekuće godine ekonomska politika Srbije biće na ispitu, na naplatu pristižu obveznice u vrednosti od 187 milijradi dinara, dok će do kraja godine pristići obveznice vrednosti од još oko 153 milijardi. Otplatu će olakšati činjenica da je Međunarodni monetarni fond svim siromašnijim zemljama dodelio takozvana specijalna prava vučenja, koja se mogu zameniti za čvrstu valutu, a potom vratiti neki od prispelih dugova. Praktično, kao kada se dobije pozajmica, a za Srbiju je namenjeno 760 miliona evra. Pogodnost pozajmice je u neobično niskoj kamati, tek 0,05 odsto.
Koji kredit vratiti
Pitanje je koji kredit vratiti novcem pozajmljenim od MMF-a. Logično bi bilo onaj devizni koji je opterećen najvećom kamatom. Međutim, upravo dolazeće devizne pozajmice nose nisku kamatnu stopu, dok pristižućе dinarske obveznice nose izrazito visoku. Tako su kamate na tri pristižuća devizna kredita od 0,5 do 2,5 odsto, dok je prinos na prvu dinarsku obveznicu 3,75, a na 45 milijardi vrednu hartiju pristižiću na naplatu 5. februara čak 10 odsto. Reč je o kreditu na sedam godina, što je u vreme emitovanja za Srbiju bio izrazito dug rok i to je jedan od razloga visokog opterećenja.
Neće biti lako Malom da odluči kuda da usmeri izuzetno povoljnu pozajmicu MMF-a. Međutim, narednih godina dileme ministra za finansije biće sve veće. Svake godine će na naplatu pristizati obveznice u vrednosti od gotovo četiri milijarde evra, a po pravilu dinarske su znatno skuplje od deviznih. Zapravo, kamate na dinarskom tržištu su već sada, u vreme nezapamćeno jeftinog novca, na nivou izrazito visokih.
Pročitaj još
Posledica jakog dinara
Pogledajmo pristižući kredit od 45 milijardi dinara. U vreme emitovanja evro je vredeo 123,3 dinara, pa smo dinarski povukli svotu od 366 miliona evra. Godišnja rata je iznosila 4,5 milijardi dinara, a kako je dinar jačao, uvećavala se i, mereno u evrima, godišnja kamata.
Za sedam godina smo platili oko 263 miliona evra na prinos, a sadašnja vrednost obveznice, iskazana u evropskoj valuti, iznosi 382 miliona. Dakle, u pitanju je izrazito skupo zaduženje. Politika jakog dinara ima ne malu cenu. Slično je bezmalo sa svim dinarskim obveznicama, pogotovo onim duže ročnosti.
Jeste da je u svetu novac bio godinama jeftin. Međutim, Srbija i u ovako povoljnom ambijentu pojedina zaduženje plaća itekako papreno. Ostaje da vidimo šta će biti kada cena novcu poraste, a takva vremena, govore nam svetski trendovi, već dolaze.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
MAPA: Kolike su cene goriva u regionu - razlika u odnosu na Srbiju
25.03.2026.•
6
Cene goriva u Srbiji su tema već duži vremenski period.
Za građane i privredu Srbije od maja lakše plaćanje u evrima
25.03.2026.•
6
Od 5. maja građani i privreda Srbije moći će da obavljaju plaćanja u evrima pod povoljnim i standardizovanim uslovima, kao korisnici država EU, saopštila je Delegacija EU u Srbiji.
"Jagma je svuda, bukvalno se kupuje gde god se može": Odakle NIS trenutno nabavlja naftu
25.03.2026.•
6
Ovakva jagma za sirovom naftom na svetskom tržištu ne pamti se odavno.
Epic games otpušta više od 1.000 ljudi zbog slabijih rezultata video-igre Fortnite
25.03.2026.•
2
Američka kompanija Epic games saopštila je da će otpustiti više od 1.000 zaposlenih pošto beleži pad angažovanja korisnika u svojoj najpoznatijoj video-igri Fortnite.
OFAC produžio rok MOL-u za kupovinu većinskog udela u NIS-u do maja 2026.
24.03.2026.•
5
Mađarski MOL saopštio je da je Kancelarija za kontrolu stranih sredstava (OFAC) Ministarstva finansija SAD prihvatila njihovu prijavu i produžila rok za pregovore o kupovini većinskog udela u NIS-u do 22. maja 2026.
Evropska komisija: Odluka Slovačke o dizelu protivna zakonima EU
24.03.2026.•
6
Odluka vlade Slovačke da dopusti benzinskim pumpama da ograniče prodaju dizela, kao i da ga skuplje naplaćuju vozačima sa stranim registarskim tablicama, protiv je zakona EU.
