Skupo zaduživanje Srbije u vreme jeftinog novca

Živan Lazić

zivanlaz@gmail.com

Info

12.01.2022.

09:45 > 09:48

Mada cena novca u istoriji nikada nije bila niža, Srbija plaća kamate od čak 10 odsto, pa se mnogi zabrinuto pitaju šta će biti kada se kamatne stope uvećaju.

Skupo zaduživanje Srbije u vreme jeftinog novca

Foto: Pixabay

Ovih dana se češće govori o dugu Srbije, koji je za deceniju porastao sa 14,65 na 29,85 milijardi evra. Finansijski posmatrano, bio je to "lud" period, kamate na istorijski nezabeleženo niskom nivou, sasvim blizu nule čak i za siromašnu Srbiju.

No, kako najmoćnije centralne banke najavljuju promenu monetarne politike i rast referentnih kamatnih stopa, svima postaje jasno da nailazi vreme u kome će pozajmljivanje novca biti primetno skuplje. Takođe, uskoro će se realnije sagledati i cena ranije uzetih kredita.

Inflacija ne preti Srbiji

Ivan Nikolić, član Saveta guvernera i ekonomista snažnog uticaja na kreatore aktuelne ekonomske politike, smatra da je preuveličana opasnost od naglog rasta kamata, time i dužničkih obaveza. Podseća da devizne rezerve Srbije nikada nisu bile ni blizu sadašnjih 16,45 milijardi evra, dok su neto rezerve, bez udela obaveznih izdvajanja banaka za rizik plasmana, 13,9 milijardi.

Takođe, ni referentna kamatna stopa NBS nije uvećana, ostaje na izuzetno niskih jedan odsto. Na rast kamata ne ukazuje ni spoljnotrgovinski bilans - tradicionalno najslabija tačka srpske ekonomije - koji iznosi oko 7,4 milijardi evra, dosta ispod onoga što je očekivano.

Naravno da je ugledni ekonomista, direktor razvojnih projekata na Ekonomskom institutu, primetio jasne naznake promene monetarnih politika FED-a i, u manjoj meri, Evropske centralne banke. Međutim, smatra da su najavljene mere sporog ritma upravo stoga da ne bi naglo došlo do uvećanja kamatnih stopa. Trenutni pritisak na rast cena vidi u ekstremnim cenama energenata i struje, a mi uvozimo 90 odsto potrebnog nam gasa i bezmalo tri četvrtine utrošene nafte. Jasno je da preko ove dve uvozne stavke dolazi do inflatornog pritiska.

Ekstra povoljna pozajmica MMF-a

Nasuprot tome, ministar za finansije Siniša Mali je oprezniji. Ne samo što je uspeo da prošlogodišnji budžetski deficit zaustavi na 3,9 odsto BDP-a, uočljivo ispod planiranog u budžetu, već je za ovu sezonu predvideo dodatno snižavanje na 2,9 odsto, sa ciljem da bude još niži. Takođe, nije predviđeno da Srbija u narednih 12 meseci izađe na međunarodno finansijsko tržište, odnosno obveznice će isključivo na domaćem tržištu, dinarskom emisijom.

Već prvog kvartala tekuće godine ekonomska politika Srbije biće na ispitu, na naplatu pristižu obveznice u vrednosti od 187 milijradi dinara, dok će do kraja godine pristići obveznice vrednosti од još oko 153 milijardi. Otplatu će olakšati činjenica da je Međunarodni monetarni fond svim siromašnijim zemljama dodelio takozvana specijalna prava vučenja, koja se mogu zameniti za čvrstu valutu, a potom vratiti neki od prispelih dugova. Praktično, kao kada se dobije pozajmica, a za Srbiju je namenjeno 760 miliona evra. Pogodnost pozajmice je u neobično niskoj kamati, tek 0,05 odsto.

Koji kredit vratiti

Pitanje je koji kredit vratiti novcem pozajmljenim od MMF-a. Logično bi bilo onaj devizni koji je opterećen najvećom kamatom. Međutim, upravo dolazeće devizne pozajmice nose nisku kamatnu stopu, dok pristižućе dinarske obveznice nose izrazito visoku. Tako su kamate na tri pristižuća devizna kredita od 0,5 do 2,5 odsto, dok je prinos na prvu dinarsku obveznicu 3,75, a na 45 milijardi vrednu hartiju pristižiću na naplatu 5. februara čak 10 odsto. Reč je o kreditu na sedam godina, što je u vreme emitovanja za Srbiju bio izrazito dug rok i to je jedan od razloga visokog opterećenja.

Neće biti lako Malom da odluči kuda da usmeri izuzetno povoljnu pozajmicu MMF-a. Međutim, narednih godina dileme ministra za finansije biće sve veće. Svake godine će na naplatu pristizati obveznice u vrednosti od gotovo četiri milijarde evra, a po pravilu dinarske su znatno skuplje od deviznih. Zapravo, kamate na dinarskom tržištu su već sada, u vreme nezapamćeno jeftinog novca, na nivou izrazito visokih.

Posledica jakog dinara

Pogledajmo pristižući kredit od 45 milijardi dinara. U vreme emitovanja evro je vredeo 123,3 dinara, pa smo dinarski povukli svotu od 366 miliona evra. Godišnja rata je iznosila 4,5 milijardi dinara, a kako je dinar jačao, uvećavala se i, mereno u evrima, godišnja kamata.

Za sedam godina smo platili oko 263 miliona evra na prinos, a sadašnja vrednost obveznice, iskazana u evropskoj valuti, iznosi 382 miliona. Dakle, u pitanju je izrazito skupo zaduženje. Politika jakog dinara ima ne malu cenu. Slično je bezmalo sa svim dinarskim obveznicama, pogotovo onim duže ročnosti.

Jeste da je u svetu novac bio godinama jeftin. Međutim, Srbija i u ovako povoljnom ambijentu pojedina zaduženje plaća itekako papreno. Ostaje da vidimo šta će biti kada cena novcu poraste, a takva vremena, govore nam svetski trendovi, već dolaze.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

Komentari 4

Hronološki Najpopularniji

skup

15.01.2022 • 12:20

ce vi kosta

oslobodjenje

3 4 -1
Gruja

14.01.2022 • 16:22

U neka druga vremena...cika policajci bi poslali celu ekipu na goli otok. Problem resen.

6 7 -1
Anonimus

12.01.2022 • 11:24

Izvanredan prilog i sjajno pojašnjeno da i prosečan čitalac razume.

28 35 -7

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.