Nemačka u deficitu, Italija ka bankrotu
Ratne prilike, inflacija i nedaće sa energentima su se tokom juna snažno odrazili i na ekonomije najjačih evropskih država.
Foto: Pexels (Skitterphoto)
Nemačka je, prvi put nakon tri decenije, zabeležila mesečni izvozni deficit, dok je javni dug Italije dostigao 145 odsto BDP-a, pa je državi na Apeninima ponovo zapretio bankrot.
Tako su, dakle, u nevolje zapale i vodeće države Evropske unije. Kako se problemu sa kojima se poslednjih meseci suočava ceo Stari kontinent ne vidi kraj, muke čelnih unijskih država biće sve veće. Dodatni izazov biće potpuna nenaviknutost stanovništva na prilike u koje je zapalo.
Izvoz presahnuo, energenti preskupi
Gotovo 70 godina unazad Nemačka se isticala stabilnom valutom, niskom inflacijom i suficitom u spoljnotrgovinskoj razmeni. Poslednji put višak izvoznih prihoda je izostao 1991. godine, kada su svi napori i sav novac bili usmereni na objedinjavanje posle Drugog svetskog rata podeljene države. Poslednjih godina mesečni suficit je premašivao 20 milijardi evra, dostižući na godišnjem nivou i devet odsto BDP-a.
Međutim, usled ekstremnih cena energenata koje Nemačka maksimalno rabi, te istovremeno naglog pada izvoza, u junu je zabeležen uvoz za milijardu evra veći od izvoza. Sve to pri inflaciji od gotovo osam odsto, a evro sve ubrzanije slabi. To je stanovništvu Nemačke potpuno nova situacija. Zapravo, Nemcima je nestvarno da, nakon decenija lukrativne pozicije, više nisu najveći izvoznici na svetu. Ovde je i najmanja firma usmerena na globalno tržište. Ne izvoze samo velikani poput "Bajerna" ili "Simensa", već bukvalno svi. Primera radi, firma srednje veličine, što znači do 80 zaposlenih, u proseku izvozi u 18, a one ponajbolje i u 40 država.
Deficit obara evro
Sada se sve menja. Više nema jeftinog gasa i nafte iz Rusije, na čemu su nemačka preduzeća umnogome gradila izvozne prednosti. Ekonomske poteškoće i ratna događanja na istoku Evrope naglo su smanjila potražnju, izvoz je preko noći presahnuo. Inflacija raste iz meseca u mesec.
Problem je što se, bez krupnih zaokreta na globalnoj političkoj sceni, ne vidi kraj novoj situaciji. Prva posledica kraha izvoza je pad vrednosti evra. Nemačka je najveći izvoznik u evrozoni, tu je još Holandija. Ostale članice su ili minimalni izvoznici ili netouvoznici. Drugim rečima, suficit Nemačke je ono na čemu je evro godinama zasnivao snagu. Naravno da će se kada sufcit pada snižavati i vrednost valute.
Po građane i brojne gastarbajtere neugodniji će biti gubitak radnih mesta drastičnim umanjenjem izvoza. A Nemačka tek treba da otvori nova radna mesta u industriji usluga i maloprodaji kako nezaposlenost ne bi previše narasla. Biće to, međutim, mnogo manje kvalitetna radna mesta, time i sa nižim zaradama.
Dva oslonca
Vest da je javni dug Italije za poslednjih pola godine dostigao 2.700 milijardi evra, čak 150 odsto BDP, može na prvi pogled izgledati kao uobičajena. Država sa Apenina se više puta borila sa prezaduženošću, pa se ustalilo mišljenje da lako upada u finansijske probleme, ali i lako izlazi iz njih. Zaboravlja se da je poslednji put iz prezaduženosti izašla prvenstveno zahvaljujući pomoći Evropske centralne banke (ECB) koja je godinama neprekidno otkupljivala i gomilala obveznice i poprilično sumnjivih italijanskih kompanija. Prijatelju na jugu je investicijama i kreditima pomagala i Nemačka.