"Energetska kriza utiče na inflaciju preko tri kanala": Građani pred novim poskupljenjima?
24.03.2026.•
1
Energetska kriza će sasvim sigurno imati određeni uticaj na nivo inflacije u Srbiji, rekao je za Insajder profesor Ekonomskog fakulteta Nikola Fabris.
Đedović Handanović u obilasku pumpi: Dizel bi prema tržišnim uslovima bio 270, a građani ga plaćaju 212 dinara
24.03.2026.•
17
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je danas, prilikom obilaska više pumpi između Beograda i Smederevske Palanke, da je snabdevenost na malim i velikim pumpama redovna.
Danas ističe rok za prodaju ruskog udela u NIS-u: Šta podrazumeva transakcija i gde bi legle pare?
24.03.2026.•
3
Kancelarija za kontrolu stranih sredstava (OFAC) Ministarstva finansija SAD izdala je novu operativnu licencu NIS do 17. aprila, a danas, 24. marta ističe rok za podaju ruskog udela u toj kompaniji.
APR uveo virtuelnog agenta za brže rešavanje tehničkih pitanja
24.03.2026.•
1
Agencija za privredne registre (APR) uvela je novi kanal komunikacije - interaktivnog virtuelnog APR agenta za brže rešavanje tehničkih pitanja pri korišćenju eUsluga.
Propadaju transportna preduzeća u Srbiji: Samo od početka godine zatvoreno 258 firmi
24.03.2026.•
16
Od početka godine u Srbiji je zatvoreno ukupno 258 transportnih firmi.
Zašto je egipatska brza pruga upola jeftinija od srpske?
23.03.2026.•
29
"Poređenje sa drugima otkriva sistem u kom je novac važniji od života i koliko je strašna cena korupcije, neodgovornosti i improvizacije u upravljanju velikim infrastrukturnim projektima".
Kvartalni monitor: Rat na Bliskom Istoku usporiće privredni rast Srbije
23.03.2026.•
3
Produženje rata na Bliskom istoku i razaranje energetske infrastrukture uticaće na usporavanje rasta privrede Srbije u odnosu na planiranih tri odsto, navodi se u danas objavljenoj analizi izdanja Kvartalni monitor.
Fudbalskom i košarkaškom savezu ponovo novac iz budžetske rezerve: Ovaj put 529 miliona dinara
23.03.2026.•
3
Vlada Srbije izdvojila je 528.750.000 dinara (oko 4,5 miliona evra) iz budžetske rezerve za redovan rad Fudbalskog saveza Srbije i Košarkaškog saveza Srbije, objavljeno je u Službenom glasniku.
Polako ističe rok za prodaju ruskog udela u NIS-u: "Pojavio se novi scenario"
23.03.2026.•
10
Pojedini krugovi u američkom Ministarstvu finansija raspitivali su se kod pojedinih srpskih biznismena o tome da li bi neko od njih mogao da se uključi u takmičenje za kupovinu ruskog dela Naftne industrije Srbije (NIS).
Zašto je danas izrada sajta toliko "skupa"?
23.03.2026.•
0
Pre samo nekoliko godina je izrada sajtova bila nešto što se radi usput, a poslovanje preko Instagrama "must-have" koji je korektno radio posao.
Vrednost najvećih avio-kompanija zbog rata pala za 53 milijarde dolara
22.03.2026.•
0
Vrednost 20 najvećih avio-kompanija na svetu pala je ukupno za oko 53 milijarde dolara od početka američko-izraelskog rata sa Iranom krajem februara, navodi Fajnenšel tajms.
Rast cena voća u 2025: Jabuke poskupele za 37, trešnje za 116 odsto
22.03.2026.•
1
Rast cene voća u 2025. godini od 18,7 odsto bio je glavni činilac rasta potrošačkih cena, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Grinpis optužio naftne koncerne da profitiraju pod izgovorom krize
22.03.2026.•
3
Koncerni koji proizvode naftne derivate u Nemačkoj su od početka rata u Iranu dnevno ostvarivali dodatni profit od 21 milion evra, pokazalo je istraživanje nemačkog ogranka ekološke organizacije Grinpis.
Ministar upozorio na ilegalni uvoz sira: Ostaje otvoreno pitanje odgovornosti
22.03.2026.•
21
Ilegalni uvoz sireva, o kojem je nedavno govorio ministar poljoprivrede Dragan Glamočić, ponovo je otvorio pitanje kontrole tržišta mlečnih proizvoda u Srbiji i položaja domaćih proizvođača.
Komentari 4
skup
Gruja
Anonimus
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar