Skupo zaduživanje Srbije u vreme jeftinog novca
Mada cena novca u istoriji nikada nije bila niža, Srbija plaća kamate od čak 10 odsto, pa se mnogi zabrinuto pitaju šta će biti kada se kamatne stope uvećaju.
Foto: Pixabay
Ovih dana se češće govori o dugu Srbije, koji je za deceniju porastao sa 14,65 na 29,85 milijardi evra. Finansijski posmatrano, bio je to "lud" period, kamate na istorijski nezabeleženo niskom nivou, sasvim blizu nule čak i za siromašnu Srbiju.
No, kako najmoćnije centralne banke najavljuju promenu monetarne politike i rast referentnih kamatnih stopa, svima postaje jasno da nailazi vreme u kome će pozajmljivanje novca biti primetno skuplje. Takođe, uskoro će se realnije sagledati i cena ranije uzetih kredita.
Inflacija ne preti Srbiji
Ivan Nikolić, član Saveta guvernera i ekonomista snažnog uticaja na kreatore aktuelne ekonomske politike, smatra da je preuveličana opasnost od naglog rasta kamata, time i dužničkih obaveza. Podseća da devizne rezerve Srbije nikada nisu bile ni blizu sadašnjih 16,45 milijardi evra, dok su neto rezerve, bez udela obaveznih izdvajanja banaka za rizik plasmana, 13,9 milijardi.
Takođe, ni referentna kamatna stopa NBS nije uvećana, ostaje na izuzetno niskih jedan odsto. Na rast kamata ne ukazuje ni spoljnotrgovinski bilans - tradicionalno najslabija tačka srpske ekonomije - koji iznosi oko 7,4 milijardi evra, dosta ispod onoga što je očekivano.
Naravno da je ugledni ekonomista, direktor razvojnih projekata na Ekonomskom institutu, primetio jasne naznake promene monetarnih politika FED-a i, u manjoj meri, Evropske centralne banke. Međutim, smatra da su najavljene mere sporog ritma upravo stoga da ne bi naglo došlo do uvećanja kamatnih stopa. Trenutni pritisak na rast cena vidi u ekstremnim cenama energenata i struje, a mi uvozimo 90 odsto potrebnog nam gasa i bezmalo tri četvrtine utrošene nafte. Jasno je da preko ove dve uvozne stavke dolazi do inflatornog pritiska.
Ekstra povoljna pozajmica MMF-a
Nasuprot tome, ministar za finansije Siniša Mali je oprezniji. Ne samo što je uspeo da prošlogodišnji budžetski deficit zaustavi na 3,9 odsto BDP-a, uočljivo ispod planiranog u budžetu, već je za ovu sezonu predvideo dodatno snižavanje na 2,9 odsto, sa ciljem da bude još niži. Takođe, nije predviđeno da Srbija u narednih 12 meseci izađe na međunarodno finansijsko tržište, odnosno obveznice će isključivo na domaćem tržištu, dinarskom emisijom.
Već prvog kvartala tekuće godine ekonomska politika Srbije biće na ispitu, na naplatu pristižu obveznice u vrednosti od 187 milijradi dinara, dok će do kraja godine pristići obveznice vrednosti од još oko 153 milijardi. Otplatu će olakšati činjenica da je Međunarodni monetarni fond svim siromašnijim zemljama dodelio takozvana specijalna prava vučenja, koja se mogu zameniti za čvrstu valutu, a potom vratiti neki od prispelih dugova. Praktično, kao kada se dobije pozajmica, a za Srbiju je namenjeno 760 miliona evra. Pogodnost pozajmice je u neobično niskoj kamati, tek 0,05 odsto.