Sada su se okolnosti promenile i, ukoliko se ponovo prezaduže, teško da mogu računati na pomoć spolja. ECB je u naporima da umanji inflaciju prestala da širokogrudo otkupljuje obveznice, dok je Nemačka zapala u deficit i smera da što pre prestrukturira ekonomiju. Sa elitne (izvozne) na standardnu, zasnovanu na uslugama i maloprodaji. Svakako da će ubuduće u Berlinu biti znatno manje para za druge.
Kako do mira
Time je Italija ostala bez dva važna oslonca i pitanje je da li bi se mogla izvući ukoliko bi dublje upala u zamku prezaduženosti. Izgubivši podršku manjih partija desnog centra, premijer Dragi je ponudio ostavku o čemu odlučuju poslanici parlamenta krajem meseca. Reč je o finansijskom stručnjaku za čija dva mandata guvernera ECB se vezuje uspeh Italije u obuzdavanju zaduživanja.
Dragi je radni vek proveo na visokim finansijskim pozicijama, najviše u vodećim američkim bankama, u političkoj javnosti doživljava se kao veliki pristalica objedinjavanja Zapada u antiruskoj histeriji i kao kreator sankcija koje se neprekidno nameću Rusiji. Cilj uskraćivanja podrške predsedniku je da preko izbora na premijersku funkciju dođe ličnost drugačijih političkih uverenja, više sklon dijalogu i u aktuelnom evropskom sukobu.
U suštini, pokušaj obaranja vlade je pokušaj manjeg broja parlamentarnih stranaka da se što pre okonča sukob u Ukrajini. Po dosadašnjoj aktivnosti Dragi je više podsticao razmah sukobljavanja nego što je zagovarao dijalog, pa je logično da politički zaokret podrazumeva njegovo uklanjanje sa premijerske funkcije, čime bi otupela većina među evrounijskim premijerima koja je sklona militarnoj opciji u ukrajinskoj krizi.
Podrži 021
021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
MMF u oktobru ponovo u Srbiji
26.09.2022.•
4
Ministar finansija Siniša Mali najavio je danas da 20. oktobra u Beograd ponovo stiže misija Međunarodnog fonda (MMF), sa kojom će Vlada razgovarati o daljim načinima saradnje.
Pet članica EU traži da se zabrani uvoz dijamanata iz Rusije
26.09.2022.•
1
Evropska unija mora da prestane da uvozi dijamante iz Rusije, navelo je pet od 27 zemalja EU u zajedničkom predlogu, u koji je uvid imala agencija Rojters.
Musabegović: Zaduženi sada da prihvate prelazak na fiksnu kamatu, ako im banka to nudi
25.09.2022.•
5
Ismail Musabegović, profesor Beogradske bankarske akademije ističe da bi u ovom trenutku zbog neizvesnosti klijenti trebalo da prihvate, ukoliko im banka daje mogućnost, prelazak na fiksnu kamatu.
U Evropi nedostaje čak 400.000 vozača kamiona
25.09.2022.•
5
Prema studiji konsultantske firme Transport Intelidžens, procenjuje se da Evropi nedostaje 400.000 vozača kamiona da bi pokrili trenutne potrebe, a samo u Ujedinjenom Kraljevstvu nedostaje 76.000.
Samo lagano: Ministarstvo kaže da su preporuke za smanjenje potrošnje struje neobavezujuće
25.09.2022.•
3
Pomoćnik ministarke rudarstva i energetike Zoran Ilić je je rekao da su preporuke za smanjenje potrošnje struje neobavezujuće, saopštilo je ministarstvo.
Mali: Srbija nije prezadužena, imamo para za povećanje penzija i plata
25.09.2022.•
11
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da Srbija nije prezadužena i da će penzije biti povećana kako je i planirano, od 1. novembra devet odsto i još 11 odsto od 1. januara naredne godine.
Poskupljenja: Od čega zavise i ko određuje cene?
24.09.2022.•
4
Udruženja potrošača smatraju da su neke cene povećane opravdano zbog većih troškova proizvodnje i transporta, dok neke i nisu – naročito kada je reč o uslugama majstora različitih zanata.
