Nemačka u deficitu, Italija ka bankrotu

Ratne prilike, inflacija i nedaće sa energentima su se tokom juna snažno odrazili i na ekonomije najjačih evropskih država.
Nemačka u deficitu, Italija ka bankrotu
Foto: Pexels (Skitterphoto)

Nemačka je, prvi put nakon tri decenije, zabeležila mesečni izvozni deficit, dok je javni dug Italije dostigao 145 odsto BDP-a, pa je državi na Apeninima ponovo zapretio bankrot.

Tako su, dakle, u nevolje zapale i vodeće države Evropske unije. Kako se problemu sa kojima se poslednjih meseci suočava ceo Stari kontinent ne vidi kraj, muke čelnih unijskih država biće sve veće. Dodatni izazov biće potpuna nenaviknutost stanovništva na prilike u koje je zapalo.

Izvoz presahnuo, energenti preskupi
 
Gotovo 70 godina unazad Nemačka se isticala stabilnom valutom, niskom inflacijom i suficitom u spoljnotrgovinskoj razmeni. Poslednji put višak izvoznih prihoda je izostao 1991. godine, kada su svi napori i sav novac bili usmereni na objedinjavanje posle Drugog svetskog rata podeljene države. Poslednjih godina mesečni suficit je premašivao 20 milijardi evra, dostižući na godišnjem nivou i devet odsto BDP-a.
 
Međutim, usled ekstremnih cena energenata koje Nemačka maksimalno rabi, te istovremeno naglog pada izvoza, u junu je zabeležen uvoz za milijardu evra veći od izvoza. Sve to pri inflaciji od gotovo osam odsto, a evro sve ubrzanije slabi. To je stanovništvu Nemačke potpuno nova situacija. Zapravo, Nemcima je nestvarno da, nakon decenija lukrativne pozicije, više nisu najveći izvoznici na svetu. Ovde je i najmanja firma usmerena na globalno tržište. Ne izvoze samo velikani poput "Bajerna" ili "Simensa", već bukvalno svi. Primera radi, firma srednje veličine, što znači do 80 zaposlenih, u proseku izvozi u 18, a one ponajbolje i u 40 država.
 
Deficit obara evro
 
Sada se sve menja. Više nema jeftinog gasa i nafte iz Rusije, na čemu su nemačka preduzeća umnogome gradila izvozne prednosti. Ekonomske poteškoće i ratna događanja na istoku Evrope naglo su smanjila potražnju, izvoz je preko noći presahnuo. Inflacija raste iz meseca u mesec.
 
Problem je što se, bez krupnih zaokreta na globalnoj političkoj sceni, ne vidi kraj novoj situaciji. Prva posledica kraha izvoza je pad vrednosti evra. Nemačka je najveći izvoznik u evrozoni, tu je još Holandija. Ostale članice su ili minimalni izvoznici ili netouvoznici. Drugim rečima, suficit Nemačke je ono na čemu je evro godinama zasnivao snagu. Naravno da će se kada sufcit pada snižavati i vrednost valute.
 
Po građane i brojne gastarbajtere neugodniji će biti gubitak radnih mesta drastičnim umanjenjem izvoza. A Nemačka tek treba da otvori nova radna mesta u industriji usluga i maloprodaji kako nezaposlenost ne bi previše narasla. Biće to, međutim, mnogo manje kvalitetna radna mesta, time i sa nižim zaradama.
 
Dva oslonca
 
Vest da je javni dug Italije za poslednjih pola godine dostigao 2.700 milijardi evra, čak 150 odsto BDP, može na prvi pogled izgledati kao uobičajena. Država sa Apenina se više puta borila sa prezaduženošću, pa se ustalilo mišljenje da lako upada u finansijske probleme, ali i lako izlazi iz njih. Zaboravlja se da je poslednji put iz prezaduženosti izašla prvenstveno zahvaljujući pomoći Evropske centralne banke (ECB) koja je godinama neprekidno otkupljivala i gomilala obveznice i poprilično sumnjivih italijanskih kompanija. Prijatelju na jugu je investicijama i kreditima pomagala i Nemačka.
 
Sada su se okolnosti promenile i, ukoliko se ponovo prezaduže, teško da mogu računati na pomoć spolja. ECB je u naporima da umanji inflaciju prestala da širokogrudo otkupljuje obveznice, dok je Nemačka zapala u deficit i smera da što pre prestrukturira ekonomiju. Sa elitne (izvozne) na standardnu, zasnovanu na uslugama i maloprodaji. Svakako da će ubuduće u Berlinu biti znatno manje para za druge.
Kako do mira
 
Time je Italija ostala bez dva važna oslonca i pitanje je da li bi se mogla izvući ukoliko bi dublje upala u zamku prezaduženosti. Izgubivši podršku manjih partija desnog centra, premijer Dragi je ponudio ostavku o čemu odlučuju poslanici parlamenta krajem meseca. Reč je o finansijskom stručnjaku za čija dva mandata guvernera ECB se vezuje uspeh Italije u obuzdavanju zaduživanja.
 
Dragi je radni vek proveo na visokim finansijskim pozicijama, najviše u vodećim američkim bankama, u političkoj javnosti doživljava se kao veliki pristalica objedinjavanja Zapada u antiruskoj histeriji i kao kreator sankcija koje se neprekidno nameću Rusiji. Cilj uskraćivanja podrške predsedniku je da preko izbora na premijersku funkciju dođe ličnost drugačijih političkih uverenja, više sklon dijalogu i u aktuelnom evropskom sukobu.
 
U suštini, pokušaj obaranja vlade je pokušaj manjeg broja parlamentarnih stranaka da se što pre okonča sukob u Ukrajini. Po dosadašnjoj aktivnosti Dragi je više podsticao razmah sukobljavanja nego što je zagovarao dijalog, pa je logično da politički zaokret podrazumeva njegovo uklanjanje sa premijerske funkcije, čime bi otupela većina među evrounijskim premijerima koja je sklona militarnoj opciji u ukrajinskoj krizi.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • 1942-2022

    22.07.2022 17:01
    istočni front
    Tako je bilo i pre 80 godina. Napali Rusiju pa usledio prvo pad Italije, a zatim i pad Nemačke.
  • Обсервер

    22.07.2022 12:34
    Цензура ?
    Па како нема коментара на овако добар чланак ?!
  • milan

    22.07.2022 12:17
    Lmao pa čekajte, ko je tu kome uveo sankcije?

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija

MMF u oktobru ponovo u Srbiji

Ministar finansija Siniša Mali najavio je danas da 20. oktobra u Beograd ponovo stiže misija Međunarodnog fonda (MMF), sa kojom će Vlada razgovarati o daljim načinima saradnje.

U Evropi nedostaje čak 400.000 vozača kamiona

Prema studiji konsultantske firme Transport Intelidžens, procenjuje se da Evropi nedostaje 400.000 vozača kamiona da bi pokrili trenutne potrebe, a samo u Ujedinjenom Kraljevstvu nedostaje 76.000.