Koji kredit vratiti
Pitanje je koji kredit vratiti novcem pozajmljenim od MMF-a. Logično bi bilo onaj devizni koji je opterećen najvećom kamatom. Međutim, upravo dolazeće devizne pozajmice nose nisku kamatnu stopu, dok pristižućе dinarske obveznice nose izrazito visoku. Tako su kamate na tri pristižuća devizna kredita od 0,5 do 2,5 odsto, dok je prinos na prvu dinarsku obveznicu 3,75, a na 45 milijardi vrednu hartiju pristižiću na naplatu 5. februara čak 10 odsto. Reč je o kreditu na sedam godina, što je u vreme emitovanja za Srbiju bio izrazito dug rok i to je jedan od razloga visokog opterećenja.
Neće biti lako Malom da odluči kuda da usmeri izuzetno povoljnu pozajmicu MMF-a. Međutim, narednih godina dileme ministra za finansije biće sve veće. Svake godine će na naplatu pristizati obveznice u vrednosti od gotovo četiri milijarde evra, a po pravilu dinarske su znatno skuplje od deviznih. Zapravo, kamate na dinarskom tržištu su već sada, u vreme nezapamćeno jeftinog novca, na nivou izrazito visokih.
Pročitaj još
Posledica jakog dinara
Pogledajmo pristižući kredit od 45 milijardi dinara. U vreme emitovanja evro je vredeo 123,3 dinara, pa smo dinarski povukli svotu od 366 miliona evra. Godišnja rata je iznosila 4,5 milijardi dinara, a kako je dinar jačao, uvećavala se i, mereno u evrima, godišnja kamata.
Za sedam godina smo platili oko 263 miliona evra na prinos, a sadašnja vrednost obveznice, iskazana u evropskoj valuti, iznosi 382 miliona. Dakle, u pitanju je izrazito skupo zaduženje. Politika jakog dinara ima ne malu cenu. Slično je bezmalo sa svim dinarskim obveznicama, pogotovo onim duže ročnosti.
Jeste da je u svetu novac bio godinama jeftin. Međutim, Srbija i u ovako povoljnom ambijentu pojedina zaduženje plaća itekako papreno. Ostaje da vidimo šta će biti kada cena novcu poraste, a takva vremena, govore nam svetski trendovi, već dolaze.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
O zatvaranju fabrika u Srbiji: "Očekivano s obzirom da taktiku vlasti"
13.07.2025.•
0
Očekivano, kako zbog krize u automobilskoj industriji i ekonomiji EU, tako i zbog sulude ekonomske politike naše vlasti, neke su od ocena sagovornika Danasa povodom sve češćih zatvaranja fabrika i otpuštanja radnika.
Koji put vodi do veće zarade: Fakultet ili zanat?
13.07.2025.•
6
Zanat ili fakultet? Da li je to uopšte dilema? Zarada zanatlija u Srbiji, utisak je, prestigla je ono što ostvare visokobrazovani poput lekara ili nastavnika.
NBS se zadužila tri milijarde evra na repo tržištu po izuzetno visokim kamatama
13.07.2025.•
1
Narodna banka Srbije se na 27. aukciji hartija od vrednosti prodajom blagajničkih zapisa zadužila 360 milijardi dinara (3,07 milijardi evra) na repo tržištu.
Mogu li stranci dobiti stambeni kredit u Srbiji?
13.07.2025.•
1
Kupovina nekretnine u Srbiji, naročito kada se finansira kreditom, predstavlja veliki korak u životu, bilo da je reč o povratnicima iz dijaspore ili stranim državljanima koji žele da stvore dom u našoj zemlji.
Međugodišnja inflacija u junu iznosila 4,6 odsto
11.07.2025.•
0
Međugodišnja inflacija u Srbiji u junu ove godine iznosila je 4,6 odsto, a mesečna 0,9 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
Cene nafte skaču dok se čeka Trampova važna izjava o Rusiji
11.07.2025.•
1
Cene američke sirove nafte WTI (West Texas Intermediate) porasle su danas na iznad 68 dolara po barelu.
U Nemačkoj i dalje raste broj preduzeća u bankrotu
11.07.2025.•
0
Nadležnim sudovima u Nemačkoj u junu je prijavljeno 2,4 odsto više bankrota preduzeća nego 12 meseci ranije, saopštio je Nemački statistički zavod (Destatis), na osnovu preliminarnih podataka.
NBS: Bruto devizne rezerve uvećane na 27,4 milijarde evra u junu
11.07.2025.•
2
Narodna banka Srbije (NBS) objavila je da su bruto devizne rezerve centralne banka na kraju juna ove godine bile na nivou od 27,4 miliajrde evra, što je bilo 4,7 miliona evra više nego na kraju maja.
Objavljene nove cene goriva
11.07.2025.•
9
Nove cene goriva koje će važiti od 15 časova su objavljene.
Ugostiteljske usluge poskupele za više od devet odsto, najmanja poskupljenja u Vojvodini
11.07.2025.•
4
Ugostiteljske usluge su u Srbiji u junu ove godine, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku bile skuplje za 9,2 odsto nego u junu 2024. godine.
Završena obrada zahteva za premiju za mleko za prvi kvartal
11.07.2025.•
0
Obrada zahteva za premiju za mleko za prvi kvartal ove godine je završena.
NBS zadržala referentnu kamatnu stopu na istom nivou
10.07.2025.•
1
Izvršni odbor NBS odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozitne na 4,5 dsto i kreditne olakšice na sedam odsto.
Ferrero kupuje Kellogg za tri milijarde dolara
10.07.2025.•
0
Italijanska kompanija Ferrero, koja stoji brendova Ferrero Rocher i Nutella, približava se dogovoru o kupovini kompanije WK Kellogg za oko tri milijarde dolara.
Tramp od 1. avgusta uvodi carine od 50 odsto na bakar
10.07.2025.•
1
Predsednik SAD Donald Tramp najavio je od 1. avgusta carine od 50 odsto na bakar, kako bi zaštitio domaću proizvodnju sirovine, prenosi Rojters.
Spoljni dug Srbije skoro 50 milijardi evra: Evo kome država najviše duguje
10.07.2025.•
29
Javni dug Srbije je na kraju maja ove godine bio 38,8 milijardi evra i iznosio je 44 odsto BDP-a, poslednji su podaci Ministarstva finansija.
Nvidia postala prva firma sa tržišnom vrednošću od četiri biliona dolara
10.07.2025.•
2
Tehnološki gigant Nvidia postao je prva kompanija u istoriji koja je dostigla tržišnu kapitalizaciju od četiri biliona dolara, nakon što je vrednost njenih akcija porasla za 2,8 odsto na 164,42 dolara.
Zbog suše poljoprivrednici očekuju pomoć države
09.07.2025.•
5
Udruženja poljoprivrednika u Srbiji naredna dva dana održaće sastanke kako bi ocenili posledice suše i definisali kakvu pomoć očekuju od države.
Direktorka društvene mreže Iks najavila povlačenje sa funkcije
09.07.2025.•
0
Generalna direktorka društvene mreže Iks Linda Jakarino izjavila je da će se povući sa funkcije, samo dve godine nakon što je preuzela kormilo kompanije u vlasništvu Ilona Maska, bez navođenja razloga za svoj odlazak.
Glamočić: Biće obezbeđena pomoć poljoprivrednicima koji su preterpeli štetu od požara
09.07.2025.•
2
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić izjavio je da će biti obezbeđena podrška u nabavci nove poljoprivredne opreme, kao i u obnovi infrastrukture na gazdinstvima koja su pretrpela štetu od požara.
Evropska komisija u izveštaju navela: Svako drugo preduzeće u Srbiji ima problem s korupcijom
09.07.2025.•
6
Evropska komisija u Izveštaju o vladavini prava u Srbiji 2025. navela je da svako drugo preduzeće u Srbiji u poslovanju ima problem s korupcijom.
Srbija među 10 zemalja koje su najviše kupovale zlato ove godine
09.07.2025.•
17
Srbija je u prvih pet meseci ove godine bila među 10 zemalja koje su najviše kupovale zlato za potrebe rezervi.
Komentari 4
skup
Gruja
Anonimus
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar