Šoškić: Korupcija u Srbiji zloćudni tumor koji vodi u povećanje siromaštva i duga zemlje

Korupcija u Srbiji je razrađen sistem od dna do vrha, koji delotvorno urušava institucije i vladavinu prava, piše mesečnik "Biznis i finansije".
Šoškić: Korupcija u Srbiji zloćudni tumor koji vodi u povećanje siromaštva i duga zemlje
Foto: Pixabay
Prema računici Fiskalnog saveta, korupcija košta najmanje 1,6 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) godišnje.
 
"Zloćudni tumor vodi u stagnaciju, gubitak konkurentnosti, povećanje siromaštva i duga zemlje", istakao je profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Dejan Šoškić u analizi o posledicama korupcije u Srbiji.
 
Usled uzdizanja grupe pojedinaca i preduzeća iznad svih ostalih koji rade po zakonu, uništava se slobodna i fer konkurencija na tržištu rada, tržištu roba i usluga i tržištu novca i kapitala.
 
Korupcija kroz davanje lažnih diploma i zapošljavanje pojedinaca bez odgovarajućih znanja, sputava poslovni uspeh zasnovan na sposobnostima i proteruje najbolje iz zemlje. Podstiče razmnožavanje loših roba i usluga po previsokim cenama, poput nekvalitetnih puteva, paprene obnove i izgradnje železnice ili remonta elektrana koje odmah posle toga dožive havariju, navodi "Biznis i finansije".
 
Trošak plaćaju poreski obveznici, a sve to guši inovacije i proždire preduzetničku energiju jer se podstiču oni koji sprovode korupciju, a ne oni koji poseduju znanje, kvalitet i efikasnost.
 
Ekonomija "ja tebi, ti meni" stvara posebnu vrstu "parazitskih" privrednika koji monopolizuju privredu tako što ne proizvode nove vrednosti zahvaljujući konkurentnosti, nego redistribuiraju već stvorena dobra, bogateći se preko noći. Takvi "preduzetnici" jeftino kupuju posrnule gigante, obično iz metalske, tekstilne ili elektroindustrije, ali svoje poslovne ambicije završavaju rastakanjem imovine i otpuštanjem radnika.
 
Oni nisu u stanju da preduzeću udahnu novi život kroz racionalnije poslovanje, nove investicije i inovativnost.
 
"Ne umeju da proizvedu ni televizor, ni traktor, ni mašinu za veš, ni fen za kosu… ništa…., ni da svoj proizvod izvezu na svetsko tržište uz zaradu", istakao je Šoškić i dodao da, ako i posluju izvan zemlje, onda to rade isključivo na nezdravim tržištima, koje takođe guši korupcija.
 
Korupcija kreira monopole sa neprihvatljivo visokim profitima, jer zdravim preduzetnicima onemogućava poslovanje ili se ono svodi na puko preživljavanje. Time se dodatno širi socijalni jaz koji nije zasnovan na sposobnostima, a građani su osuđeni da stalno plaćaju više i da za svoj novac dobijaju manje.
 
Problem koji se već duže ističe kao glavna prepreka za razvoj, smanjivanje domaćih privatnih investicija, u velikoj meri je posledica korupcije. Preduzeća uključena u korupciju svoju dobit izvlače na privatne račune i ne koriste je za reinvestiranje u poslovanje, jer ono i nije konkurentno.
 
Zbog izvlačenja korupcionog profita kroz preduzeća koja su od države dobila posao, angažovani podizvođači i kada su kvalitetni ostvaruju niske zarade i imaju relativno loše bilanse za iole ozbiljnije kreditiranje kod banaka. To onda obeshrabruje sve privrednike koji zdravo posluju da više ulažu na tržištu na kome se sa samog vrha "blagosilja" nelojalna konkurencija.
 
"Ovakva strategija odbija i kvalitetna strana ulaganja, jer neizvesnost uzrokovana visokom korupcijom postaje deo riziko premije zemlje i utiče na rast zahtevanih stopa prinosa i kamatnih stopa, kao i na rast diskontnih stopa za sve buduće novčane tokove proizvedene u zemlji", ukazao je Šoškić.
 
Zbog toga, potencijalni strani investitori ili odustaju od ulaganja ili ako dođu, manje su spremni da plate za imovinu koju kupuju i manje ulažu u nove proizvodne pogone kako bi kompenzovali neizvesnost usled korupcije.
 
"U privredama u kojima se veliki deo korupcije i pranja novca odvija kroz legalno osnovana preduzeća, ove nelegalne aktivnosti nije jednostavno isključiti kada se meri ostvareni BDP", upozorio je Šoškić.
 
Uz to, "prljavi" novac teži legitimizaciji kroz kupovinu različitih oblika imovine, često i nekretnina. Tada njihove cene veštački skaču, što delom utiče i na "pumpanje" gradhevinskih aktivnosti, pa time i BDP-a koji se stvara u toj industriji. Otuda rast BDP-a ne mora uvek biti odraz zdravog ekonomskog razvoja i blagostanja građana.
 
Korupcija zagađuje perspektivu društva i kroz manja izdvajanja za školstvo, zdravstvo i nauku. Favorizuju su delatnosti i projekti pogodni za korupciju, poput naoružavanja, izgradnje nacionalnih stadiona ili monumentalnih spomenika. Umesto da se novac iz državne blagajne troši na izdavanje besplatnih udžbenika za učenike i studente, za veće plate nastavnog i medicinskog osoblja, za naučna istraživanja i usavršavanje naučnika iz Srbije u inostranstvu.
 
Od poštenih i vrednih korupcija pravi "ovce"
 
Dugoročno, najpogubniji uticaj korupcije je "neformalno vaspitanje" mladih o tome šta su glavne vrednosti našeg društva. Država im poručuje da su ovde pametni, sposobni i pošteni građani i privrednici "ovce" koje mogu da šišaju često gluplji, nesposobniji ali dobro povezani pojedinci, lojalni članovi partije.
 
"Sve dok ovi drugi prolaze nekažnjeno, korupcija će stvarati novu korupciju i zloupotrebe na štetu razvoja i podsticati poštene građane sa kvalitetnim znanjima da napuštaju zemlju", zaključio je Šoškić.
Rastakanje javnih preduzeća
 
Korupcija, pored privatnih, rastače i ulaganja javnih preduzeća, koja zbog dovođenja partijskih kadrova na rukovodeće pozicije loše posluju i smanjuju dobit, a još češće proizvode gubitke. Njih država preuzima na sebe, ali te gubitke plaćaju gradjani kroz poreze.
 
Kada javna preduzeća služe za izvlačenje novca koji se sliva u privatne džepove pojedinaca, oni koji njima upravljaju nemaju motiva da racionalizuju poslovanje, već svoju neefikasnost kompenzuju povećanjem cena, što opet ide po džepu gradjana.
 
"Šteti tu nije kraj. Više cene utiču na rast inflacije, što povlači restriktivniju monetarnu politiku da bi se sačuvala makroekonomska stabilnost, a cenu u velikoj meri plaća ostatak privrede koji je, po pravilu, zdraviji i daleko konkurentniji u izvozu. Kada to traje godinama, dolazi do nepovoljnih promena u strukturi BDP-a u prilog nekonkuretnog javnog sektora i produbljuje makroekonomsku neravnotežu koja vodi privrednoj stagnaciji i rastu zaduživanja", naveo je Šoškić.
 
Deficit u javnim finansijama je i posledica "poreskog oslobođenja" prihoda stečenih korupcijom, dok s druge strane korupcija i pranje novca mogu veštački i fiktivno da uvećavaju BDP.
 
Ako se koruptivni profit izvlači iz preduzeća kroz dividende, onda će korupcija podići dodatu vrednost tih preduzeća i za taj iznos će porasti i BDP zemlje bez ikakvog realnog uvećavanja novostvorene vrednosti i bez ikakve koristi za gradjane, sem za one koji su uključeni u korupciju.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • Ljilja

    28.04.2022 08:03
    Guverner
    Složila bih se sa analizom prof.Šoškića,ali bih ga podsetila da je takvo stanje bilo I u vreme kada je on bio guverner NBS. Ne pamtim da je nešto preduzeo da se to stanje popravi ili bar nije javno iznosio mišljenje o stanju u društvu kojem su lopovluk i korupcija bili isto kao i danas.Tako da...
  • Steva

    25.04.2022 17:22
    Odlična analiza gosp. Šoškiću koja razumnog čoveka nemože ostaviti ravnodušnim iako smo svesni svega toga, takođe smo svesni da smo kao narod nemoćni da bilo šta uradimo po tom pitanju, po pitanju promena u društvu. Tako da to nam je, što nam je, mladi i školovani ljudi odleze a stari mole Boga de se ne zarati i da ostatak života prožive koliko-toliko normalo. Nemože se graditi država na trulim temeljima, a za to treba da se "zahvalimo" miloševiću i njegovom nasledniku koštunici. A sve ovo ostalo što je za njima došlo je išlo utabanim stazama uz poznati slogan; Ako je narod istrpeo miloševića i koštunicu, istrpeće i nas,a posle nas će doći opet neki drugi,ili treći,a najvažnije od svega je da mi koji smo sada na vlasti ne odemo praznih džepova,odnosno da uštekamo koje milionče evra u nekim inostranim bankama.
  • Rkekoke

    25.04.2022 16:59
    Ahahaha
    Samo da doticni gosp. Soskic nam ne soli pamet. Bio je na vlasti a mi pamtimo kako je radio i ponasao se. Uostalom pa i to je uvezeno iz zapadne demokratije. Pa zar sadasnji primer to ne pokazuje. Zapad ce se boriti do poslednjeg Ukrajinca samo da isprazni svoje vojne magacine i da im vojna industrija procveta. Pametnom dosta.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija

Lagard: Nismo još dostigli vrhunac inflacije

Predsednica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard rekla je da nije uverena u to da je inflacija dostigla vrhunac nakon što je prešla najviše zabeležene nivoe u evrozoni.

Evro sutra 117,31 dinar

Dinar će sutra neznatno promeniti vrednost prema evru i zvanični srednji kurs biće 117,3101 dinar za jedan evro, objavila je Narodna banka Srbije.