Srbija postala rekorder po ceni benzina u regionu
24.09.2022.•
30
Do narednog petka litar dizela u Srbiji koštaće 213 dinara, dok će litar benzina biti 172 dinara.
"Kazna" za milionere: Španija planira da im poveća porez da bi ublažila nadolazeću krizu
24.09.2022.•
1
Španska koaliciona vlada predvođena socijalistima od sledeće godine planira privremenu višu poresku stopu za jedan odsto najbogatijih u zemlji, pored vanrednih poreza za velike kompanije i banke.
Vlada Srbije: Rast BDP po predviđanjima do kraja godine 3,5 odsto
24.09.2022.•
3
Savet za koordinaciju aktivnosti i mera za rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) ocenio je da bi prema predviđanjima tekuća godina trebalo da bude završena rastom BDP od 3,5 odsto.
Analitičari: Nema objašnjenja za dokapitalizaciju Er Srbije, to je klasična subvencija
23.09.2022.•
5
Država kompaniji Er Srbija kroz novu dokapitalizaciju uplaćuje nešto više od 15 miliona evra.
Britanska funta nastavlja pad
23.09.2022.•
3
Britanska funta pala je ispod simbolične vrednosti od 1,10 za dolar i približila se svom istorijskom minimumu.
Opala proizvodnja pšenice i kukuruza u odnosu na prošlu godinu
23.09.2022.•
3
Republički zavod za statistiku saopštio je da je proizvodnja pšenice u ovoj godini, na dan 5. septembra, iznosila 3.113.000 tona i za 9,6 odsto je manja nego prošle godine.
Novo stanje na pumpama: Jeftiniji i benzin i dizel
23.09.2022.•
4
Maksimalna cena evro dizela narednih sedam dana biće 213 dinara, a maksimalna cena benzina evro premijum BMB 95 - 172 dinara, objavilo je Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija.
Zabrana izvoza dizela ponovo produžena
22.09.2022.•
0
Vlada Srbije je na današnjoj sednici produžila zabranu izvoza evro dizela EN 590, na još sedam dana, saopšteno je iz Vlade.
Od 60 toplana u Srbiji, samo 13 nije podnelo zahtev za poskupljenje grejanja
22.09.2022.•
7
U Srbiji postoji ukupno 60 toplana od kojih samo njih 13 pred nastupajuću grejnu sezonu nije podnelo zahtev za poskupljenje centralnog grejanja.
Srbija uplaćuje Er Srbiji 15,47 miliona evra kroz novu dokapitalizaciju
22.09.2022.•
3
Država će svoj vlasnički udeo u kompaniji Er Srbija uvećati na 83,58 odsto tako što će ovoj kompaniji uplatiti 1, 82 milijarde dinara, dok će deo Etihada pasti na 16,42 odsto.
Dolar rekordan u odnosu na evro u poslednjih 20 godina
22.09.2022.•
3
Dolar je danas porastao na najviši nivou u odnosu na evro posle 20 godina.
Ekonomista koji je predvideo krizu 2008: Recesija će biti duga i ružna, videćemo ko će plivati go
21.09.2022.•
3
Ekonomista Nuriel Rubini, koji je predvideo finansijsku krizu iz 2008. godine, vidi "dugu i ružnu" recesiju u SAD i globalno na kraju 2022. koja bi mogla da potraje cele 2023.
Američka centralna banka podigla kamatu
21.09.2022.•
1
Američka centralna banka (Fed) objavila je danas da podiže za tri četvrtine procentnog poena svoju referentnu kamatnu stopu.
Drakulić: Nema promena, najvažniji resursi su u rukama nestručnih ljudi
21.09.2022.•
2
Posle duge korone čeka nas vreme recesije i inflacije kao i visokih kamata, rekao je predsednik Srpskog poslovnog kluba Privrednik Zoran Drakulić, saopšteno je iz tog Kluba.
Komentari 4
1942-2022
Обсервер
milan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar